VREME 706, 15. jul 2004. / NEDELJA
Međuvreme
Zvono
Pomoćnik ministra policije i generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović obreo se sa dvema prijateljicama 3. jula uveče na beogradskom sajmu, konkretno u restoranu Nostalgija, omiljenom sastajalištu policajaca i pripadnika, što bivših, što sadašnjih DB-ovaca. U ovaj restoran svojevremeno je dolazio i Slobodan Milošević sa jakim obezbeđenjem, koje je dan-dva pre njegove posete brižljivo pregledalo svaku stopu okoline restorana kao i jela koja će biti servirana. Vlasnik Nostalgije, inače bivši DB-ovac, pružao je garancije da uvaženi gost neće imati nikakvih neugodnosti. Vladimir Božović te subote nije poveo svoje obezbeđenje, pa je ostalo nejasno da li je krenuo u provod ili nekim državnim poslom, budući da je vozio službeni BMW. Bilo kako bilo, u restoranu je Božović stupio u verbalni sukob sa jednim pripitim uniformisanim policajcem, a nešto kasnije i sa drugim, takođe pripitim policajcem, ali u civilu. Situacija je po Božovićevoj proceni bila veoma opasna: brzo je pozvao svoje telohranitelje, generala GSUP-a Milorada Simića, interventnu brigadu, a stigla je i patrola policije. Nastala je velika gužva. Božovićevo obezbeđenje je uhapsilo dvojicu drznika koji su kasnije bili pušteni, a Generalni inspektorat MUP-a će ispitati slučaj i protiv njih povesti disciplinski postupak. "Bio sam napadnut. Ovaj slučaj je povod da se u MUP-u upali zvono za uzbunu", izjavio je potreseni generalni inspektor MUP-a Srbije.
Sonja
Javno tužilaštvo u Smederevu podnelo je 9. jula zahtev za istragu zbog nadrilekarstva iz koristoljublja protiv Bosiljke Stanković, zvane Svemoćna Sonja, koja je telefonom "lečila" bioenergijom tokom protekle četiri godine. Kako u izjavi za B92 Bosiljka Stanković tvrdi, ona svoju misiju nije započela samoinicijativno, već joj je "Bog naložio da mora da pomaže ljudima". Iako je, prema nezvaničnim informacijama, za svoje telefonske usluge "lečenja" zarađivala između 15.000 i 30.000 dinara dnevno, Svemoćna Sonja tvrdi da tretmane nije naplaćivala, nego da su joj zahvalni klijenti, shodno svojim finansijskim mogućnostima, davali nadoknadu za pomoć koju im je ukazala, a u Knjaževcu, kako saznaje B92, ljudi čak opsedaju policiju da bi je odbranili. Samozvana vidarka, koja je završila samo osnovnu školu, svoju moć najpre je, tvrdi, isprobala na svojoj deci. Kako bi dokazala svoju nevinost tokom dvodnevnog pritvora, posle koga je puštena da se brani sa slobode, demonstrirala je svoje "moći" na nekoliko policajaca i sudija. Jedan od policajaca koji je bio podvrgnut tretmanu izašao je iz "ordinacije"/sudnice uz komentar: "Jeste, osećam u rukama."
Isleđivanje
Šef poslaničke grupe SRS-a u Skupštini Srbije Tomislav Nikolić upitao je sa skupštinske govornice republičkog ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodana Lalovića da li je tačno da je njegov vozač 21. maja ove godine pod dejstvom alkohola na pešačkom prelazu između Kalemegdana i Knez Mihailove ulice u 23.55 oborio jednu devetnaestogodišnju devojku i da je pobegao sa mesta nesreće. Pitanje broj dva za ministra Lalovića bilo je: da li je i on bio u tim kolima? Prozvani ministar potvrdio je da je vozač Ministarstva tog datuma "zakačio" jednu devojku, s tim što nije mogao da precizira da li se to dogodilo na samom pešačkom prelazu ili blizu njega i negirao da je i on bio u autu. U ovom slučaju, za razliku od "afere Veselinov", sa radnog mesta otišao je vozač automobila, a prema rečima ministra Lalovića, Ministarstvo je oporavak devojke u velikoj meri preuzelo na sebe. Tomislav Nikolić, kao da je očekivao ovaj odgovor, odmah je uzvratio pitanjem: zašto je Ministarstvo pomagalo oporavak povređene devojke kada je auto pripadao Republičkom zavodu za zaštitu rada. Na to, treće po redu pitanje, ministar Lalović nije imao odgovor.
