Sudan:
Jedan rat završen, drugi tek počinje

Prekid svih neprijateljstava, koji bi verovatno bio potpisan u Vašingtonu, predstavljao bi veliku diplomatsku pobedu Bušove administracije. Amerika je zato pokušala da pod pretnjom ponovnog uvođenja sankcija, privoli predsednika Omara al Bašira na ponovni prekid vatre sa pobunjenicima

MASOVNA STRADANJA: Sudanske izbeglice

Pakt o prekidu neprijateljstava koji su krajem prošlog meseca u Naivaši potpisali potpredsednik Sudana Ali Osman Taha i vođa pobunjeničkog pokreta Sudanske narodnooslobodilačke armije (SPLA) Džon Garang otvorio je vrata okončanju dugogodišnjeg građanskog rata u ovoj zemlji. Sporazum uključuje sve bitne aspekte oko kojih se rat vodio: podelu vlasti, prihode od prodaje nafte, položaj nemuslimana iz južnog dela (hrišćana i pripadnika animističkih religija) u severnom, muslimanskom delu, gde vladaju šerijatski zakoni. Dogovoreno je da se organizuju dve odvojene armije, obezbede postepena autonomija i pravo na referendum za šest godina za hrišćanski jug. U pregovorima su posredovale SAD, Velika Britanija i Norveška.

DUGOTRAJNI SUKOBI: Od kada je 1983. počeo građanski rat u ovoj afričkoj zemlji, ovo je najozbiljniji pokušaj da se on prekine. Bilans dugogodišnjeg sukoba je katastrofalan: oko dva miliona žrtava i nekoliko miliona izbeglica. Tadašnji predsednik Sudana Džafar Nimeiri je svoju želju da po svaku cenu ostane na vlasti platio podelom vlasti sa islamskim fundamentalistima, koji još uvek imaju najveći uticaj u zemlji, kao i uvođenjem šerijatskog prava na celoj teritoriji Sudana, pa i na hrišćanskom jugu, što je svojevremeno bio povod za otpočinjanje građanskog rata. Kasnije se javio i terorizam, tako da se pretpostavlja da je i Osama bin Laden jedno vreme boravio u Sudanu. To je donelo Sudanu sankcije i stavljanje na "crnu listu" zemalja koje podržavaju terorizam.

Zato mir potpisan u Naivaši ima i svoje drugo lice. Okončanje sukoba može da pomogne da se Sudan skine sa liste zemalja koje podržavaju terorizam. Nije tajna da se veliki broj terorista regrutuje upravo ovde. S druge strane, prekid rata na relaciji sever–jug omogućiće američkim, britanskim i francuskim naftnim kompanijama da uđu na ovo područje, jer do sada zbog sankcija prema Sudanu to nije bilo moguće. Zbog ovih razloga rat u Sudanu ne može se jednostavno svesti na verski sukob.

Mirovni sporazum se, međutim, odnosi samo na sukob između severa i juga, a ne na celu zemlju. Dok su pregovori o potpisivanju mirovnog sporazuma bili na vrhuncu, u zapadnom delu Sudana, u oblasti Darfur, obnovljeni su sukobi. Arapska paravojna milicija Džandžavid, uz prećutnu saglasnost vlade, izvršila je prepad na Darfur i počela etničko čišćenje. Sukob u zapadnom delu zemlje počeo je prošle godine između arapskog i afričkog muslimanskog stanovništva i procenjuje se da je do sada poginulo oko 20.000 ljudi, a ima i preko milion izbeglica, od kojih se njih oko 130.000 sklonilo u susedni Čad. Glavni sukob počeo je u februaru, kada su se dve pobunjene grupe, Sudanski oslobodilački pokret i Pokret za pravdu i jednakost, latile oružja, na šta je vlada predsednika Omara al Bašira odgovorila slanjem Džandžavid milicije da uguši pobunu. Dosadašnje akcije imaju sve karakteristike etničkog čišćenja, na šta ukazuju humanitarne organizacije koje optužuju vladu da stoji iza toga, dok ona to, naravno, poriče. Po vladinom objašnjenju, sukob je izbio između lokalnih plemena oko zaliha hrane i vode. Ipak, ona do sada nije uspela da objasni zašto ometa isporuke humanitarne pomoći koju su prikupile Ujedinjene nacije i zašto ne dozvoljava bolji uvid u situaciju stranim posmatračima.

SENKA NA USPEH: Prekid vatre koji je dogovoren 8. aprila nije okončao sukobe, tako da se sve nastavilo po starom. Zbog sve učestalijih izveštaja o etničkom čišćenju i pod pritiskom iz inostranastva, pre svega SAD i UN-a, vlada je pristala da razoruža miliciju, što će morati da uradi uz pomoć vojske. Namera je da se razoružaju obe strane i da se uvede vojna uprava. Sjedinjene Američke Države, koje su pretile ponovnim uvođenjem sankcija Sudanu, pozdravile su ovaj korak. Izbijanje sukoba u Darfuru pomračilo je jedno od najvećih dostignuća Bušove administracije u Africi – sporazum između Garanga i sudanske vlade. Otkako je Sudan pre jedanaest godina stavljen na crnu listu zemalja koje podržavaju terorizam, SAD su čak i bombardovale fabriku lekova u blizini Kartuma, pod optužbom da se ona koristi za proizvodnju hemijskog oružja. Prekid svih neprijateljstava, koji bi verovatno bio potpisan u Vašingtonu, predstavljao bi veliku diplomatsku pobedu Bušove administracije. Amerika je zato pokušala da pod pretnjom ponovnog uvođenja sankcija, privoli predsednika Omara al Bašira na ponovni prekid vatre sa pobunjenicima.

Na situaciju u Sudanu reagovao je i generalni sekretar UN-a Kofi Anan izjavom da je "sudanska vlada odgovorna za zaštitu civila u Darfuru". Takođe, Savet bezbednosti UN-a usvojio je rezoluciju kojom se daje dozvola za planiranje slanja misije za održavanje mira. Podsekretar UN-a za humanitarne poslove Jan Egeland je Darfur nazvao najgorom humanitarnom krizom na svetu, danas.

U rešavanje sukoba uključila se i Organizacija afričkog jedinstva (OAJ), čiji se predstavnik Alfa Omar Kanare uputio u Darfur da bi dao podršku mirovnim naporima. OAJ ima pravo da interveniše u sukobu radi sprečavanja daljih zverstava. Njeni zvaničnici su izjavili da je poseta Kanare usmerena i na "dalju mobilizaciju međunarodne zajednice da hitno obezbedi potrebnu pomoć i podršku".

I pored svih napora, Sudan još nije ni blizu mira. Sporazum vlade i SPLA tek treba da se sprovede, a koliko je bilo teško postići ga i posle dve godine pregovora, govore reči jednog od zvaničnika SPLA, da "ne zna kako je Garang bio nagovoren da pristane na podelu vlasti u spornim područjima". Nije jasno ni zašto se i u Darfuru nije pokušalo sa sličnom inicijativom. Kako sada stvari stoje, jedan građanski rat zameniće se drugim, a promeniće se samo teritorija na kojoj se vodi. Do kada će sve to trajati pokazaće vreme, kraj se za sada ne vidi.

Marko Savić