Terazije menjaju lik:
B2 u centru grada

Ukupna površina zgrade koja će se prostirati između Balkanske i ulice Narodnog fronta, trebalo bi da iznosi oko 24.000 kvadratnih metara, raspoređenih na pet podzemnih i dva do šest kaskadno nazidanih nadzemnih spratova

Priča o uređenju Terazijskog parka traje još od 1991. godine kada je raspisan konkurs sa ciljem da se reguliše "Terazijska terasa", odnosno blok zgrada između Balkanske, Prizrenske i ulice Narodnog fronta. Konkursom je predviđeno da se po obodu, nikada dovoljno lepo uređenog Terazijskog parka, koji je oduvek bio u vlasništvu grada, izgrade dve zgrade – jedna u Prizrenskoj ulici broj 1 i druga u Balkanskoj broj 2. Prema planu, grad bi, na kraju, zajedno sa vlasnicima te dve zgrade uložio sredstva da se između njih napravi novi park primeren centru glavnog grada. Kako stoji u izvodu iz Regulacionog plana ("Službeni list" grada Beograda, br. 10 od 02. 07. 1998. godine), rešenje gradskog parka bi dalje trebalo uskladiti sa rešenjem trga, uz maksimalno očuvanje postojećeg kvalitetnog rastinja i prostor parka formirati kao reprezentativni gradski prostor. Po tom idejnom rešenju i uz punu saglasnost autora konkursa, park bi konačno trebalo da dobije vrlo kompleksnu i dugo iščekivanu funkciju – bio bi povezan sa ulazom u podzemni prolaz na Terazijama i sa ulazom na stanicu metroa kada metro, naravno, dotle stigne. Uz to, kako "Vreme" saznaje, završen je i regulacioni plan za Zeleni venac, a urađeno je i idejno rešenje za uređenje savske padine, što bi verovatno značilo izmeštanje železničke i autobuskih stanica i izlazak Beograda na reku. Priča, dakle, ima dobar koncept, ali, s obzirom na početak, poprilično otegljivu realizaciju. ETB Holding je, međutim, odlučio da svojim učešćem malo ubrza stvar i da podizanjem zgrade u Balkanskoj broj 2, koja će nositi ime B2, povuče energičniju lančanu reakciju ostalih aktera priče.

PAMETNA ZGRADA: Sem toga što će odigrati značajnu ulogu u okretanju centra grada ka Savi, i učvršćivanju terazijskog grebena, što je, uostalom, i dokazao tim stručnjaka sa Građevinskog fakulteta u Beogradu sa prof. dr Milošem Lazovićem i saradnikom Građevinskog fakulteta Draganom Ostojićem na čelu, zgrada u Balkanskoj 2 pod nazivom B2 predstavljaće, prema rečima izvršnog direktora projekta Dragana Praštala iz ETB Holdinga, jedan od najlepših multifunkcionalnih poslovnih objekata u Beogradu. Projektovanje ove zgrade razvili su stručnjaci Mašinoprojekta po idejnom rešenju naših poznatih arhitekata i profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, prof. Slobodana Miće Rajevića i prof. Zorana Nikezića, koji su ovim rešenjem još 1991. godine pobedili na međunarodnom javnom konkursu, dok je razrada idejnog rešenja i izrada glavnog projekta poverena arhitekti prof. Vasiliju Milunoviću. Ukupna površina zgrade koja će se prostirati između Balkanske i ulice Narodnog fronta, trebalo bi da iznosi oko 24.000 kvadratnih metara, raspoređenih na pet podzemnih i dva do šest kaskadno nazidanih nadzemnih spratova, nisko i odignuto prizemlje. Kada je fasada u pitanju, ideja je da se primenom najboljih likovnih rešenja i upotrebom najkvalitetnijih materijala dosegnu najviše estetske vrednosti, čime bi zgrada mogla da dobije izgled reprezentativne gradske palate. Kako "Vreme" dalje saznaje u ETB Holdingu, u prizemljima će biti smešteni atraktivni sadržaji namenjeni direktnom korišćenju sa javnih pešačkih površina, dok su više etaže rezervisane, pre svega, za poslovanje – agencije, predstavništva, poslovne apartmane, kao i za druge sadržaje primerene lokaciji. Podzemne etaže namenjene su pretežno garažama, pomoćnim prostorima, energetskim prostorijama i skloništu.

