Nuspojave:
Zavera kartografa

Svi velikodržavni sanjari su duhovna braća, samo im se mape nikako ne podudaraju

Možda je ovo pravi trenutak da se izađe pred javnost s konstruktivnim predlogom koji bi, čvrsto sam uveren, doneo trajni mir i stabilnost u ovaj deo sveta: svakoga – ali ama baš svakoga – ko ima stanovite političke ideje, vizije i ostala javljanja, a ko te svoje Genijalnosti ume, može i hoće da iskaže kroz prigodno prezentovane geografske karte iliti mape kojima se, jelda, lepo, "prirodno" i "jedino pravedno" oblikuje, zaokružuje ili razgraničava ovo-ili-ono, treba momentalno i trajno izolovati u Mentalnoj Instituciji s najstrožim režimom nadzora, zaključati ga i potom zaboraviti gde je ključ!

Oh, ali zar se može tako "paušalno" presuđivati, crni autore, jadan ne bio? Možda je nešto pametno i korisno u pitanju? Ma jok, sasvim isključeno. Stvar je, naime, u tome da je mahanje mapama (inače – sećamo se valjda – omiljenim ratnim rekvizitom Radovana Karadžića i sličnih rasističkih pervertita) u današnjem u najmanju ruku evropskom kontekstu samo po sebi nedvosmislena "poruka", elem, da su "mape" – kojima se tobože konstruktivno, demokratski i nadasve miroljubivo ispravljaju ove ili one prestrašne istorijske etnonepravde, odnekud uvek baš na štetu Našeg Naroda, koji god bio – zaseban komunikacijski kod, koji u startu diskvalifikuje onoga ko bi nam baš tim i takvim sredstvom kanda imao nešto o nečemu poručiti. E, zato tog bekriju prvo treba efikasno onemogućiti, a tek onda možda pitati o čemu se konkretno radi...

Povod ovim gorkim razmatranjima pojava je opskurne mađarske ultranacionalističke organizacije "Omladinski pokret 64 županije" koja je nekim svojim bizarnim kvazimarketinškim akcijama digla nešto prašine u vojvođanskoj javnosti. Dotični zanesenjaci – inače sasvim marginalni na sceni matične države, pa su se valjda zato preorijentisali na izvoz svoje ukvarene robe u "zagranična područja" onomad Nepravedno Otuđena Od Matice – distribuišu naokolo nekakve mape virtuelne "multietničke regije" koja "obuhvata" severnu i povelike delove srednje Bačke, kao i manji deo Banata. A šta će im to, pitate se vi, naivni kao da se nikada niste sreli s po život opasnim Ludilom južnoslovenskih Kartografa iz poznih osamdesetih i ranih devedesetih? Zar nije bilo dosta belaja? Ih, nemojte ni sumnjati da oni nisu radi kavzi, naprotiv, svima žele Sve Najbolje (baš kao i Radovan onomad, ama ga dušmani ne razumeše...), i njihovo mapovanje nije upereno protiv Drugih, nego samo za spas vlastitog napaćenog naroda: sve što oni žele jeste stvaranje nekakve mutantne, blago interdržavne "regije sa mađarskom većinom" na "etničkim i istorijskim mađarskim prostorima" koja bi, dejtonski rečeno, gajila "specijalne i paralelne veze" sa matičnom zemljom, dočim bi formalno ostala tu gde jeste. Mislim, vrlo formalno. Baš kao Republika Srpska u BiH, ako me razumete...

Oko akcija ove grupe beslovesnih naci-lunatika sa obeju strana granice kojima je hosszu lepes malko odviše udario u glavu, nadiglo se nešto ne baš suvisle i ne baš principijelne "moralne panike" po pokrajinskim i prestoničkim medijima: od silne filistarske (ju, naopako, komšinice!) iznenadjenosti & uvredjenosti što i među Mađarima, zamislite, postoje "ekstremisti" – a mi mislili da je tako nešto dozvoljeno samo Nama, dočim svi ostali moraju biti ama do poslednjeg razumni i fini ako hoće da ih i dalje ljubazno trpimo! – gotovo niko nije stigao da primeti kako se radi o ridikuloznoj "revizionističkoj" organizaciji bez članstva i uporišta južno ili severno od Horgoša i Kelebije, i da bi joj, daleko bilo, stvarnu popularnost u budućnosti moglo doneti samo dodatno nagomilavanje frustracije i očaja mađarske manjine, koja lepo vidi kako oslobođena Mađarska već deceniju i po postojano svakog dana u svakom pogledu napreduje, dok Srbija, Vojvodina ili kako se već zove ovaj devastirani post-Yu restl u kojem se već zaista predugo tupo pretrajava u neradu i neredu, i dalje spektakularno mamurno glavinja po bespuću, i to uz nepokolebljivo retardsko uverenje većine kako je Strašno Lukava što radi sve ono što niko drugi više neće... E, ta prirodna frustracija, to je ono što ni srpski demokratski mejnstrim uopšte ne razume, jer je izgleda sistemski lišen sposobnosti elementarnog uživljavanja u poziciju Drugog. Pa hajde, brothers & sisters, mrdnite tim navodno građansko-demokratskim mozgom i probajte jednom da zamislite tu situaciju: zemlja u kojoj ljudi govore vaš maternji jezik već je u Evropskoj uniji, dakle tamo gde biste i vi hteli da budete, jerbo ste normalni; u isto vreme, zemlju vašeg rođenja i zavičaja (državljanstva, pasoša, vojne i poreske obaveze...) niko i dalje ne može da uhvati ni za glavu ni za rep; pri tome se ovde množe grupe Ludaka koje bi da im svakodnevno službouljudno dokazujete "lojalnost", a vaši prvi srpski susedi iz, štajaznam, Ade, Sente, Topole ili već od koekude, znatnom većinom glasaju za radikale! Ej, za radikale! Za one pustopašne momčiće koji su zaista činili sve ono o čemu glupani i glupanije iz "64 županije" samo govore (i crtaju...), i pri tome kroz sve ove sramne godine nisu bili nikakva ekscesno-ekscentrična manjina nego apsolutni mejnstrim spske politike! I to su i dan-danas, pa dobio Toma Nikolić izbore ili ne. Šta biste, dakle, vi mislili o tim i takvim ljudima, i koliko biste bili voljni da kolateralno delite njihovu samoizabranu suicidalnu sudbinu?

A u međuvremenu, Toma Nikolić sanja svoj Veliki San, onaj o virovitičko-karlobaškoj Velikoj Srbiji, poetski zaneto objašnjavajući zagrebačkom "Globusu" kako je to tak normaljno, i kako on, štaviše, nema ništa protiv da neko u Bosilegradu sanja o tome da je to Bugarska, ili da neko drugi sanja o Kanjiži kao o delu Mađarske. Bog te, kakvo ganutljivo bratstvo sanjara, sav sam se zarozao! Uostalom, tačno je to – svi su Kartografi duhovna braća, samo im se karte nikako ne podudaraju. Ali ono što ih vaistinu ujedinjuje potpuno je odsustvo mašte: oni iskreno ne mogu da veruju da ima ljudi koji ne funkcionišu u tom pojmovno-vrednosnom registru, koji ne sanjaju njihov Veliki San, koji su nezainteresovani za njihovu kartografsku žanr-scenu jer su se već dovoljno nagledali njenih krvavih posledica.

Teofil Pančić