Predsednički izbori u Srbiji 2004:
Čekajući Adenauera

Petnaest kandidata hoće na vlast, a šta hoće seljaci, domaćice, KV i VK radnici, tehničari, stručnjaci, učenici i studenti

Najduža predsednička kampanja u istoriji Srbije privodi se kraju – prvog poluvremena. Ljiljana Aranđelović (koju je predložila Jedinstvena Srbija), Vladan Batić (Demohrišćanska stranka Srbije), Ivica Dačić (Socijalistička partija Srbije), Milovan Drecun (olitička partija Preporod Srbije), Dragan Đorđević (Stranka državljana Srbije), prof. dr Branislav Ivković (Socijalistička narodna stranka), Mirko Jović (Narodna radikalna stranka, Srbija i Dijaspora i Evropski blok), Jelisaveta Karađorđević (Grupa građana "Inicijativa za lepšu Srbiju"), Bogoljub Karić (grupa građana), Dragan Maršićanin (Demokratska stranka Srbije, olitička stranka G 17 plus, Srpski pokret obnove, Nova Srbija), Zoran Milinković (Patriotska stranka dijaspore), Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), Borislav Pelević (Stranka srpskog jedinstva), Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka) i Boris Tadić (Demokratska stranka) izlaze 13. juna pred 6.531.549 punoletnih građana Srbije, da ih oni procene i zaokruže.

Ispod te uvek pomalo vašarske predstave s konvencijama, proricanjem budućnosti, izvlačenjem zeca iz šešira i keca iz rukava, sa pretvaranjem vode u vino uvek se krije izvesno otvaranje socijalnog ventila i ispipavanje raspoloženja, otvaranje ventila za pritisak na vladajući sloj.

Na ovim predsedničkim izborima koje birači izgleda doživljavaju kao važne ali ne i presudne izmeriće se rezultante socijalnih i političkih silnica i u osnovi će se dobiti odgovor na to šta je generalni pravac kretanja u Srbiji. Izgleda da je i na ovim izborima potvrđena generalno gledano proevropska orijentacija dominantnih političkih faktora. One snage koje su u dosadašnjim analizama opisivane kao antievropske ili evroskeptične verbalno se ili suštinski prilagođavaju. Druga karakteristika tog procesa je da izbija na površinu potreba da se u srpskoj tranziciji s manje potcenjivanja gleda na vlastite resurse, da se radna snaga i fabrike u kojima se ona vodi kao zaposlena ne tretira kao teret i suvišan trošak, već kao neiskorišćen potencijal.

Vidi se da ljudi žele da žive u uređenoj državi, ali čini se pokazuju želju da njen kvalitet osete prvo u vlastitom novčaniku, drugo u nekoj vidljivijoj budućnosti za vlastitu decu.

Treća tendencija je – disciplinovanje vlasti. To da će svaka mutna stvar isplivati na površinu u političkim borbama, a naročito u izbornoj kampanji ovih meseci je postalo jasno i medijska zabašurivanja tipa "politizacija" samo su produžavala političku upotrebljivost takvih slučajeva.

Kao predložak za čitaočevo razmišljanje o stanju u Srbiji uzimamo elemente jednog istraživanja javnog mnjenja. Saradnici Centra za proučavanje alternativa bili su ljubazni da vašem hroničaru ustupe tabele s prvim empirijskim nalazima svog istraživanja sprovedenog 22. i 23. maja na uzorku od 1800 ispitanika, tako stratifikovanom (kvotni uzorak) da može baciti zrak svetlosti na raspoloženje seljaka, domaćica, PK i KV radnika, tehničara, stručnjaka i studenata.