Dijapazon usluga koje će zgrada B2 pružati svojim korisnicima poprilično je širok: od obezbeđenog parking mesta za svakog stanara, preko direktne internet veze velike brzine, servisnog centra, dvadesetčetvoročasovnog obezbeđenja, protivpožarne i protivprovalne zaštite poslednje generacije, konstantnog održavanja prostora, potpuno kompjuterizovanog upravljanja tehničkim sistemima u zgradi, najsavremenijeg sistema klimatizacije, do centralne recepcije za stanare. Ukratko – pun komfor. Sve ovo funkcionisaće kao jedan skladan mehanizam, jer, kako ističe Dragan Praštalo, zgrada B2 spada u jednu od "pametnih zgrada". Floskula "pametna zgrada" se već toliko često pominje u Beogradu u kontekstu ovog ili onog zdanja, koje bi ljudima trebalo da obezbedi život i rad dostojan XXI veka, da se više ne može pouzdano odrediti šta taj pojam tačno podrazumeva. Prema Praštalovim rečima, definicija pametne zgrade može da ide od otvaranja vrata, do toga da zgrada može da "živi" sama za sebe, ili da, ukoliko dođe do kvara, sve može sama da dovede u red. "Pokušavamo da u zgradi B2 obuhvatimo sve što je moguće realizovati u ovom trenutku, pa i par godina unapred. Napravićemo instalaciju koja se trenutno zove ‘telefonska instalacija’, odnosno instalacija koja može da obezbedi kod nas trenutno najviši nivo telekomunikacija, s tim da će naša pametna zgrada istovremeno biti spremna da prihvati sva novija tehnološka dostignuća i da ih ponudi korisnicima istog trenutka. Po pitanju telekomunikacija, zgrada će biti potpuno povezana – u lokalu će praktično postojati ne samo neograničen broj telefona nego i telefonskih brojeva, s tim što će centrala moći da prima pozive umesto korisnika linije", kaže Praštalo. Na isti način biće rešeno i pitanje veze sa internetom, pri čemu će deo lobija i javnih lokala biti opremljeni bežičnim, vajerles, Internetom. To praktično znači da svako ko ima karticu za priključenje na vajerles na noteboooku može preko servera zgrade B2 da se priključi na mrežu. Korisnici zgrade koji budu iznajmili više od jednog prostora u zgradi B2, na primer poslovni prostor u jednom delu zgrade i apartmanski u drugom, imaće mogućnost da ta dva prostora povežu u jednu informatičku celinu (LAN mreža). Kada se jedan od prostora otkaže, veza se bez problema raskida i svaki deo opet postaje nezavisan. Nadalje, ako korisnik apartmana nema štampač, a štampa mu je hitno potrebna, on će biti u mogućnosti da kroz mrežu pošalje podatke na štampanje javnom štampaču B2.

Kada je reč o bezbednosti, B2 će na osnovu identifikacije raspoznavati prava korisnika i omogućavati mu korišćenje istih bez posrednika. Praktično, to bi značilo sledeće: korisnik zgrade bi se po parkiranju kola u garaži liftom mogao bez problema odvesti do željenog sprata ili bi od zgrade mogao da zahteva i "privatnu uslugu", odnosno da se lift ne zaustavlja nigde do njegovog sprata. S obzirom na to da će garaža delom biti i javna, osoba koja je samo korisnik garaže, ali ne i apartmana ili poslovnog prostora, imaće znatno suženiji radijus kretanja. Ukoliko poželi da ode na bilo koji sprat, neće mu biti udovoljeno i otići će najdalje do recepcije. Nepotrebno je napomenuti da će o njegovom pokušaju da uđe u prostor u koji nema pravo ulaska biti odmah obavešteno obezbeđenje, jer će svi sistemi biti integrisani. Definisanje nivoa obezbeđenja stana, odnosno privatnosti, zavisi isključivo od volje stanara. Apartmani i lokali biće pod nadzorom onda kada njihovi zakupci to požele. Na ulazima će biti instalirane elektronske brave, ali ukoliko stanar želi da ima i ključ može dobiti i njega.

