Vreme
VREME 697, 13. maj 2004. / NEDELJA

Međuvreme

Mona Liza

Drugi Dnevnik RTS-a emitovao je 10. maja izjavu poslanika Srpske radikalne Stranke Aleksandra Vučića da je Hitler Mona Liza u poređenju s Mlađanom Dinkićem nakon konstatacije ministra finansija da su radikali protiv predloženog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, zbog toga što su čelni ljudi te stranke već dobro stambeno obezbeđeni. Kako "Vreme" saznaje, Vučić je odmah po emitovanju priloga nazvao redakciju RTS-a i ljutito poručio da će celo svoje sledeće izlaganje posvetiti upravo čelnim ljudima ove medijske kuće – Aleksandru Tijaniću i Gordani Suši. U trećem Dnevniku RTS-a sporni prilog je – izostao.

Vrbovanje

Četrdeset dvoje raseljenih Srba iz Kosova Polja smeštenih u zgradi Ugostiteljskog preduzeća Flotacija uputili su u subotu 8. maja peticiju Opštinskoj organizaciji Crvenog krsta, Komesarijatu za izbeglice u Leposaviću i Skupštini opštine Leposavić, zbog "objavljivanja laži o svakodnevnom dopremanju humanitarnih pošiljki u kolektivni centar". Kako saznaje "Politika", potpisnici peticije najviše su ogorčeni zbog pisanja jednog srpskog nedeljnika da pomoć u ovaj kolektivni centar stiže redovno, jer je osim nužnog smeštaja i hrane u prvih nekoliko dana posle 17. marta dopremljena samo jedna humanitarna pošiljka u kojoj su bile higijenske potrepštine. Pored nezadovoljavajuće hrane, smeštaja i pomenutog teksta, dodatnu glavobolju smeštenima u Flotaciji zadaju i sve učestalije posete raznih političkih emisara. Jedna od njih je poseta sudije Verice Barać koja ih je, kako kažu, "vrbovala" da glasaju za predsedničkog kandidata Bogoljuba Karića.

Ekomafija

Kancerogeni otpad koji je "ušuškan" u buriće pronađen pretprošle nedelje u Lipovačkoj šumi na Ibarskoj magistrali najverovatnije će biti izvezen u Nemačku. Treba samo sačekati da se okonča procedura dobijanja potrebne dokumentacije za izvoz. Time bi slučaj Lipovačke šume trebalo da bude okončan. Međutim, izgleda da se Srbija "obogatila" novom vrstom mafije – ekomafijom. Kako Anđelka Mihajlov, međunarodni stručnjak za ekološku bezbednost i ministar za zaštitu životne sredine u prošlom sazivu Vlade, kaže za "Blic" da postoje "pojedinci, grupe ili institucije u Srbiji koje uz materijalnu nadoknadu ‘oslobađaju’ fabrike balasta opasnog otpada i negde ih ostavljaju". Da bi zavarali trag, "čistači" kancerogenog i drugog opasnog otpada često mešaju otpad iz nekoliko fabrika, tako da eksperimentalna karakterizacija često ne može jednoznačno da kaže iz koje su fabrike. Prema rečima Anđelke Mihajlov, po važećim zakonskim propisima za opasne otpade postoje samo dva dozvoljena načina postupanja: bezbedno skladištenje u krugu fabrike i izvoz po pravilima Bazelske konvencije. Da bi se sprečilo rasturanje opasnih burića, neophodno je izgraditi Centar za hemijski otpad. Iako je izgradnja ovakovog centra od strane međunarodnih investitora navedena kao jedan od prioriteta za investiciona ulaganja u našu zemlju, od toga još nema ništa, pa nam za sada ostaje jedino ova druga, isplativija varijanta – izvoz.

Blamaža

Dan opštine Zaječar, 10. maj, prvi put je protekao bez tradicionalnog godišnjeg priznanja najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Razlog ovog svojevrsnog skandala je neusaglašavanje odbornika posvađanih političkih stranaka. Kako "Politika" saznaje, iako je Opštinska komisija za izbor, imenovanja i priznanja podržala sve predloge, propala su oba pokušaja na vanrednoj sednici (5. i 7. maj) da se usvoji predlog za dodelu priznanja "počasni građani opštine", pet godišnjih nagrada i deset povelja. Na vanrednoj sednici SO Zaječar prvo je došlo do žestokog prepucavanja i nasuglasica o predlogu pojedinačnim prozivanjem odbornika. Sledeći potez, pad kvoruma, napravili su odbornici DS-a, DSS-a i DHSS-a napustivši salu, pa su odbornici SPS-a, JUL-a i Liberala Srbije, koji su glasali za predlog komisije, ostali u manjini. Tako je svih 16 kandidata ostalo bez predloženih priznanja, doživljavajući pri tom javnu blamažu pošto je oba zasedanja vanredne sednice direktno prenosio Radio Zaječar.