Borovnica
Sanitarni inspektori iz Podgorice otkrili su 9. jula, tokom redovne kontrole uvoza, radioaktivnu kontaminaciju u kontingentu soka od borovnice slovenačkog proizvođača sokova Fruktal. Kako je za "Kurir" izjavila rukovodilac Službe zdravstveno-sanitarne inspekcije Danica Mašanović, laboratorijskom analizom je utvrđeno da su kontaminirani Fruktalovi sokovi od borovnice nađeni u pakovanjima od jednog litra i od 200 mililitara i dodala da će oni biti vraćeni proizvođaču. Ostale vrste Fruktalovih sokova su, po njenim rečima, zdravstveno ispravne i puštene u promet. Analiza uzorka rađena je u Centru za ekotoksikološka ispitivanja u Podgorici, a nalaz je, kako prenose pojedini dnevni listovi, potvrđen i u Kliničkom centru Srbije u Beogradu. Vest o kontaminiranom soku od borovnice stigla je do vlasnika podgoričkih trgovačkih radnji, umesto od zvaničnih lica, tek posredstvom medija. U strahu da bi zbog nastale panike mogli da ostanu bez kupaca, od kojih su neki, nije isključeno, slušajući vesti gasili žeđ upravo Fruktalovom borovnicom, preduzimljivi trgovci su 10. jula hitno reagovali vraćajući Fruktalovu isporuku ovog soka dobavljačima – Stadionu d.o.o. i Komp komercu iz Podgorice. U popodnevnim satima su se zaostali primerci proteranog soka mogli pronaći još jedino na Tuškoj pijaci i kod preprodavaca u slovenačkom megamarketu Era centar. Predstavnici slovenačkog Fruktala su 11. jula, izgleda uzaludno, objašnjavali da svi voćni sokovi odgovaraju strogim standardima kvaliteta Slovenije i Evropske unije i da zadovoljavaju propis o bezbednoj hrani. Čak ni tvrdnja da je količina koncentrata borovnice holandskog dobavljača od kojeg su sokovi napravljeni i do 20 puta manja od one koju propisi EU-a dozvoljavaju, nije stišala uzbunu koja vlada Podgoricom.
Nasilje
Povodom osmogodišnjice osnivanja Savetovalištva za borbu protiv nasilja, za sada jedinog u Srbiji, javnosti su predstavljeni podaci o njegovom radu, žrtvama i nasilju, uz napomenu da zvanične podatke nema niko u državi. Sklonište za žrtve trgovine ljudima otvoreno 2002. godine pri Savetovalištu i koga obezbeđuje MUP Srbije, do sada je posetilo 114 žena i devojaka: 40 su iz Moldavije, 32 iz Rumunije, 22 iz Ukrajine a 14 iz Srbije. Savetovalište je prošle godine u pomoć pozvalo 2710 žena, a prethodne 2860. Nasilje u porodici najčešće čine bivši i aktuelni muževi, kao i vanbračni partneri (78 odsto slučajeva), a 70 odsto nasilja čine batine uz redovne konstatacije zlostavljanih žena tipa: "Muž me ne tuče, samo me šamara". U beogradskom Prihvatilištu za žrtve nasilja (od ukupno tri u Srbiji) od otvaranja 2000. godine boravilo je ukupno 172 žene i 161 dete, a lokacija mu je menjana četiri puta. Može da primi dvadesetak osoba koje u njemu ostaju između pet i šest meseci. Oko 30 odsto žena koje su se u njemu našle vratile su se nasilniku i time izgubile pravo na povratak u prihvatilište. U poslednje vreme javlja se sve više žena starosti između 70 i 80 godina koje nasilje od strane partnera trpe i po 40 godina. U Savetovalištu kažu da ih odluka o prijavljivanju slučaja policiji obično "drži" jedan dan. Za krivično delo nasilja u porodici maksimalna kazna je deset godina zatvora, ali prema evidenciji Savetovališta, sudije najčešće izriču kazne do dve godine.
|