VREME 711, 19. avgust 2004. / SVET
Venecuela:
No pasaran!
Na pitanje – da li se slažete da se mandat Huga Čavesa Friasa kao predsednika Bolivarske Republike Venecuele poništi, 58.25 odsto Venecuelanaca je odgovorilo sa NE
|
Nakon prebrojavanja skoro svih glasova, Izborna komisija Venecuele, Organizacija američkih država i Džimi Karter, bivši američki predsednik koji je predvodio jednu grupu međunarodnih posmatrača, saopštili su da tokom referenduma nije bilo nepravilnosti i time odbacili tvrdnje opozicije o lažiranim glasovima. Čaves će po svemu sudeći ostati predsednik Venecuele do kraja 2006. godine.
Prvi put se u Latinskoj Americi na jednom referendumu odlučuje o sudbini demokratski izabranog predsednika za vreme trajanja njegovog mandata. Premijeran, bar u Venecueli, jeste i broj onih koji su izašli na glasanje. Oko deset od ukupno četrnaest miliona upisanih ili 75 odsto. Sve ostalo ima dužu tradiciju.
ALO PRESIDENTE: ‘Alo, jel to predsednik?, pita ženski glas. Alo, koga imamo na vezi?, pita Hugo Čaves. Seila Baraha iz Ohede, alo… imam šestoro dece, a muž ne radi. Treba nam pomoć, predsedniče, nemamo para… U narednih petnaest minuta dvestote kontakt emisije "Alo Presidente" saznajemo da Seilino najmlađe dete ima sedam meseci, da u Ohedu pada kiša, zatim o posledicama dečije paralize i nemogućnosti zapošljavanja. Čaves pažljivo sluša i još pažljivije bira reči utehe: "Niste bogati, ali zato imate bogatu dušu i srce." Na kraju razgovora on beleži broj telefona, obećava da će već pronaći neko rešenje i u narednih sat vremena priča o socijalnom programu "Misija Hrista", kojim planira da iskoreni siromaštvo do kraja 2021.
|
I tako već godinama, nedeljom po podne, Venecuelanci imaju prilike da sa svojim predsednikom čavrljaju o raznim temama: o putovanju na Mars recimo, o tome kako Fidel Kastro nema sluha, bračnim problemima i išijasu. Čaves uživa da u svojoj emisiji kao jedini voditelj, gost i zvezda bez pauze sanjari o Simonu Bolivaru, Gvatemali, recituje Nerudu i Karla Marksa, preti američkom predsedniku bejzbol palicom, priča viceve, kritikuje globalizam, čita Bibliju, postavlja pitanja i odgovara. I sve to na jeziku ponekad vulgarnom, ali uvek razumljivom za običan narod, za većinu od 80 odsto siromašnih Venecuelanaca koji do pre nekoliko godina nisu znali da čitaju i pišu. I u prošlu nedelju bi Čaves verovatno radio isto da nije stajao na terasi predsedničke palate Miraflores u Karakasu i pevao himnu Venecuele, "Gloria al bravo pueblo". Ili pobeda za hrabar narod koji se u crvenim majicama sa natpisom NO gurao na aveniji Bolivar. NO za globalizam, imperijalizam, oligarhiju, korupciju i smenu Čavesa. „NO pasaran (neće proći) za referendum isprovociran od opozicije koja Čavesa naziva diktatorom, populistom i tiraninom i koja ga optužuje za visoku stopu nezaposlenosti, mizerno stanje privrede i podeljenost naroda.
Od kada je došao na vlast 1998. godine, Čaves svojom bolivarističkom ideologijom iritira pripadnike više klase i venecuelansku oligarhiju okupljenu u bloku Demokratska koordiniracija koja je u više navrata, vojnim pučevima i generalnim štrajkom u 2002. i 2003. godini, pokušavala da ukloni El Komandanta – kako Čavesa nazivaju njegovi birači iz siromašnih četvrti. Opozicija optužuje Čavesa da socijalnim programima finansiranim od prihoda nafte kupuje biračke glasove i vodi zemlju u ekonomski kolaps. Čaves optužuje opoziciju za oligarhiju i poslušnost Americi. Sa dnevnim izvozom nafte od 2,2 miliona barela, Venecuela se kao izvoznik nalazi na petom mestu u svetu – prošle godine su prihodi od izvoza nafte iznosili 22 milijarde dolara od čega je Čaves dve milijarde uložio u socijalni fond. Istinite su tvrdnje opozicije da se većina od 15 miliona Venecuelanaca koji žive u siromaštvu prvi put oseća zaštićeno od strane države i zbog toga pokazuje lojalnost prema istoj toj državi. Istina je i da su za 14.000 kubanskih lekara, koje je Fidel Kastro poslao svom prijatelju i koji besplatno prave proteze i leče venecuelansku decu, učinjeni određeni ustupci vezani za cenu nafte koja se isporučuje Kubi. Programi opismenjavanja, narodne kuhinje i specijalne prodavnice sa jeftinijim osnovnim namirnicama – sve je finansirano iz državnog naftnog preduzeća PDVSA. Niko, pa ni Čaves ne poriče da je tako. Ali zašto bi poricao ili zašto bi nekom smetao program opismenjavanja?
|
Ono što smeta i što ni posle ovog referenduma neće biti drugačije jeste Čaves, ličnost koja se nalazi u rascepu između idealizma i pragmatizma, između Kastrovog komunizma i Bolivarove diktature i koja je pobedom na demokratskim izborima pre šest godina ugrozila vladajuću manjinu Venecuele, činjenicom da je na vlast došao "Indijanac", a ne pripadnik "bele" elite. Gabrijel Garsija Markes u svom članku "Enigma o dva Čavesa" piše o dva različita čoveka: jednom od njih je sreća pružila šansu da spase zemlju, drugi je sanjar koji bi mogao da uđe u istoriju kao još jedan despot.
Sonja Kovacs