Stranački radni vikend:
Trka za Beograd

G17 plus na lokalne izbore ide samostalno, DSS samostalno s mogućim izuzecima, a SPO opštinskim odborima ostavlja da odluče da li će nastupiti samostalno ili u koaliciji s demokratskim strankama

GLAVNOKOMANDUJUĆI NA GLAVNIM ODBORIMA: DSS,...

Posle silnog javnog prepucavanja, vladajuće stranke postigle su solidan stepen saglasnosti po bar jednom važnom pitanju – nakon sednica glavnih odbora DSS-a, G17 plus i SPO-a, tokom vikenda, pokazalo se da članice vlade Vojislava Koštunice na predstojećim lokalnim i pokrajinskim izborima neće nastupiti zajedno, već će, iako se kriterijumi glasanja na lokalnim izborima razlikuju od parlamentarnih, pokušati da odmere svoje pojedinačne snage i uspostave jasne stranačke identitete.

Skicirajući svoju poziciju uoči još jednog izlaska pred birače, sve te stranke su složno zaključile da same nisu ama baš ničim doprinele neuspehu kandidata vladajuće koalicije Dragana Maršićanina na predsedničkim izborima, da vlada zbog tog debakla trenutno nije baš u najboljem zdravstvenom stanju, ali da će uprkos tome potrajati, makar do jesenjih izbora. Niko nije odustao ni od stava o važnosti saradnje s Haškim tribunalom – onako kako svaka od tih stranaka shvata tu neprijatnu životnu situaciju. Kao i ranije, najviše entuzijazma po tom pitanju iskazao je Vuk Drašković, a znatan stepen odlučnosti u ime G17 plus iskazao je ministar odbrane Prvoslav Davinić ("kad određeni generali odu u Evropu, nama kao zemlji biće sva vrata otvorena"). Koštunica nije odstupio od svog imidža i odnosa prema vremenu, tvrdeći da postoje razni modaliteti saradnje s Hagom, da je suđenje u zemlji jedan od najpovoljnijih, te da je reč o mogućnosti koja još nije iscrpljena. Nakon neobično živog stranačkog života usred julske žege, pa još i u vreme vikenda, sledeći na potezu je Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije, koji, po zakonu, treba da raspiše lokalne izbore, e da bi kampanja i zvanično mogla da počne.

...G17 plus,...

NA IVICI: Uoči sinhrono zakazanih sednica najviših stranačkih organa, što je najavljivalo mogućnost donošenja neke krupne odluke, ponovo je bila aktuelizovana priča o nameri G17 plus da napusti vladu, ali ne i da je ruši. Takve glasine bile su dobile podstrek i u izjavi funkcionera G17 plus Čedomira Antića da je vlada na ivici neefikasnosti i da njegova stranka to neće tolerisati. Naknadno čitanje Antićeve izjave date dan uoči sednice Glavnog odbora G17 plus, međutim, može poslužiti i kao objašnjenje zvaničnog stava stranke, koji je saopštio u nedelju njen predsednik Miroljub Labus, a koji glasi: G17 plus više nikoga (čitaj: Demokratsku stranku) neće zvati u vladu niti će predlagati njenu rekonstrukciju, već će ostati u vladi Srbije dok bude mogla da ostvaruje svoja programska opredeljenja obećana građanima. Antić je, naime, u izjavi od petka neodređeno, ali rečito odgovorio na pitanje da li će ta stranka ostati u vladi ili ne. "Mi smatramo da, nažalost, opstanak vlade ne zavisi od nas, pošto je očigledno da sada vlada može da opstaje kao manjinska. I kad bismo mi sutra najavili izlazak naših ministara iz vlade, ona ne bi bila rekonstruisana, odnosno ne bi pala sve do sledećeg zasedanja, a to je na jesen", objasnio je Antić. A kad se takvim okolnostima dodaju podaci istraživanja javnog mnjenja o trenutnom rejtingu G17 plus, čak i da nema veliki broj ekonomista u svojim redovima, stranci komplikovanog imena nije moglo biti teško da izračuna da je ostanak u vladi, u predizborno vreme, daleko isplativiji od povlačenja u opoziciju. Na odluku G17 plus da posle stava "ili rekonstrukcija, ili izbori" ipak, makar i "kilavo", podrži vladu čiji je član, možda je mogla uticati i činjenica da su toj partiji u poslednje vreme ispunjeni neki važni zahtevi – Branko Pavlović, s čijim se načinom vođenja Agencije za privatizaciju G17 plus nikako ne slaže, smenjen je sa funkcije, a Ustavni sud je proglasio Trgovinski sud nenadležnim za naplatu poreza Mobtelu, čime je porasla verovatnoća da se ispuni obećanje ministra finansija Mlađana Dinkića o naplati poreza na ekstraprofit kompaniji Bogoljuba Karića.