U trenutku nastanka ovog teksta nisu bile gotove analize dobijenih rezultata, tako da čitalac mora sam da gleda u brojke, kao što ih je gledao vaš hroničar (uzgredne primedbe naše). Važno je napomenuti da je istraživanje CPA rađeno za potrebe Demokratske stranke i njenog predsedničkog kandidata (moguć konflikt interesa istraživača). Istraživači CPA, kada su nam ustupili sirovi materijal istraživanja, podvlačili su da njihovi nalazi nisu zavisili od korisnika istraživanja.

Izborni štabovi uglavnom selektivno objavljuju rezultate javnomnjenjskih istraživanja, obično ako mogu da ohrabre birače. To je uobičajena tehnika – tri najvidljivija kandidata obznanila su pozivajući se na istraživanja da sigurno ulaze u drugi krug. Istraživači, kao i strčnjaci za marketing ponekad više hipnotišu kandidate svojim nalazima nego što im pomognu. Razuđena istraživanja svakako mogu da posluže kao alatka za korekciju kampanje (prednosti i slabosti kandidata, kako prolazi njegov stajling itd. po pravilu ne objavljuju nikad).

Sporovi o tome koliko istraživanja javnog mnjenja utiču na raspoloženje birača vode se inače veoma dugo. Vaš hroničar stoji na stanovištu da sondaže javnog mnjenja, ako su dobro pročitane, uvek bolje služe kao sredstvo za orijentaciju birača nego kao sredstvo za manipulaciju njihovim stavovima. Dilemu da li da objavimo rezultate istraživanja koje je koristio jedan kandidat u predsedničkoj trci razrešile su same serije indikacija iz istraživanja koje ukazuju na socijalne aspiracije birača, njihovo nezadovoljstvo i težnje, i to pre svega treba i čitati. Ono u jednoj svojoj koloritnoj dimenziji osvetljava i elemente preko kojih birači prepoznaju svoje kandidate, kako vide njihovo govorništvo, njihovu rečitost, njihovo lukavstvo, njihovo držanje, njihov izgled. Marketing hoće ponekad i da zavara – u politici ponekad ono što izgleda lepo nije i prihvatljivo. I obrnuto.

S druge strane, frekvencije odgovora svedoče o konstantnom socijalnom pritisku na vlast – i u istraživanjima obavljenim pre godinu dana bio je vidljiv identičan zahtev za boljim standardom i za privrednim razvojem, za stabilnošću i za više odškrinutim vratima budućnosti. Ono ponovo ukazuje i na izvesno socijalno profilisanje glavnih političkih snaga u Srbiji.

Koliko je verovatno da ćete izaći na predsedničke izbore 13. juna 2004. godine? (u %)

	Poljoprivrednik	NK ili PK radnik	KV ili VK radnik	Tehničar	Službenik	Stručnjak	Domaćica	Učenik, student	Ukupno
Sigurno ću izaći	47	38	45	40	46	45	32	34	42
Verovatno ću izaći	31	39	36	41	37	35	36	32	35
Verovatno neću izaći	14	15	11	14	10	8	19	19	14
Sigurno neću izaći	8	8	8	5	7	12	13	15	9

Za koga ćete glasati na predsedničkim izborimа?

	Poljoprivrednik	NK ili PK radnik	KV ili VK radnik	Tehničar	Službenik	Stručnjak	Domaćica	Učenik, student	Ukupno
Tomislav Nikolić	28	28	24	17	17	10	16	14	20
Boris Tadić	7	5	14	14	16	26	13	23	14
Ivica Dačić	7	3	-	6	2	1	-	1	3
Bogoljub Karić	5	3	11	5	5	9	2	8	6
Dragan Maršićanin	10	9	6	12	11	16	7	4	10
Ostali	2	3	1	1	4	1	5	3	2
Neodlučan, ne zna	20	27	30	27	26	17	38	25	26
Neće izaći na izbore	12	11	7	11	9	12	11	16	11
Ne želi da odgovori	9	11	7	7	10	8	8	6	8

Ako bi u drugi krug izbora ušli Tomislav Nikolić i Boris Tadić, za koga biste vi glasali? (u %)

