Vojna bezbednost:
Lov na pticu Kos

Spor oko imenovanja novog šefa vojnih kontraobaveštajaca najavljuje oštrije sukobe na liniji Beograd–Podgorica

SRPSKO-CRNOGORSKI DUPLI KLJUČ: Prvoslav Davinić i...

U ponedeljak 26. jula podgorički provladin dnevni list "Vijesti" objavio je šturu vest da je određen crnogorski kandidat za mesto direktora Vojno-bezbednosne agencije (VBA, ranije Uprava bezbednosti, još ranije KOS). Prema "Vijestima", Crnogorci bi na tom mestu želeli da vide pukovnika Zorana Boškovića, trenutno predstavnika Vojske Srbije i Crne Gore u jednom ogranku Pakta za stabilnost Evrope. Ovim je obelodanjeno ono o čemu se u obaveštajnim krugovima odavno zuckalo: da između Srbije i Crne Gore postoji spor oko toga ko će popuniti upražnjeno mesto direktora Agencije. Naizgled ništa naročito novo, jer je nesuglasica između Beograda i Podgorice oko raznih kadrovskih rešenja (pa i u Vojsci) bilo i ranije. Međutim, s obzirom na ulogu koju je ova institucija imala u poslednjih petnaestak godina, kao i na to da je VBA trenutno jedina kontraobaveštajna služba koja ima ovlašćenja da deluje na celoj teritoriji SCG, jasno je da je reč o pitanju od prvorazrednog političkog značaja.

Konkurs za direktora VBA otvoren je pre dva meseca, kada je odlukom Vrhovnog saveta odbrane general-potpukovnik Momir Stojanović istovremeno unapređen u general-pukovnika i premešten na manje osetljivu dužnost komandanta Niškog korpusa. Povod da se Stojanović odstrani sa mesta direktora bio je njegov intervju, dat mesec dana pre izbijanja nemira na Kosovu, u kome kaže da je njegova Agencija "operativno prisutna na teritoriji Kosova i Metohije". Ova izjava ocenjena je kao politički štetna iz najmanje dva razloga: najpre, predstavljala je javno priznanje da VSCG krši vojno-tehnički sporazum potpisan u Kumanovu 1999, koji predviđa potpuno povlačenje vojske (uključujući i njene organe bezbednosti) iz južne pokrajine; drugo, u martu je često citirana od strane albanskih lidera kao krunski dokaz da su martovski nemiri rezultat delovanja beogradskih tajnih službi na Kosovu.

...i Vukašin Maraš

PITANjE NASLEDNIKA: Pomenuti javni nastup generala Stojanovića zapečatio je njegovu sudbinu, jer su na njegov račun i ranije bile upućivane teške optužbe. Jedan svedok na procesu protiv Slobodana Miloševića u Hagu (inače Albanac, bivši oficir VSCG-a) tvrdio je da je Stojanović, u vreme kad je bio načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa, bio odgovoran za ratne zločine protiv civila na Kosovu. Crnogorci, sa svoje strane, nisu mogli da mu oproste više puta ponovljene izjave da albanski teroristi, pa čak i Al Kaida, imaju uporišta u Crnoj Gori: to su videli kao pokušaj destabilizacije republike. Najviše je, međutim, bilo onih koji su Stojanovića videli kao relikt prošlog režima. Tako je njegov odlazak sa dužnosti, na kojoj je proveo tek nešto više od godinu dana (postavljen je u vreme Sablje umesto Aca Tomića), naišao na odobravanje većine.

U prvi mah, izgledalo je da će pitanje Stojanovićevog naslednika biti rešeno bez većih nesuglasica. Kao logičan izbor nametnuo se pukovnik Svetko Kovač, trenutno na funkciji zamenika direktora VBA, iskusni operativac koji je, povrh toga, završio Nacionalnu školu odbrane (tzv. Ratnu školu) kao prvi u klasi. Osim toga, nepisano je pravilo da mesto šefa ove službe popunjava njegov zamenik, kako bi se osigurao kontinuitet. Ta tradicija je u dugoj istoriji KOS-a retko bila kršena, a kad jeste, predstavljala je najavu težih političkih lomova.

Prošlog meseca, međutim, iz Crne Gore su počele da stižu glasine da je ova republika protiv imenovanja Kovača, i da zahteva da novi direktor bude njihov kadar.

Na kraju, Crnogorci su se odlučili za pukovnika Zorana Boškovića, predstavnika SCG u Regionalnom centru za verifikaciju i implementaciju kontrole naoružanja u jugoistočnoj Evropi (RACVIAC). Ovo telo, malo poznato široj javnosti, ima sedište u Hrvatskoj i deluje u okviru Pakta za stabilnost Evrope; cilj mu je da doprinosi jačanju poverenja između vojski zemalja u regionu. Oficiri koji sede u RACVIAC-u su uglavnom mladi, dinamični oficiri, sa dobrim znanjem stranih jezika. To je slučaj i sa Boškovićem, koji je jedan deo školovanja završio u SAD, a nakon toga radio u sektoru za politiku pri Ministarstvu odbrane.

PRIPREMA TERENA: S obzirom na to da se niko u Srbiji nije zvanično oglasio povodom najave o Boškovićevoj kandidaturi, tek će se videti da li je on prihvatljiv izbor za Beograd. Već sada se, međutim, može predvideti da će tu biti problema. Srbija, a i dobar deo VBA, kakav je sada, ne bi volela nikakav diskontinuitet u Agenciji, a najviše strepe od toga da crnogorska vlada stekne detaljan uvid u mreže VBA u toj republici. Iako pukovnik Bošković dosad ničim nije dao povoda da se veruje da je politički blizak Đukanoviću, mnogima će biti sumnjiv već zbog toga što ga predlaže Podgorica.

Treba imati u vidu da se kroz Vojsku prelama još jedan sukob na relaciji Beograd–Podgorica, a to je pitanje Strategije odbrane, ključnog dokumenta koji treba da bude osnov za odbrambenu doktrinu i čitav niz drugih papira važnih za normalno funkcionisanje Vojske. Radnu verziju tog dokumenta Podgorica je sa gnušanjem odbacila zbog jedne rečenice kojom se VSCG-u daju ovlašćenja da deluje ukoliko neka republika silom pokuša da se otcepi. Iz Beograda su stigla uveravanja da je ta rečenica loše formulisana, pa čak i da je naknadno dopisana, ali je Crnogorcima to poslužilo kao povod da odbiju dokument u celini.

I jedan i drugi spor ukazuju da se Podgorica sprema na zaoštravanje kursa prema Beogradu, i da priprema teren za nov politički sukob. Savezni parlamentarni izbori, koji bi po Beogradskom sporazumu trebalo da se održe do kraja godine, biće sledeći kamen spoticanja. Ukoliko se glasine da Podgorica neće pristati na te izbore pre referenduma pokažu kao tačne, onda je jasno zašto je Đukanoviću toliko stalo da zna šta mu VBA radi. U svakom slučaju, dok se Srbija i Crna Gora ne dogovore žele li da održe svoju klimavu zajednicu, o neophodnim reformama u Vojsci ne može biti ni reči.

Dejan Anastasijević