London: Popovi zlostavljali decu

Rimokatolička crkva u Engleskoj i Velsu primila je 62 nove tužbe za seksualno i druge vidove zlostavljanja dece u poslednjih nekoliko godina. Tužbe upućene katoličkoj biskupiji i verskim redovima, među kojima pedesetak sadrži informacije o navodnom seksualnom zlostavljanju, prosleđene su policiji. Za 51 tužbu o "neprikladnom ponašanju" prema deci crkva se zauzela u okviru svojih nadležnosti, nakon konsultacija sa policijom i socijalnim službama. "Nema brzih rešenja za ovaj problem, moramo još mnogo toga da uradimo, ali mislim da ovaj izveštaj pokazuje da smo započeli put koji će doprineti da crkva postane što bezbednija u svim svojim aktivnostima sa ranjivom populacijom", rekla je direktor Katoličke kancelarije za zaštitu dece i nezaštićenih Ajlin Širer. Broj tužbi koje je primila biskupija katoličke crkve smanjen je sa 148 2002. godine, odnosno 110 tokom 2003. "Ono o čemu ovde govorimo jeste tragedija i istinski bol u ljudskim životima", kazao je birmingemski nadbiskup Vinsent Nikols, dodajući da bi bio najsrećniji kad ne bi postojalo zlostavljanje mladih ljudi, "ali mi znamo da toga u našem društvu ima i da je to istinska tragedija. Voleo bih da ljudi dođu i zatraže pomoć."

Peking: Za bolju prognozu

Gradske vlasti u Pekingu izdvojiće 20 miliona juana (2,41 milion dolara) za izgradnju 20 novih tornjeva za kratkoročno prognoziranje vremenskih prilika. Reč je o najsavremenijim tornjevima u zemlji sa kojih će biti moguće prognozirati temperaturu i vremenske prilike, padavine i pravac i brzinu vetra u narednom satu, rekao je agenciji Sinhua Guo Hu, direktor Meteorološke stanice u Pekingu. Prema njegovim rečima, sa novih tornjeva biće omogućeno praćenje razarajućih oluja kao što su one praćene gradom, grmljavinom i pljuskovima, kao i peščanih oluja, čiji će dolazak moći da se predvidi sa izuzetnom tačnošću. Trenutno u kineskoj prestonici postoje samo dva takva tornja. Saradnik u Meteorološkoj stanici i član Društva za praćenje prirodnih nepogoda Vu Cenghua izrazio je uverenje da će izgradnja novih tornjeva doprineti tačnijoj vremenskoj prognozi. Nova oprema doprineće boljoj obaveštenosti stanovnika Pekinga kako bi mogli da izbegnu nepogode slične onima koje su 10. jula pogodile kinesku prestonicu. Iznenadna olujna kiša koja je prošlog vikenda pogodila Peking bila je toliko snažna da je saobraćaj u centru grada bio zaustavljen skoro tri sata.