Sednicu Glavnog odbora G17 plus, makar onaj njen javni deo, valjalo je zato iskoristiti za bodrenje sopstvenog članstva i biračkog tela, kome nikako ne mogu prijati stalne tvrdnje istraživača javnog mnjenja da se ta stranka nakon četiri meseca učešća u Koštuničinoj vladi nalazi na ivici cenzusa za ulazak u parlament. Lider stranke i vicepremijer srpske vlade Labus, kao i drugi funkcioneri G17 plus na državnim zadacima – ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić, ministar zdravlja Tomica Milosavljević, ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković, ministar odbrane državne zajednice Davinić i drugi – izneli su detaljne izveštaje o dosadašnjem radu. Kroz sve te govore provejavala je zajednička nit – G17 plus je stranka sposobnih ljudi motivisanih isključivo državnim interesom, koja upravo zbog toga navlači neprijatelje na vrat, bilo da je reč o onima koji sami nisu sposobni da nešto urade, bilo da je reč o onima koji ne žele promene, jer bi to ugrozilo njihove lične interese. Dinkić se potrudio da saborce ohrabi i tvrdnjom da će nagrada za takav aktivan i uspešan rad na ostvarenju državnih interesa stići kroz izbore i "kroz zadovoljstvo da smo nešto dobro uradili za Srbiju". Potpuno spontano, kao da to nema nikakve veze s optužbama zbog odnosa G17 plus prema Maršićaninovoj predsedničkoj kandidaturi, Labus je, pored isticanja uspeha stranke, istakao i da je G17 plus "solidan partner" jer "ispunjava obećanja".

...SPO

UZDRMANA: Na tu tvrdnju, već dan kasnije, posredno je odgovorio premijer Koštunica. Na sednici Glavnog odbora svog DSS-a Koštunica je optužio koalicione partnere za Maršićaninov neuspeh, a time i aktuelnu poziciju vlade, koju je definisao terminom "uzdrmana". Koštunica nije bio precizan kao Boris Tadić na nedavnoj sednici Glavnog odbora njegove Demokratske stranke, na kojoj je rekao da bi održavanje izbora u narednih godinu dana destabilizovalo zemlju. Ističući da je DSS spreman za izbore, za razliku od neimenovanih "stranaka koje imaju muke sa izborima, ili, tačnije rečeno, koje imaju fobiju od izbora, ili, tačnije rečeno, koje su izborofobične", Koštunica je rekao da će se oko određivanja datuma njihovog održavanja rukovoditi pre svega državnim i nacionalnim interesima, ali i vlastitim stranačkim interesima (nijedan od koalicionih partnera, naravno, nije se u prvim reagovanjima prepoznao u oceni o "izborofobičnosti").

