Niški gradonačelnici:
Nezaposleni biraju

Ni­ški kan­di­da­ti, za raz­li­ku od onih be­o­grad­skih, u ovoj kam­pa­nji kao pr­ve za­dat­ke ne iz­dva­ja­ju pro­jek­te po­put iz­grad­nje mo­sto­va, i to ne sa­mo zato što Niš i ne­ma ve­li­ke re­ke već zbog re­al­no­sti da Niš, zbog ukup­nog sta­nja u pri­vre­di i ve­li­kog bro­ja za­po­sle­nih ko­ji me­se­ci­ma i go­di­na­ma ne pri­ma­ju pla­tu, pred­sta­vlja naj­i­zra­že­ni­ji so­ci­jal­ni pro­blem u Sr­bi­ji

JAGMA ZA PRVIM ČOVEKOM GRADA: Niš

Sr­bi­ja ima pred­sed­ni­ka, a Niš gra­do­na­čel­ni­ka – iako slo­gan De­mo­krat­ske stran­ke i nje­nog ka­ni­di­da­ta za gra­do­na­čel­ni­ka Ni­ša Go­ra­na Ći­ri­ća ni­je u pot­pu­no­sti ta­čan jer se na ovim sep­tem­bar­skim iz­bo­ri­ma pr­vi put bi­ra gra­do­na­čel­nik, a ne sa­mo pred­sed­nik Skup­šti­ne gra­da, onaj ko to po­sta­ne mo­ći će da od­lu­ču­je o bu­dže­tu ove go­di­ne vred­nom oko 60 mi­li­o­na evra, plus još 20 miliona ko­li­ko je Niš do­bio pro­da­jom Du­van­ske in­du­stri­je Niš (DIN). Me­sto ni­škog gra­do­na­čel­ni­ka, pr­vi put zbog kon­cen­tra­ci­je mo­ći za­i­sta in­te­re­sant­no, na­gna­lo je čak i one ko­ji su po­li­ti­ča­re vi­đa­li sa­mo na mi­tin­zi­ma ili te­le­vi­zi­ji da se oku­ša­ju u ve­ro­vat­no već una­pred iz­gu­blje­noj bor­bi. Osim ak­tu­el­nog ni­škog gra­do­na­čel­ni­ka Ći­ri­ća, ko­ga ovog pu­ta po­dr­ža­va­ju i sta­ri ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri iz vre­me­na ko­al­ci­je Za­jed­no, Srp­ski po­kret ob­no­ve i stra­nač­ki funk­ci­o­ne­ri svih ja­čih par­ti­ja, me­sto gra­do­na­čel­ni­ka uči­ni­lo se pri­ma­mlji­vo i jed­nom tak­si­sti, vla­sni­ku iz­da­vač­ke ku­će, bor­cu za pra­va ko­sov­skih Sr­ba i advo­ka­tu ko­ji se pro­sla­vio tu­žba­ma pro­tiv Elek­tro­di­stri­bu­ci­je zbog se­če stru­je i "ne­za­ko­ni­tog ob­ra­ču­na" utro­ška stru­je. Da bi tr­ka za pr­vog Ni­šli­ju bi­la još in­te­re­sant­ni­ja, još uvek sa­mo na­ja­ve kan­di­da­tu­re ob­ja­vi­li su i biv­ši re­vol­ti­ra­ni čla­no­vi stra­na­ka ko­je su tre­nut­no na vlasti u gradu ili su to bile u mi­nu­lom sa­zi­vu. Ipak, iz­bo­ri za ni­škog gra­do­na­čel­ni­ka ne­će bi­ti to­li­ko ži­vo­pi­sni ko­li­ko bi neo­zbilj­ni­je Ni­šli­je že­le­le, jer će mno­gi kan­di­da­ti či­ja je že­lja znat­no ve­ća od re­al­nih mogućnosti mo­ra­ti da se su­o­če s ne­pre­mo­sti­vom pre­pre­kom i sa­ku­pe do­vo­ljan broj pot­pi­sa gra­đa­na.

