Summertime festival, Beograd - David Byrne:
Svi odjednom, ura!

Teško da je iko ovde zakukao kako je prethodna koncertna sezona bila siromašna (ili, sačuvaj, jeftina!), pa sad likuje nad ovolikim preklapanjima. Dugo pošto su datumi održavanja EXIT-a objavljeni, pa nije uspela da ih prebriše ni zajapurena dnevna politika, pardon, policija, Sava centar je za gotovo iste datume najzad objavio svoj nagoveštavani, ne preterano redovni Summertime festival, a u međuvremenu se u svima zajedničku subotu udenuo i veliki, jubilarni koncert na otvorenom Riblje čorbe i Zabranjenog pušenja. Što’no vele, ko dete na nošu... Ovakav strateško-smisleni raspored verujem da je odgovarao samo jednom čoveku u Srbiji, premijeru Koštunici: mogao je jednog dana da uživa na Ušću/u Čorbi, a drugog na Petrovaradinu/koncertu Igija Pop-Lazića.

Sava centar se rađe opredelio za petodnevni festival, pa makar i "tanko razmazan": Summertime 2004. ima samo dve prave zvezde, i umesto da ostali učesnici (cenjena holandska džez pevačica Laura Fiđi, ovde već poznati bugarski kavalista Teodosi Spasov, američki majstorski sastav sešn-svirača Jelou Džekets) budu podrška/zagrevanje programima koji bi izvesno rasprodali i veliku salu, čineći bar vikend prave atmosfere, zatekli smo se s neprikosnovenim ljubimcima beogradske publike u nepopunjenom parteru! Koncerti Peta Metinija i dalje su među najlepšim uspomenama, s tim da gitarista sad vodi trio lišen onih virtuoznih likova koji su imenima (Lajl Mejs/klavijaturista, Nana Vaskonselos/perkusionista) stalno zbunjivali vajne novinare.

No, Dejvid Birn je na istom, prekrcanom mestu pre samo dve godine trijumfovao, a ulaznice su koštale gotovo isto (700/800 dinara), dok je sad okupio dve do tri hiljade ljudi! Srećom, a na pakost svima koji su izostali, bila je to opet divota. Promovišući svoj opet izvrstan album Grown Backwards (2004, Nonesuch), prateći trio je proširio onomad samo gostujućim sekstetom gudača, elektronski dodaci su gotovo sasvim iščezli tokom mudre destilacije aranžmana pa su i uloge klavijatura "raspisane" marimbi i žičanim instrumentima. Čak su i retki, dobro poznati rifovi električne gitare delovali lejdbek u lagodnom nizanju od suštine ni sekundu dužih pesama; poneki Heds-standard neodoljivo osvežen do najnovijih materijala, te aktuelni biseri kao The Man Who Loved Beer, She Only Sleeps, The Other Side Of This Life, Civilization...

Sasvim opušten i sasvim šarmantan, u redovnim belim cipelama jednostavno i elegantno njišući se od fanka do tanga, od opere do Lembčopa, Birn je u taj stilski slobodan ples uveo sve. Stojeće ovacije, nikakvo čudo, bisevi... Kad je već takva situacija, ne ostaje nam drugo do da starimo pametno i sa šmekom.

Dragan Kremer