Intervju - Roberto Albiseti, šef beogradske kancelarije Međunarodne finansijske korporacije:
Katalizator stranih investicija i razvoja domaćih preduzeća

Nakon dobrog starta srpske ekonomije u 2002. i pada u 2003. godini, jedino rešenje jeste pristup povoljnim kreditima, koje opet koči siva ekonomija, kaže za "Vreme" šef beogradske kancelarije Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Roberto Albiseti

"VREME": Nakon dve i po godine rada u Srbiji i Crnoj Gori, kako IFC i SEED procenjuju njen dalji ekonomski razvoj?

ROBERTO ALBISETI: Budućnost gledana kroz finansijsku i ekonomsku perspektivu može biti procenjena tek ako se uzme u obzir činjenica da je politička tranzicija u vašoj zemlji u toku i da je država zbog nestabilnosti ekonomije već platila vrlo visoku cenu. Možemo samo da se nadamo da neće biti nazadovanja. Mi smo uložili ogroman trud sa resursima koje smo imali. Imamo potencijal da uradimo i više tako što ćemo više dopreti do ekonomske zajednice. Iako smo investiciona banka i moramo da ostvarimo profit u transakciji kao bilo koji investitor, naš glavni cilj ipak nije profit, već razvoj i stabilnost. I to radimo na različite načine a pre svega dajući primer drugim investitorima da smo voljni da rizikujemo u privatnom poslovanju u Srbiji samo da bismo ih privukli ovde. IFC je katalizator – ohrabruje svoje partnere, inostrane i domaće podjednako. Našim klijentima pružamo dugoročne zajmove po tržišnim cenama, nudimo garancije i smernice za upravljanje rizikom. Primer takve uspešne saradnje jeste projekt u Pirotu sa kompanijom "Tigar" i kompanijom Mišlen iz Francuske. U tom projektu IFC je učestvovao sa 20 miliona evra. Ulažemo u deonice preduzeća i finansijskih ustanova na tržištima u razvoju (IFC je u Srbiji deoničar Rajfajzen i Prokredit banke). Pomažemo da se privuku dodatna sredstva s tržišta privatnog kapitala i u sklopu projekta pružamo i savetodavne usluge našim domaćim partnerima.

Aktivni ste i u okolnim državama. Da li se problemi Srbije razlikuju od onih sa kojima su se suočile države bivše Jugoslavije?

Uloga IFC-a u Sloveniji se promenila jer je Slovenija članstvom u Evropskoj uniji promenila status i u grupaciji Svetske banke, od zemlje primaoca pomoći postala je zemlja donator. Situacija sa Hrvatskom takođe se razlikuje od one u vašoj zemlji. Hrvatska se nalazi u prelaznoj fazi, oni polako počinju da pristupaju međunarodnom finansijskom tržištu, a to znači da imaju mogućnost da privuku investitore i dobiju strani kapital po povoljnim uslovima. U Srbiji to još nije slučaj i naš je zadatak da pomognemo da premosti te probleme. Srbija ima veliki potencijal zato što, iako nije velika, ipak ima gotovo devet miliona ljudi i domaće tržište koje je veće od ostalih delova bivše Jugoslavije. Zato se nadamo da će potencijal Srbije rasti i da će preći i na regionalno tržište jer balkansko tržište o kome ljudi stalno govore pokriva gotovo 47 miliona ljudi. Kultura u državama bivše Jugoslavije je manje-više ista. Pitanje je samo veličine tržišta i kompanija o kojima pričamo: da li su one konkurentne i na stranom tržištu.

SEED, koji je osnovan od strane IFC-a, bavi se malim i srednjim preduzećima. Sa kojim problemima se ona suočavaju?

Neka pitanja moraju biti uređena, da bi mala i srednja preduzeća počela da rastu. Verovatno je glavni problem vezan za ograničen pristup kreditima i činjenicu da najveći deo malih i srednjih preduzeća posluje u sivoj ekonomiji. Ta dva problema su na neki način povezana zato što banke ne daju pozajmice kompanijama koje ne mogu da proizvedu transparentnu sliku svog finansijskog poslovanja. Drugim rečima, čak i kada razgovarate sa potencijalnim klijentima koji nisu male kompanije, dakle srednje ili velike, u nekoliko slučajeva video sam da one još ne prikazuju ispravnu sliku svog finansijskog računovodstva. Banka ili investicioni fond pre nego što uloži u kompaniju želi da vidi kakva je njena finansijska situacija sada, ali i u proteklih nekoliko godina kako bi napravili finansijsku projekciju o daljem poslovanju. Ako nema ispravnu sliku, banka će odustati. To je jedan od razloga zašto lokalne banke nisu dovoljno aktivne u poslovanju sa malim i srednjim preduzećima. Banke su još uvek veoma oprezne pa preduzeća investiraju samo sopstvenu zaradu. Ili, kada odu u banku plaćaju visoke rate jer je rizik banaka veoma veliki. To će biti ispravljeno čim dođe do privatizacije nekih državnih banaka. Na finansijsko tržište će doći novi igrači sa novim proizvodima, kapacitetima i resursima.

Problem sive ekonomije i nemogućnost dobijanja kredita je zatvoren krug. Kako ga rešiti?

Vlada radi na tome. Pre nekoliko dana na sastanku koji su organizovale Svetska banka i Vlada Srbije govorili smo o administrativnim barijerama za investiranje u Srbiju i jedna od razmatranih tema bila je transparentnost u računovodstvu i finansijska disciplina koja je neophodna za dobijanje kredita. Netačno i nezakonito prikazivanje knjiga je veoma opasno, a mnoge firme u Srbiji prijavljuju svega 30 odsto svoje dobiti kako bi smanjile porez. Rad u sivoj ekonomiji košta više nego legalno poslovanje i jedini način da se to ispravi jeste da vlada napravi reforme koje će omogućiti transparentnost. S druge strane, važno je edukovati privredne subjekte i javnost: moramo da poboljšamo poslovnu klimu i transparentno poslovanje primenom međunarodnih računovodstvenih standarda.