Zmije

Učenicima u osnovnoj školi u Grdanici kod Leskovca na časovima društvo sve češće prave – zmije. Zahvaljujući prisebnosti učiteljice i pomoćnog osoblja niko od 28 učenika nije nastradao, ali mališani su uplašeni i više pažnje posvećuju eventualnom pojavljivanju zmije nego predavanju. Kako direktor škole Slavoljub Nikolić kaže za "Ekspres" da je škola u Grdanici, koja radi u sastavu OŠ "Veljko Vlahović" iz Pečenjevaca, stara više od 90 godina i da je pojava zmija zabeležena još pre dve-tri godine. Tada je, navodno, obećano da će se sanirati zidovi i pod i urediti prateće prostorije. Do danas, međutim, nije urađeno ništa.

Epidemija

Image

U selu Nemenikuće, u sopotskoj opštini, registrovana je tzv. kju groznica odnosno zoonoza, do sada nezabeležena na teritoriji Beograda. Na opasnu bolest se u glavnom gradu već zaboravilo, pa je informacija iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja da je osmoro obolelih lečeno u beogradskoj Infektivnoj klinici izazvala blagu dozu panike. Kju groznica se obično javlja u Vojvodini, gde je prošle godine obolelo 16 osoba, 14 u srednjobanatskom i dve u zapadnobačkom regionu, i to obično u martu, govore podaci iz Instituta za zaštitu zdravlja "Batut". Kako "Ekspres" saznaje od epidemiologa iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Božidara Ljubića, kju groznica je na područje Sopota doneta kupovinom dve ovce koje su zarazu prenele porodici iz Nemenikuća i osobama iz njihovog bliskog okruženja. Oni su oboleli u martu i do sada nema novih slučajeva. Očekuje se da još jedno istraživanje na sopotskom terenu potvrdi da je epidemija suzbijena i da je zaraza pod kontrolom.

Otpisani

Image

Na listi više od stotinu najvećih gubitaša srpske industrije čelna mesta zauzeli su pančevačka Petrohemija, vranjski Jumko, sremskomitrovački "Matroz", kraljevački Magnohrom i beogrdaska šećerana "Dimitrije Tucović", prema najnovijoj analizi Republičkog zavoda za razvoj, rađenom na osnovu poslednjih obrađenih i obelodanjenih završnih računa za 2002. godinu. Iako možda lanjski učinak i dovede do preraspodele pozicija na čelnim mestima, daljim uvidom u podatke stiče se utisak da će opšta slika gubitaškog miljea srpske privrede teško biti manje sumorna.

Brojke su neumoljive: više od trećine, ili tačnije 35,1 odsto od 66.871 aktivnog preduzeća u Srbiji poslovalo je sa gubitkom koji je u 2002. godini iznosio 94,4 milijarde, računajući i nasleđe prošlosti – 365,7 milijardi dinara, odnosno, prevedeno u procente, 47,3 odsto ukupnog privrednog kumulativnog gubitka (772 milijarde dinara). U ovim preduzećima radi bezmalo polovina tj. 42,2 odsto zaposlenih, u njima je angažovano gotovo isto toliko osnovnih sredstava privrede, od kojih je 62,8 odsto otpisano i smešten je velik deo opreme, čiji je stepen otpisanosti još veći – 87,8 odsto. Na dugogodišnje probleme ovih preduzeća ukazuje još jedan podatak – dugovi ove 23.494 gubitaške firme narasli su na 400 milijardi dinara, što predstavlja 26,9 odsto ukupnih obaveza privrede koje su dostigle 1.487,7 milijardi dinara, ili, mada neverovatno zvuči i teško je čitljivo, gotovo 1,5 biliona dinara. Ova cifra iz godine u godinu raste i preti da, ukoliko dugovi ne počnu da se raščišćavaju, premaši vrednost ukupnog kapitala srpske privrede.