Intervju - Marko Omčikus, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture:
Smena i zaštita

"Neposredno nakon katastrofalnog martovskog požara u Hilandaru, vlasti su objavile da je za njegovu obnovu izvojeno 87 miliona dinara. Do danas taj novac nije stigao u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture", kaže u razgovoru za "Vreme" direktor ovog Zavoda Marko Omčikus, koji će odlukom ministra kulture uskoro biti razrešen sa ove dužnosti

Nakon nedavnih smena na rukovodećim mestima u regionalnim zavodima za zaštitu spomenika kulture – Gordane Tošić, direktorke Zavoda iz Kraljeva i njene koleginice Jagode Lavantić iz Subotice – red je došao i na Marka Omčikusa, direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. "Formalno sam još uvek direktor, čekam da izađe ‘Službeni list’ sa odlukom o mom razrešenju", kaže Omčikus u razgovoru za "Vreme". Njegovoj smeni prethodile su optužbe iz Ministarstva kulture da Zavod, odnosno njegov direktor, nisu raspisali tender za nabavku i izvođenje radova na Hilandaru, teško oštećenom u požaru u martu ove godine.

PARE ZA HILANDAR: "Pitanje Hilandara koje je poslužilo kao neposredan povod za moje smenjivanje je zapravo velika brljotina Ministarstva kulture, ministra lično i njegovih zamenika", kaže Omčikus. Naime, nakon požara on je sa ekipom stručnjaka otišao u Hilandar gde posle upoznavanja sa zatečenim stanjem izrađuju dokument o uzrocima požara, faktičkoj situaciji i predlogom poteza koje je neophodno preduzeti. Redosled svih predviđenih poslova urađen je, kao što je to i ranije bio slučaj, u koncenzusu između manastirskih potreba i potreba očuvanja Hilandara kao kulturnog dobra, a sve to u saradnji sa grčkom službom zaštite i pod njihovim uslovima. Taj dokument potpisuje manastirska uprava, i on biva predočen Odboru za Hilandar, koji postoji pri Ministarstvu kulture, a sa njim se upoznaje i novopostavljeni ministar kulture i medija Dragan Kojadinović, koji je i sam, po funkciji, član ovog Odbora. Odbor konstatuje da među prvim stvarima koje treba učiniti treba riznicu vratiti u namenske prostorije, što je i pre požara bilo predviđeno. Tada počinju problemi. "Pomoćnik ministra kulture zadužen za evropske integracije Vladimir Tončić, jedan od direktora GSB-a u vreme vladavine SPO-a u Beogradu i autor čuvene postavke voštanih figura, počinje da sumnja u projekat", kaže Omčikus, i nastavlja: "Ministarstvo je Zavodu trebalo da prebaci novac predviđen za obnovu, da bi se prešlo na realizaciju projekta. Neposredno nakon požara vlasti su objavile da je za obnovu Hilandara izvojeno 87 miliona dinara. Od ove sume nije sve namenjeno konzervatorsko-građevinskim radovima, postoji i humanitarna dimenzija, ekonomska pomoć manastiru. U dokumentu je taksativno navedeno šta država sve treba da obezbedi. Ali – ovaj novac do Zavoda do danas nije stigao. Tončič tvrdi da je manastiru poslato deset miliona. Ali ne za izvođenje radova. Počinje priča da nismo raspisali potrebne tendere. Da li je Tončič raspisao tender za izradu voštanih figura? I tako, novac nije stigao i riznica do danas nije preseljena u namenske prostorije. On je krivac za to."

Za sada, sve što se radi na Hilandaru radi se zahvaljujući grčkim vlastima, skreće pažnju Omčikus. "Na primer, iako je naša država obećala da će obezbediti kran neophodan za građevinske radove, montiran je grčki, jer su naše vlasti nažalost bile spore. Sve to smatram nacionalnom sramotom."

GRAĐEVINSKE DOZVOLE: Jedan od razloga za svoje smenjivanje Omčikus vidi i u činjenici da je Zavod podneo krivičnu prijavu protiv vladike mileševskog Filareta koji je u zaštićenoj zoni podizao ribnjak, odnosno u pritiscima na Zavod koji su stizali iz dela Srpske pravoslavne crkve. "Jedno krilo crkve ima agresivan i konzervativan stav prema državnim i nacionalnim institucijama. Oni u instituciji kao što je Zavod vide komunističku tvorevinu, koja je njima prepreka i smetnja. Uloga Zavoda je da očuva autentične strukture nasleđa, a optužuju nas da smo nekrofili i da crkve želimo da pretvorimo u muzeje... Ne postoji jasna distinkcija između Srpske pravoslavne crkve i države, što je nasleđe Miloševićevog perioda, a nažalost, ljudi iz sadašnje vlasti imaju sličan odnos prema crkvi", kaže Omčikus. "Država mora da bude sekularna. Kada se to ostvari i kada verske zajednice budu znale svoje mesto tada ćemo lakše izlaziti na kraj sa mnogim neregularnostima."

Da li su se upravo Zavodi za zaštitu spomenika kulture našli prvi od svih kulturnih institucija na udaru države, i zbog toga što je u opisu njihovog posla i regulacija građevinskih dozvola na zemljištu koje spada u njihovu nadležnost? "U prethodne tri godine Republički zavod je radio na obezbeđivanju pravne zaštite kulturnog nasleđa, koje je neretko bilo ugroženo od agresije nelegalne gradnje", kaže Omčikus. Prema njegovim rečima, suština svega je u podeli vlasti: "U podeli nadležnosti u vladajućoj koaliciji SPO je dobio kulturu, i oni su ti koji sada raspoređuju svoje ljude da vode institucije. Ako ova stranka uopšte i ima nekakav kulturni koncept, on je sasvim retrogradan. Ako na mesto sadašnjeg direktora Zavoda bude postavljena osoba koja nije iz struke koja se bavi zaštitom spomenika kulture, a priča se da je reč o urbanisti, to bi predstavljalo presedan." Naime, svi dosadašnji direktori Zavoda imali su karijere u službama zaštite, a poznat je stari sukob između urbanista i ljudi koji se bave zaštitom. Prvi bi da ruše, drugi da štite i čuvaju. Po svemu sudeći ovaj sukob će sada biti okončan u korist prvih.

Svi pokušaji da se od nadležnih u Ministarstvu kulture dobije izjava povodom Omčikusove i drugih smena u intitucijama kulture ostali su bez uspeha. Gospoda su danima navodno bila ili na sastancima sa ministrom, kako nam je rečeno, ili van zgrade. U zgradi – nikog.

Tanja Jovanović