Lider DSS-a nije demantovao navode o previranjima u stranci – po medijima su se, naime, oglašavali predsednici pojedinih lokalnih odbora stranke, koji su zahtevali da se označe i sankcionišu krivci za izborni neuspeh, a bilo je i spekulacija vezanih za promenu šefa odborničke grupe u Skupštini Srbije i sudbinu Dejana Mihajlova, nakon čuvenog saopštenja koje je pročitao tokom predsedničke kampanje, u kome su funkcioneri DS-a, uključujući i Tadića, optuženi da znaju ko je ubio Zorana Đinđića. Prema jednoj teoriji, DSS polako potiskuje u drugi plan radikalne protivnike saradnje sa DS-om zbog velike verovatnoće da će, posle sledećih parlamentarnih izbora, upravo te dve stranke morati da čine okosnicu vlade. Koštunica je objasnio da su previranja znak živosti partije, ali nije precizirao kako se ta živost konkretno ispoljava u DSS-u niti se, makar javno, na sednici u nedelju videlo o kakvim je previranjima reč. Nikakvih smena ili isključenja nije bilo, a izveštači koji su primetili da Maršićanin nije prisustvao sednici Glavnog odbora verovatno su izazvali legalistički podsmeh u DSS-u jer je, sudeći prema informaciji sa internet sajta te stranke, Maršićanin potpredsednik DSS-a, ali ne i član Glavnog odbora.

Ni Draškovićev SPO, sudeći prema izveštajima medija, nije se na svojoj nedeljnoj sednici Glavnog odbora previše bavio unutarstrančkim pitanjima niti sudbinom vlade (koju, uprkos sve češćim solističkim nastupima lidera stranke, SPO nema nameru da napušta). U skladu sa svojom funkcijom ministra spoljnih poslova, Drašković je izjavama o saradnji s Haškim tribunalom dao pun gas izgradnji proevropskog imidža partije. Lider SPO-a savetovao je i lokalnim odborima stranke da slušaju prvenstveno mišljenje svojih mladih, obrazovanih i proevropski orijentisanih članova, kada na osnovu preporuke Glavnog odbora budu samostalno, u skladu s konkretnom situacijom na terenu odlučivali da li će na lokalnim izborima nastupiti samostalno ili, eventualno, u koaliciji s demokratskim strankama.

VRATA: Istraživači javnog mnjenja bi verovatno rekli da je to sasvim racionalan stav, s obzirom na aktuelni rejting SPO-a. Anketari, međutim, ne uspevaju da detektuju znatno veću podršku biračkog tela spram G17 plus, a ta stranka je, ipak, eksplicitno saopštila da će na lokalnim i pokrajinskim izborima nastupiti samostalno, da će u drugom krugu izbora za gradonačelnike i predsednike opština, ukoliko se njeni kandidati ne plasiraju, podržati demokratske kandidate, te da će nakon izbora biti spremna za postizborne koalicije sa strankama demokratskog bloka (Dinkić je u utorak, u izjavi Radiju B92, čak saopštio da će i on i Labus napustiti politiku ukoliko ta stranka katastrofalno loše prođe na lokalnim izborima). Tako se, kao i neke druge partije demokratskog bloka koje se spremaju da se same bore za lokalnu vlast (Građanski savez Srbije, recimo), G17 plus izbrisao sa spiska stranaka s kojima bi SPO mogao da pravi liste za lokalne izbore.

Nešto odškrinutija vrata ostavio je, ipak, DSS saopštivši da će, suprotno dosadašnjem običaju lokalnog udruživanja, septembarsku proveru rejtinga izdržati samostalno, ali ne po svaku cenu – ta stranka nije u potpunosti isključila odstupanja od proklamovanog pravila, dodavši da "uvažavajući specifičnosti lokalnih sredina ne isključuje mogućnost stvaranja koalicija na lokalnom nivou. Uprkos tvrdnji da već ima spremne liste kandidata za opštinske i pokrajinske izbore, DSS nije bio spreman da već u nedelju otkrije njihov sadržaj. Sudeći prema nezvaničnim informacijama, propala je svaka nada Slobodana Vuksanovića, lidera Narodne demokratske stranke, koja je na decembarskim parlamentarnim izborima učestvovala u okviru liste DSS-a, da će dobiti (obećanu?) Koštuničinu podršku za već istaknutu kandidaturu za gradonačelnika dvomilionskog Beograda. Prema nezvaničnoj informaciji, DSS će za najinteresantniju funkciju u predstojećoj podeli vlasti kandidovati Gordanu Matijašević, člana Izvršnog odbora sa višegodišnjim iskustvom u vlasti beogradske opštine Voždovac.

