Redakcija "Bezbožnika":
Nedosledni liberal

"Bezobrazni ‘Bezbožnik’"; "Vreme" br. 692

Poštovani gospodine Vasiću, u svojoj kritici ispravno ukazujete na pojedine nedostatke "Bezbožnika" – za koje nisu odgovorni "skromno znanje i nedostatak političkog i životnog iskustva" kako to nadmeno tvrdite, već najpre koncepcijske razlike u samoj redakciji "Bezbožnika" (budući da jednoumlje nikada nije bila karakteristika naše redakcije, za razliku od nekih drugih...). Najbitniji su pre svega razlozi finansijske prirode i nadasve ograničenost prostora – međutim, kao i svaki dosledni liberal, vi ste odlučili da ispitate kakva je ta stvar "po sebi", i pri tome izrekli gomilu čudnih činjenica i paušalnih ocena, koje se ne mogu vezivati za naš časopis. Kao i nekoliko konstruktivnih primedbi koje ćemo se truditi da primenimo u sledećem broju.

Prvo, neobičan je stav da autori "Bezbožnika" "ne vide razliku između ateizma i antiklerikalizma", jer to potvrđuje sumnju da vi, očito, ne vidite dobro, ili pak namerno iskrivljujete ono što u listu piše. Jer, časopis nosi naziv "Bezbožnik", a ne Antiklerik. S druge strane, unošenje jedne takve razlike pokazuje samo želju da se vaša projekcija stvarnosti nametne kao dominantna što je prilično autoritarno.

Klerikalizam kome ubrzano stremi Srbija samo je posledica postojanja organizovane religije, uzrok je vera u boga, a mi smo danas prinuđeni da se borimo protiv posledica.

Smatramo da je bilo kakva vera u boga, odnosno skretanje pogleda sa zemlje na nebo, okretanje od čoveka ka pukom odrazu čoveka, i pre svega dokaz unutrašnje nesigurnosti, ali i postojanja straha od suočavanja sa realnošću, a realnost jeste – da je čovek stvorio boga, a ne bog čoveka.

Pitamo se otkuda u vašoj kritici otklon od prosvetiteljstva? To nas je zaista iznenadilo i nismo tako nešto očekivali čak ni od liberala. Kako to da ste u kritici našeg lista sa liberalnih pozicija toliko dosledni, a da to niste kada je u pitanju naše društo? Zašto se ponašate kao da je srpsko društvo zaista prevazišlo tu fazu na putu svog razvitka?

Da je zaista tako, Srbija danas ne bi bila na putu u feudalizam. Zato i smatramo da dilema o postojanju boga nije "duboko lično i intimno pitanje" kako vi tvrdite. Smatramo da je to jedan od ključnih problema našeg društva, jer dokle god se i na ovom prostoru ne pojavi jedan Volter, i ne uzvikne "Uništite bestidnicu!", naša žalosna stvarnost će biti upravo pravoslavlje, samodržavlje i narodnost.

Što se pak tiče užasavanja zbog "pogrešnog vojujućeg ateizma" iz sovjetske epohe, treba istaći da u časopisu ni na koji način nije uzdizan sovjetski sistem, ili nešto s njim u vezi (a Čeka i OGPU pogotovo). Dakle, po sredi je običan trik, zamena teza, koja predstavlja posledicu vaše doslednosti ispraznom liberalističkom čistunstvu.

Moramo takođe pomenuti da iščuđavanje nad tekstom Eme Goldman u "Bezbožniku" predstavlja, naravno, još jedan pokušaj da se vaše liberalno čistunstvo predstavi kao opšte, kao dominantno, što nikako nije slučaj. Krajnje je međutim zbunjujuće vaše argumentovanje koje se svodi na diskvalifikovanje zbog porekla u prepotopskom XIX veku (što je opet primer liberalne propagande), istom veku iz kojeg i vi crpite svoje nazore. S tim što treba imati u vidu da su dogme Bentama i Mila umrle s njima, dok ideje, kako ih vi nazivate, bezkontekstnih Eme Goldman i Bakunjina i dalje žive. Zato i "Bezbožnik" nastavlja da živi, sa ili bez vašeg "blagoslova". Na kraju, čudno nam je i pre svega pogrešno pozivati se na slobodu štampe i tim opravdavati i objašnjavati izlazak našeg lista. Sloboda štampe je u drugom planu, smatramo da danas, u ovom istorijskom trenutku, još jedino borba za socijalne slobode ima smisla.

Redakcija "Bezbožnika"