DEMOKRATE, RADIKALI: Uko­li­ko bi svi kan­di­da­ti us­pe­li da pri­ku­pe do­vo­ljan broj pot­pi­sa, kan­di­da­tu­re bi tre­ba­lo da pot­pi­še sko­ro po­lo­vi­na ukup­nog bro­ja bi­ra­ča u Ni­šu. Kan­di­da­ti za gra­do­na­čel­ni­ka mo­ra­će za sep­tem­bar­ske lo­kal­ne iz­bo­re da pri­ku­pe naj­ma­nje 6606 pot­pi­sa gra­đa­na Ni­ša, gde je uku­pan broj bi­ra­ča na dan ras­pi­si­va­nja iz­bo­ra 220.212. Ak­tu­el­ni gra­do­a­čel­ni­k, ili ka­ko ga le­ga­li­sti na­zi­va­ju pred­sed­nik Skup­šti­ne gra­da, Go­ran Ći­rić va­ži za fa­vo­ri­ta u iz­bor­no­j tr­ci. Me­sto fa­vo­ri­ta, ma ko­li­ko to zna­či­lo na lo­ka­lu, zasa­d mu po­ma­lo ga­ran­tu­je ime ko­je će sta­ja­ti uz nje­go­vu ka­ni­da­tu­ru – ime tre­nut­no naj­po­pu­lar­ni­jeg srp­skog po­li­ti­ča­ra, Bo­ri­sa Ta­di­ća. Sva­ka­ko, imidž fi­nog mom­ka, iz­gra­đe­n po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, ka­ko to obič­no bi­va u srp­skoj po­li­ti­ci, kva­re mu do­sa­da­šnji sa­rad­ni­ci ko­ji su bez opi­plji­vih do­ka­za za­ra­di­li epi­tet loših momaka. Ali, u Sr­bi­ji nije­dan po­li­ti­čar iona­ko ni­je po­stao "fin" a da uz se­be ne­ma one ko­ji mu kva­re imidž. Ni­ški ra­di­ka­li bi na ovim iz­bo­ri­ma naj­zad mo­gli da po­ka­žu da li su za­i­sta po­pu­lar­ni u gra­du ko­li­ko o to­me go­vo­re re­zul­ta­ti na re­pu­blič­kim iz­bo­ri­ma gde su uvek osva­ja­li naj­ve­ći broj gla­so­va. Nji­hov kan­di­dat za gra­do­na­čel­ni­ka Dra­go­ljub Sta­men­ko­vić po­sla­nik je SRS-a u po­sled­njih ne­ko­li­ko sa­zi­va. Du­ho­vi­ti Sta­men­ko­vić na sep­tem­bar­skim iz­bo­ri­ma ima ogrom­nu oba­ve­zu i te­žak za­da­tak da oprav­da epi­tet po­ma­lo ra­di­kal­skog gra­da, ko­ji je imao ret­ke is­pa­de pa ma­sov­no gla­sao za de­mo­kra­te, ma­da uvek tek u de­mo­krat­skoj eufo­ri­ji ko­ja je vla­da­la Sr­bi­jom. "U Ni­šu ima 45.000 ne­za­po­sle­nih i dve osnov­ne tač­ke mog pro­gra­ma bi­će stva­ra­nje uslo­va za oži­vlja­va­nje ni­ške pri­vre­de i in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja, kao i pret­vara­nje grad­ske upra­ve u efi­ka­san i jef­tin ser­vis gra­đa­na", tvr­di Sta­men­ko­vić, za ko­ga je re­še­nje svih grad­skih pro­ble­ma u "slo­bo­di". "Re­še­nje je slo­bo­da. Sve što ni­je za­ko­nom za­bra­nje­no, do­zvo­lje­no je", ob­ja­šnja­va Sta­men­ko­vić. Ve­ći­na kan­di­da­ta za gra­do­na­čel­ni­ka su po­li­ti­ča­ri po­zna­ti ni­škoj jav­no­sti po­sled­njih de­se­tak go­di­na. Ipak, kan­di­dat No­ve Sr­bi­je Smilj­ko Ko­stić je­dan je od onih ko­ji će tr­ku uči­ni­ti za­ni­mlji­vi­jom i ko­ji je već svr­stan u kan­di­da­te s ve­ćim šan­sa­ma.

I OSTALI: Kao pr­vi na li­sti, Ko­stić će po­ku­ša­ti da gra­đa­ne ube­di da bi tre­ba­lo da po­sta­ne i pr­vi čo­vek u gra­du. Ne­ka­da­šnji di­rek­tor Du­van­ske in­du­stri­je Niš (DIN) Smilj­ko Ko­stić tvr­di da je s njim du­go raz­go­va­ra­no da pri­hva­ti kan­di­da­tu­ru za gra­do­na­čel­ni­ka, a da je na to pri­stao jer sma­tra da je vre­me da pri­o­ri­tet bu­de opo­ra­vak i raz­voj pri­vre­de.