KARTE: Za razliku od starijeg koalicionog partnera, G17 plus je u subotu otvorio karte, saopštivši da će u velikoj predstojećoj trci za Beograd stranačke boje štititi Branka Bošnjak, arhitekta i poslanik u Skupštini Srbije koja je, prema Labusovim rečima, "najduže izdržala da živi sa prosečnom platom" (u medijskoj akciji u kojoj je, pre nekoliko meseci, učestvovalo nekoliko poslanika). Ta stranka je otkrila i kandidate za gradonačelnike preostala dva srpska grada – Novog Sada (Miloš Tomić, inženjer poljoprivrede) i Niša (Branislav Jovanović, pravnik, predsednik niške vlade u vreme koalicije Zajedno). Iz SPO-a je ranije procurilo da će kandidat za gradonačelnika prestonice biti Avram Izrael (upamćen po reči "gotovo!" kojom je, sa funkcije šefa Gradskog centra za obaveštavanje, u vreme NATO bombardovanja Beograđane obaveštavao o završetku opasnosti). Socijaliste, parlamentarnu podršku Koštuničinoj vladi, u borbi za Beograd predvodiće Milutin Mrkonjić, koji se proslavio poput Izraela jednako odsečnim tonom preslišavajući pred TV kamerama radnike na obnovi porušenog u vreme bombardovanja.

Najzanimljivije je, međutim, u DS-u odakle stižu samo nezvanične i često kontradiktorne informacije o kandidatu za prvog čoveka Beograda. Pominju se aktuelni predsednik gradske vlade Nenad Bogdanović, direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište Siniša Nikolić, ali i – Nebojša Čović, lider Demokratske alternative i nekadašnji predsednik beogradske vlade koji ne pokušava da demantuje spekulacije o utapanju DA u DS ("Videćemo, ali nemamo nekih velikih razlika"). Pojedini mediji tvrdili su i da bivši potpredsednik Čedomir Jovanović namerava da se kandiduje za gradonačelnika Beograda i zatraži stranačku podršku za takav poduhvat. Prema nekim drugim nezvaničnim izvorima iz DS-a, opet, lider te stranke i predsednik Srbije Boris Tadić iskoristiće lokalne izbore da i definitivno raskine sa starim, DSS-u nesimpatičnim kadrovima DS-a, što je dodatan argument za navode o Čoviću u žuto-plavom dresu. Za razliku od DA, međutim, GSS se, prema poslednjim informacijama, u skorije vreme sigurno neće utopiti u DS (lider stranke Goran Svilanović je na internet sajtu GSS-a, koji je na decembarskim izborima bio na listi Tadićevog DS-a, objasnio da čak nije bio pozvan na Tadićevu inauguraciju). Početkom sedmice, kad je nastajao ovaj tekst, bilo je u toku medijsko licitiranje da li će ta stranka na izborima za gradonačelnika Beograda kandidovati Gorana Svilanovića ili Radmilu Hrustanović, aktuelnu gradonačelnicu. Neko od pobrojanih, sudeći prema internoj anketi koju je radio DS, u drugom krugu izbora za gradonačelnika Beograda suprotstaviće se generalnom sekretaru Srpske radikalne stranke Aleksandru Vučiću. Prema istoj toj anketi, to suprotstavljanje u drugom krugu trebalo bi da bude uspešno.

Vera Didanović