	Poljoprivrednik	NK ili PK radnik	KV ili VK radnik	Tehničar	Službenik	Stručnjak	Domaćica	Učenik, student	Ukupno
Tomislav Nikolić	35	41	33	24	30	17	21	18	28
Boris Tadić	20	18	39	47	44	58	34	44	36
Neodlučan, ne zna	17	21	15	14	8	8	20	10	15
Neće izaći na izbore	17	13	8	9	12	13	18	22	14
Ne želi da odgovori	11	6	5	6	6	4	7	6	7

Ako bi u drugi krug izbora ušli T. Nikolić i D. Maršićanin, za koga biste vi glasali? (u %)

	Poljoprivrednik	NK ili PK radnik	KV ili VK radnik	Tehničar	Službenik	Stručnjak	Domaćica	Učenik, student	Ukupno
Tomislav Nikolić	34	40	31	26	27	16	21	17	28
Dragan Maršićanin	22	19	32	42	45	46	27	33	32
Neodlučan, ne zna	17	20	18	15	12	13	23	12	16
Neće izaći na izbore	17	14	13	10	10	20	22	30	17
Ne želi da odgovori	10	7	6	7	6	5	7	8	7

Čitaoca koji bi ovu tabelu koristio za klađenje treba upozoriti da mora razlikovati izborne prognoze od sondaža javnog mnjenja (preseka u određenom trenutku). Do zaključenja ovog broja "Vremena" nije bilo prognoze izbornog rezultata, a objavljeno je nekoliko sondaža. U Institutu društvenih nauka, koji je u više navrata tačno prognozirao izborni rezultat, vašem hroničaru je rečeno da u ovom ciklusu oni neće davati izbornu prognozu. Sami istraživači CPA su se takođe uzdržali od izborne prognoze uz upozorenje da na konačan rezultat u značajnoj meri mogu uticati eventulani događaji u finišu kampanje (kao što je saslušanje Legije ili nasilje na Kosovu, na primer). Vreme u kome je obavljena ta sondaža suviše je daleko od izbornog finiša (posle njega sledile su tri nedelje izborne kampanje) da bi bilo osnova za izbornu prognozu i pitanje je da li ono može biti korisno za dešifrovanje političke ćudi srpskog birača!

STANJE U DRŽAVI

Kako ocenjujete ukupno stanje u našem društvu danas? (u %)

	Poljoprivrednik	NK ili PK radnik	KV ili VK radnik	Tehničar	Službenik	Stručnjak	Domaćica
Dobro	1,4	0,5	0,4		1,0	0,5
Srednje	6,1	5,4	3,0	5,6	4,5	5,7	3,1
Podnošljivo	18,9	13,6	18,3	26,4	24,9		17,8
Teško podnošljivo	52,9	54,8	50,9		52,2	40,3	49,7
Nepodnošljivo	18,4	25,3	25,7	17,7	14,9	22,7	26,2
Ne zna	2,2	0,5	1,7	0,4	2,5		3,1

Samo nešto malo više od pola procenta ispitanika stanje u društvu ocenjuje kao dobro. Broj onih koji misle da je stanje nepodnošljivo ili teško podnošljivo penje se na liniju veću od četiri petine. Zanimljivo je da će se pokazati da su ljudi nezadovoljniji stanjem u državi nego sopstvenim položajem ili perspektivom svoje porodice.