"Mo­ra­mo da se vra­ti­mo fir­ma­ma i rad­ni­ci­ma ko­ji­ma smo okre­nu­li le­đa i osta­vi­li ih na ce­di­lu. Za raz­voj gra­da tre­ba nam svež no­vac ko­ga ne­ma bez no­vih in­ve­sti­ci­ja i no­vih in­ve­sti­to­ra. Tre­ba ih pri­vu­ći olak­ši­ca­ma. Ko­li­ko je ne­is­ko­ri­šće­nih le­di­na i fa­brič­kih ha­la ko­je zvr­je pra­zne. To je po­ten­ci­jal ko­jim mo­že­mo da pri­vu­če­mo moć­ne kom­pa­ni­je i pre­ko njih se uklju­či­mo u me­đu­na­rod­nu po­de­lu ra­da", ob­ja­šnja­va Ko­stić. On je, iako po­znat po su­đe­nju za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja ko­je je de­li­mič­no za­vr­še­no oslo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom na­kon 32 me­se­ca pro­ve­de­na u pri­tvo­ru, u pr­vom sa­zi­vu Skup­šti­ne Sr­bi­je bio po­sla­nik SPS-a.

"U po­za­di­ni mog hap­še­nja bi­lo je­ mo­je jav­no su­prot­sta­vlja­nje or­ga­ni­zo­va­nom šver­cu ci­ga­re­ta, ko­ji je po­čet­kom 1998. go­di­ne do­sti­zao 96 od­sto pro­me­ta ci­ga­re­ta u ze­mlji. Di­rek­tan po­vod, me­đu­tim, bi­la je pre sve­ga na­me­ra ta­da­šnjeg re­pu­blič­kog pre­mi­je­ra Mir­ka Mar­ja­no­vi­ća i nje­go­vog na­lo­go­dav­ca da pro­da­ju Du­van­sku in­du­stri­ju Niš", ob­ja­šnja­vao je ra­ni­je Ko­stić. Kan­di­da­tu De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je neće podići rejting ni ime ne­ka­da naj­po­pu­lar­ni­jeg po­li­ti­ča­ra Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce. Stran­ka srp­skog pre­mi­je­ra je za pr­vog čo­ve­ka gra­da kan­di­do­va­la pred­sed­ni­ka Grad­skog od­bo­ra DSS-a, le­ka­ra spe­ci­ja­li­stu sud­ske me­di­ci­ne Go­ra­na Ilića, ko­ji je po­li­tič­ku ka­ri­je­ru u DSS-u za­po­čeo tek pre tri go­di­ne. Svo­ju kam­pa­nju, ka­ko se mo­glo i oče­ki­va­ti, Ilić je za­po­čeo po­se­tom ni­škom Sa­bor­nom hra­mu, ko­ji se ob­na­vlja na­kon po­ža­ra 2001. go­di­ne. "Mo­der­no bez tra­di­ci­o­nal­nog ni­je mo­gu­će. Mak­si­mal­no tre­ba po­mo­ći ob­no­vu hra­ma i odr­ža­ti do­bre od­no­se sa SPC-om, ali i sa osta­lim ver­skim za­jed­ni­ca­ma", re­kao je Ilić. Pred­sta­vlja­ju­ći svoj pro­gram, Ilić je is­ta­kao da će, uko­li­ko po­sta­ne gra­do­na­čel­nik, grad ula­ga­ti osim u pri­mar­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu i u za­vr­še­tak Kli­nič­kog cen­tra u Ni­šu, iako grad i ne­ma pre­vi­še ve­ze sa KC-om o ko­jem bi tre­ba­lo da raz­mi­šlja re­pu­blič­ka vla­da. Ipak, Ilić je sa­mo na­sta­vio pri­ču stra­nač­kog ko­le­ge kan­di­da­ta za gra­do­na­čel­ni­ka Be­o­gra­da ko­ji bi ta­ko­đe da za­vr­ši KC u Be­o­gra­du. Kan­di­dat G17 plus Bra­ni­slav Jo­va­no­vić ra­ni­je je već bio u pri­li­ci da po­ka­že ka­ko bi upra­vljao gra­dom i to dok je bio na funk­ci­ji pred­sed­ni­ka Iz­vr­šnog od­bo­ra gra­da u vre­me ko­a­li­ci­je Za­jed­no, kao ka­dar Srp­skog po­kre­ta ob­no­ve. Mo­žda će upra­vo zbog to­ga nje­gov pri­o­ri­tet, uko­li­ko po­sta­ne gra­do­na­čel­nik, bi­ti bor­ba pro­tiv be­o­gra­di­za­ci­je Sr­bi­je. "No­vac gra­đa­na po­re­skih ob­ve­zni­ka od­la­zi u re­pu­blič­ki bu­džet, a procenat ko­ji se vra­ća u Niš ne­sra­zme­ran je su­mi ko­ja se od­li­va iz na­šeg gra­da. Tre­ba­će nam, pri ov­ka­voj situaciji, 50 go­di­na da po­stig­ne­mo ono što je ura­đe­no u Be­o­gra­du pa­ra­ma ko­je se ta­mo sli­va­ju iz či­ta­ve Sr­bi­je", re­če ko­or­di­na­tor G17 plus u Ni­šu Branislav Jo­va­no­vić, či­ji je pot­pred­sed­nik stran­ke mi­ni­star ko­ji upra­vo od­lu­ču­je o spro­vo­đe­nju re­pu­blič­kog bu­dže­ta i o pro­cen­tu ko­ji se lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma vra­ća iz Be­o­gra­da. I osta­li kan­di­da­ti is­ti­ču kao pri­o­ri­tet re­ša­va­nje pro­bl­ema ne­za­po­sle­no­sti, dok je­di­na že­na me­đu nji­ma, kan­di­da­t GSS-a Sve­tla­na Avra­mo­vić-De­ja­no­vić, kao dru­gi pro­blem iz­dva­ja i pro­ble­me u kul­tu­ri. "Re­še­nje je vr­lo jed­no­stav­no. Grad tre­ba da vo­de struč­ni lju­di bez ob­zi­ra na po­li­tič­ku opre­de­lje­nost. Kva­li­fi­ka­ci­je za ne­ki po­sao tre­ba da bu­du struč­nost i spo­sob­nost. Ka­da to bu­de pra­vi­lo, i pro­ble­me će­mo mno­go lak­še re­ša­va­ti", ka­že Avra­mo­vić-De­ja­no­vić.