Pariz: Antisemitski ispad

Francuski političari osudili su napad bande na ženu u vozu u predgrađu Pariza početkom ove sedmice, za koji se veruje da je antisemitski motivisan. Napadači su ženi odsekli kosu, strgnuli joj odeću i iscrtali kukaste krstove po njenom telu. Šest muškaraca naoružanih noževima napali su mladu ženu (23) koja je držala svoju trinaestomesečnu bebu pred drugim putnicima u vozu severno od Pariza, Francuski mediji su javili da su napadači poreklom iz severne Afrike i da napadnuta žena nije Jevrejka, ali da su napadači verovatno mislili da jeste, pošto su, otevši joj torbu, u ličnim dokumentima videli da živi u elitnom delu Pariza. Francuski predsednik Žak Širak zatražio je da bude učinjeno "sve kako bi počinioci ovog sramnog dela bili uhapšeni, kako bi im se sudilo i kako bi bili kažnjeni bez ustupaka". Širak je prošle nedelje pozvao na obnavljanje napora protiv, kako je naveo, "tamne strane ljudske prirode" i dodao da državni tužioci moraju da ulažu žalbe na bilo koju umerenu kaznu za nasilje motivisano rasizmom i antisemitizmom, kao i nasilje usmereno protiv homoseksualaca. Žan-Pol Išon, predsednik regiona Il de Frans, u kome se nalazi Pariz, izjavio je da je reč o podlom i neprihvatljivom napadu na bespomoćnu ženu i dete i osudio ponašanje drugih putnika koji nisu ništa učinili da pomognu. Išon je, takođe, rekao da je Francuska deportovala jevrejsku decu tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. "A sada, dopuštamo da ljudi budu ovako napadnuti, ne reagujući, ne čineći ništa", rekao je on za francuski radio. U Francuskoj se povećao broj antisemitskih napada u proteklih nekoliko meseci. Francuski zvaničnici su rekli da su počinioci uglavnom mladi muslimani koji su besni zbog nasilja na Bliskom istoku. U toj zemlji živi najbrojnija jevrejska, kao i muslimanska zajednica, u Evropi i rasizam je postao važno političko pitanje. Širak strahuje da bi produbljivanje podela u francuskom društvu moglo da šteti imidžu Francuske. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u prva tri meseca ove godine zabeleženo je 67 napada na Jevreje ili njihovo vlasništvo i 160 pretnji Jevrejima, u odnosu na 42 napada i 191 pretnju u istom periodu prošle godine.

Beč: Sahranjen predsednik

Austrija se prošle subote oprostila od svog predsednika Tomasa Klestila, koji je dva dana pre isteka svog drugog mandata preminuo od posledica srčanog udara. Klestil je sahranjen uz najviše državne i vojne počasti na bečkom centralnom groblju, u predsedničkoj grobnici. U Beč je doputovalo više od 20 šefova država, kao i članova kraljevskih porodica. Sahrani su prisustvovali predsednik Rusije Vladimir Putin, u ime američkog predsednika Džordža Buša guverner Kalifornije Arnold Švarceneger, kao i državnici gotovo svih susednih zemalja. Na čelu povorke, koja je posmrtne ostatke predsednika Klestila ispratila do predsedničke grobnice, bili su supruga Margot Klestil-Lefler i članovi njegove porodice, kao i članovi austrijske vlade i novi predsednik Austrije Hajnc Fišer. U povorci su bili i predsednici država bivše Jugoslavije – predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, član Predsedništva BiH Dragan Čović, predsednik Slovenije Janez Drnovšek, kao i predsednik Kosova Ibrahim Rugova. O bezbednosti brojnih visokih gostiju brinulo se preko 1000 policajaca, kao i pripadnici specijalne jedinice i snaga za borbu protiv terorizma. Klestil je bio sedmi predsednik od uspostavljanja druge austrijske republike. Samo dvojica austrijskih predsednika dočekala su penziju – Rudolf Kirhšleger i Kurt Valdhajm. Klestil je preminuo u 71. godini. Na funkciji šefa austrijske države proveo je 12 godina. Rođen je u bečkoj radničkoj porodici i bio je diplomata od karijere. Bio je ambasador Austrije u UN i u SAD u vreme kada je izbila afera oko Kurta Valdhajma osamdesetih godina prošlog veka. Nakon toga postavljen je za generalnog sekretara austrijskog Ministarstva inostranih poslova. Pošto Narodna partija (OeVP) nije imala kandidata za predsedničke izbore 1992. godine, tadašnji vicekancelar Erhard Busek predložio je Klestila za predsedničkog kandidata. Klestil će ostati upamćen kao veoma aktivan predsednik, koji se jednako dokazao i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom polju. Tokom dva mandata Klestil je bio veoma angažovan u spoljnoj politici, koristeći svoje dugogodišnje diplomatsko iskustvo. On je obavio više od 130 radnih poseta, uključujući posetu Izraelu u novembru 1994. godine kada se izvinio za zločine koje su počinili Austrijanci tokom Drugog svetskog rata. Klestil je u Austriji primio više od 500 stranih gostiju, a sa mnogim kolegama, kao što su Vaclav Havel ili Vladimir Putin, vezivalo ga je lično prijateljstvo.

Priredio: D. Konjikušić