Poželjne i nepoželjne osobine predsedničkih kandidata

	Nikolić	Tadić	Maršićanin	Karić	Ukupno
Demokrata	8	338	154	11	511
Autokrata	71	16	12	29	128
Dobar govornik	124	206	55	32	417
Loš govornik, govori nejasno	45	41	68	222	376
Dosledan, istrajan	143	48	61	50	302
Nedosledan, nepouzdan	42	94	89	38	263
Kooperativan, sarađuje	9	66	65	21	161
Nekooperativan, svađalica	84	14	20	12	130
Lepo se ponaša, dobro izgleda	12	335	25	22	294
Ne ume da se ponaša	135	41	55	162	393
Moderan	1	314	19	27	361
Tradicionalista	72	2	73	60	207
Kandidat ima svoje ja	66	25	19	37	147
Nit miriše, nit smrdi, bezbojan	27	98	289	62	476
Obećava ono što može da ostvari	88	44	82	57	271
Prazna obećanja	192	183	144	120	639
Patriota, voli svoj narod, ne mrzi druge	191	25	97	102	415
Nacionalista, voli svoj, a mrzi druge narode	211	2	10	14	237
Pošten	140	100	173	18	431
Nepošten	63	92	54	202	411
Prodoran, energičan	105	89	46	93	333
Mlak, pomirljiv	10	83	239	9	341
Razume ljude i ume s ljudima	75	32	62	82	251
Nema razumevanja za obične ljude	16	97	45	45	203
Sposoban	107	131	82	292	612
Nedovoljno sposoban	131	115	163	80	489
Stručnjak	10	55	44	64	173
Nema posebne stručnosti	149	56	69	152	426
Tolerantan, trpeljiv	9	91	115	15	230
Agresivan, nastrljiv	194	13	6	27	240
Ugledan u svetu, cene ga	5	134	36	133	308
Nema ugleda u svetu	288	13	108	66	475
Uliva poverenje	104	80	133	76	393
Ne uliva poverenje	87	153	213	191	644
Umeren, obazriv	14	108	129	31	282
Ekstreman, preteruje, isključiv	168	12	25	36	541
Korektan prema konkurentima	17	79	76	59	231
Vređa konkurente	112	23

Da li glasine o tome da su neki članovi Demokratske stranke (Čeda, Beba, Vesić, Milić, Janjušević) imali veze s organizovanim kriminalom bacaju senku na Borisa Tadića? (u %)

	Poljoprivrednik	NK ili PK radnik	KV ili VK radnik	Tehničar	Službenik	Stručnjak	Domaćica	Učenik, student	Ukupno
Da	50,8	54,5	63,3	59,6	55,4	61,1	41,9	45,5	54,3
Ne	9,2	5,0	11,4	19,1	17,8	22,3	10,5	22,1	14,0
Ne zna	39,9	40,5	25,3	21,3	26,7	16,6	47,6	32,5	31,7

BRIGA ZA PORODICU

S kojim problemima se susrećete vi i vaša porodica. Izdvojte tri i poređajte ih po važnosti? (zbir % je veći od 100 zato što su ispitanici mogli da daju jedan, dva ili tri odgovora)

	Poljoprivrednik	NK ili PK radnik	KV ili VK radnik	Tehničar	Službenik	Stručnjak	Domaćica	Učenik, student
Standard	73	70	67	70	67	60	71	70
Budućnost dece	56	42	55	50	57	54	50	22
Nezaposlenost	38	35	33	34	35	23	41	42
Nema perspektive	26	22	30	31	20	31	16	47
Bolest, lečenje	33	33	21	17	20	25	40	9
Školovanje dece	21	27	25	26	26	28	26	25
Radno mesto, gubitak	9	33	32	34	28	23	14	22
Porodični problemi	14	19	16	22	15	18	24	20
Nema problema	10	5	7	5	10	12	6	12

***

Ako je trogodišnjim učinkom tranzicije u Srbiji nezadovoljno 62 odsto seljaka, 57 odsto radnika i 51 odsto službenika, to znači da je socijalni otpor tim promenama enormno velik. Samo 7 odsto stručnjaka izriče vrlo dobru ocenu, znači da nije konstituisano socijalno jezgro koje podržava sadašnji koncept reforme. Očigledno, potrebna je socioekonomska redefinicija tranzicione strategije i taktike.

Priredio: Milan Milošević