SOCIJALNI SLUČAJ: Ni­ški kan­di­da­ti, za raz­li­ku od onih be­o­grad­skih, u ovoj kam­pa­nji kao pr­ve za­dat­ke ne iz­dva­ja­ju pro­jek­te po­put iz­grad­nje mo­sto­va, i to ne sa­mo zato što Niš i ne­ma ve­li­ke re­ke već zbog re­al­no­sti da Niš, zbog ukup­nog sta­nja u pri­vre­di i ve­li­kog bro­ja za­po­sle­nih ko­ji me­se­ci­ma i go­di­na­ma ne pri­ma­ju pla­tu, pred­sta­vlja naj­i­zra­že­ni­ji so­ci­jal­ni pro­blem u Sr­bi­ji.

Niš je 1995. go­di­ne po pro­seč­noj za­ra­di bio na če­tvr­tom me­stu u Sr­bi­ji, dok se u sep­tem­bru 2003. na­šao na 50. me­stu. Pro­seč­na za­ra­da u ok­to­bru pro­šle go­di­ne u Ni­šu iz­no­si­la je 17.056 di­na­ra, po če­mu je ovaj grad na 59. me­stu u Re­pu­bli­ci. Kan­di­da­ti su to­kom do­sa­da­šnje kam­pa­nje slo­žno is­ta­kli ne­za­po­sle­nost kao naj­ve­ći pro­blem, sva­ka­ko sve­sni da će upra­vo vi­še od 40.000 ne­za­po­sle­nih u gra­du od­lu­či­va­ti o pr­vom čo­ve­ku Ni­ša. Je­di­na raz­li­ka je što opo­zi­ci­o­ni kan­di­da­ti vi­de oko 47.000 ne­za­po­sle­nih, dok ak­tu­e­l­ni gra­do­na­čel­nik Go­ran Ći­rić tvr­di da je tač­na broj­ka 40.000. Raz­li­ka od oko se­dam hi­lja­da ne­za­po­sle­nih, po Ći­ri­će­vim re­či­ma, ne­sta­la je to­kom po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne od ka­da je na vla­sti u gra­du DS s ma­njim ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma.

Zoran Kosanović