Kako u ETB Holdingu kažu, lokali u ovako savremenoj zgradi neće imati površinu manju od 120 metara kvadratnih. Cena kvadrata bi se, prema za sada gruboj proceni i tvrdnji investitora, kretala između 1000 i 1300 evra, a što se tiče gore navedenih privilegija i usluga koje zgrada pruža, plaćaće se samo ono što se iskoristi, i to – pošto se iskoristi.

KOMŠILUK: U slučaju zgrade B2 čak i komšijski deo priče teško da podseća na domaću priču o međususedskim odnosima. "Mi želimo da budemo najbolji mogući susedi koji postoje i uvereni smo da to nije teško. Posebno ukoliko su obe strane zainteresovane za dobrosusedske odnose", kaže Dragan Praštalo. U procesu razvijanja dobrosusedskih odnosa najveću ulogu će najverovatnije odigrati trenutak kada, osim zgrade B2, bude dovršena i zgrada koja se trenutno gradi u Balkanskoj 18, čime će gotovo automatski skočiti i vrednost nekretnina vlasnicima okolnih objekata, tako da će B2 biti profitabilna ne samo na makronivou, odnosno na nivou grada, već i na mikronivou, što će reći – nivou komšiluka. Komšije će, doduše, morati da se strpe bar još dve godine, za kada je planiran kraj radova na zgradi B2, a do tada će oni najbliži biti osigurani od eventualnih oštećenja prilikom radova. Na adrese stanara u Balkanskoj 4 već su pristigla preporučena pisma kojima ih ETB Holding obaveštava da će u skladu sa ovlašćenjima koja ima pristupiti gradnji objekta na koji ima pravo. Da bi i komšijska prava bila ispoštovana do kraja, sud je angažovan da imenuje veštaka koji će izvršiti snimanje postojećih oštećenja u svim stanovima, kako bi u slučaju bilo kakvih oštećenja izazvanih izgradnjom B2 šteta mogla biti adekvatno nadoknađena. S druge strane, činjenica je da Beograd već duže vreme unazad bruji od bušilica i ostalih građevinskih mašina, pa bi još jedno gradilište u centru grada, zbog buke ionako već uznemirenim stanovnicima, došlo ko "poručeno". U ETB Holdingu, međutim, uveravaju da će prilikom izvođenja radova na B2 biti korišćena najsavremenija tehnologija, koja će susede najmanje uznemiravati tokom procesa gradnje. Izvođač radova, uz to garantuje da će biti ispoštovani svi standardi propisani za gradnju u strogim gradskim sredinama, naglašavajući pritom da neće biti buke i prašine preko dozvoljenog nivoa. Povrh svega, 2000 radnika koji budu radili na ovom gradilištu imaće bar dve godine obezbeđen posao, što povoljno deluje i na krvnu sliku domaće ekonomije. Zanimljivo je da će na gradilištu biti instaliran i Infopult, zahvaljujući kome će, kako komšije, tako i prolaznici moći do tančina da budu obavešteni o objektu. U Infopultu će biti maketa zgrade, njen sadržaj, u krajnjoj liniji ponuda, a biće, obećavaju, postavljena i veb-kamera koja će snimati izgradnju, koju će radoznali moći da prate ne samo pred Infopultom već i kod kuće, posredstvom sajta www.malikolektiv.com.

Radovi na zgradi B2 trebalo bi da počnu već ovog leta. Nakon završetka radova na objektu, ETB Holding će, shodno planu, investirati i u uređenje parka, koji se za sada osim devastiranih klupa i izrovanih staza, može "podičiti" i jednim neuređenim javnim klozetom, jednom garažom i jednim zapuštenim igralištem. Ukoliko i ostali akteri ove priče budu, bar približno, propratili tempo rada, sve su šanse da će dugoočekivana revitalizacija downtowna na kraju ipak uspeti.

Jasmina Lazić