VREME 712, 26. avgust 2004. / MOZAIK
Prohibicija na hrvatskim putevima:
Trezni i vezani
Nakon četiri dana primene novih odredaba u saobraćaju, statistike idu u prilog kritičarima zakona koji su tvrdili da se restriktivnim merama neće smanjiti broj nesreća na hrvatskim saobraćajnicama. Broj prekršaja jeste smanjen, ali broj žrtava nije
OPREZNO SA VINSKIM SIRĆETOM: Rigorozni saobraćajni zakon u Hrvatskoj
|
|
Novi hrvatski zakon o sigurnosti prometa na cestama, prema kojem vozačima više nije dozvoljeno ni najmanje prisustvo alkohola u krvi, stupio je na snagu prošle subote tačno u ponoć uz burne reakcije građana. Ponajviše onih koji vole da popiju pokoju čašicu i onih drugih koji žive od prodaje alkohola ovim prvima.
Sve TV stanice prikazale su kontrole policije i naplate prvih kazni uz poruku da se svi polako navikavaju na nove zakonske odredbe. Istovremeno, nacionalna televizija prikazala je i one koji su po stupanju novog zakona na snagu ipak želeli da uveče nešto popiju i izbegnu naplatu kazni. Neki od njih opredelili su se za alternativnije vidove prevoza, zavisno od mogućnosti; kamere su prikazale i starijeg Zagrepčanina, koji je, čini se, jedva održavao telo u uspravnom položaju, kako seda na tricikl parkiran ispred vrata kafane i policijskoj saobraćajnoj patroli nedaleko od njega dobacuje: "Je l' mi treba i kaciga za glavu?" Najvatrenije reakcije su ipak bile u unutrašnjosti Hrvatske. U Zagorju su stanovnici sela odlučili da do lokalnih kafana odu jašući na konjima, a gostioničari su u više mesta u znak protesta najavili štrajkove i zatvaranje ugostiteljskih objekata na jedan dan. Pridružiće im se i vlasnici restorana, vinari i turistički radnici. Zagorci tvrde da ni Tito ni Tuđman nisu donosili tako stroge zakone koji nisu u njihovom interesu, a to je pošlo za rukom vladi koju predvodi Ivo Sanader. "Lako je političarima koji imaju profesionalne vozače", rekao je hrvatskim medijima jedan Zagorac.
Hrvatski proizvođači alkoholnih napitaka zbog uvođenja novog zakona očekuju znatno smanjenje prodaje svojih proizvoda u narednom periodu. Predstavnici najvećeg hrvatskog proizvođača alkohola, kompanije Badel, tvrde da je vladin projekat povećanja broja vinograda posle njihovog poslednjeg poteza postao potpuno besmislen. Neke kompanije već planiraju kako da smanje buduće gubitke, pa je Zagrebačka pivara napravila plan po kojem u sledećoj godini namerava da udvostruči proizvodnju bezalkoholnog piva. Udruženje vinara istovremeno je upozorilo da država zbog primene novog zakona dnevno izgubi skoro milion evra.
ZAKON I STATISTIKA: Prema dosadašnjem zakonu koji je regulisao sigurnost na putevima, tolerisana količina alkohola u krvi iznosila je, kao i u Srbiji, 0,5 promila. Prema novoj verziji zakona, ukoliko vozač popije jedno pivo i prilikom policijske kontrole se utvrdi prisustvo nekadašnje dozvoljene količine alkohola, platiće novčanu kaznu između 500 do 1500 kuna (oko 75 do 200 evra) i dobiti jedan negativni bod. Oduzimanje i poništavanje vozačke dozvole sledi sa devet negativnih bodova, posle čega iznova mora da se polaže vozački ispit, ali tek po isteku godinu dana od oduzimanja dozvole.
Novčano najteža kazna za pijanstvo ili odbijanje testiranja, prema novom zakonu, iznosi 3000 kuna ili 400 evra, a u tu kategoriju ulazi i pronađeno prisustvo droga u organizmu vozača. Neverovatna odredba zakona je da vozačima koji u periodu od dve godine budu dva puta kažnjeni zbog alkohola, makar se radilo i o 0,1 promilu, preti kazna zatvora od 60 dana i oduzimanje vozačke dozvole u trajanju od jedne do dve godine. Novi zakon stroži je i što se tiče novčanih kazni za druge vrste prekršaja. Dosadašnja najmanja kazna za brzinu iznosila je 50, a sada čak 300 kuna, skoro pedeset evra.
Nakon četiri dana primene novih odredaba u saobraćaju, statistike idu u prilog kritičarima zakona koji su tvrdili da se restriktivnim merama neće smanjiti broj nesreća na hrvatskim saobraćajnicama. Broj prekršaja jeste smanjen, ali broj žrtava nije. Prošlog vikenda u saobraćajnim nesrećama poginula je jedna osoba više. Najveći uspeh zabeležen je za sada kod vozača motora koji sada u sve većem broju slučajeva nose zaštitne kacige.
U prošlonedeljnoj vikend akciji policije otkriveno je šest vozača kod kojih je u uzorku pljuvačke pronađeno prisustvo droga, tačnije THC-a koji se nalazi u marihuani. Prema saopštenjima lekara, prisustvo droge u krvi može da se pronađe, zavisno od metabolizma i telesne građe, čak i sedam dana nakon njenog konzumiranja. Javno je reagovala i skupštinski poslanik Marija Lugarić iz Socijaldemokratske partije, koja je izjavila kako se jedno pušenje džointa može analizom mokraće ili kose otkriti i nakon mesec dana od njegovog konzumiranja. Reagovali su i lekari zagrebačke bolnice Sestara milosrdnica iz Klinike za psihijatriju, alkoholizam i druge ovisnosti, koji tvrde da se kod nekih od njihovih pacijenata mogu pronaći psihoaktivne supstance. Međutim, prema njihovim rečima, te supstance potrebne su za normalno funkcionisanje njihovih pacijenata, a ukoliko prestanu da ih uzimaju, postaju opasni kao vozači i uopšte rizični za sebe i svoju okolinu. Policija će morati da pravi izuzetke u primeni zakona, ali na koji način će to da radi, za sada nije jasno.
KRST I TAKSI: Za razliku od proizvođača i prodavaca alkohola, taksisti bi mogli da profitiraju u novonastaloj situaciji. Ugostitelji su, naime, postigli privremeni sporazum sa vodećim taksi-udruženjima u Zagrebu da njihovim pripitim gostima ponude prevoz do kuće taksi-vozilima uz 25 odsto popusta. Međutim, taksi-prevoz u hrvatskom glavnom gradu spada među skuplje u regiji, a treba uračunati i da je taksi-prevoz noću, kada se obično pije, skuplji za 20 odsto, pa pomenuti popust i ne vredi mnogo za obične građane. Više koristi mogu da imaju jedino taksisti koji planiraju da do kraja godine naprave zlatne, srebrne i bronzane kartice za prevoz.
Pre dve godine je Crven krst u Hrvatskoj pokrenuo specifičnu akciju pod nazivom "Za vašu sigurnost u prometu", tokom koje je alkoholizovanim vozačima nudio besplatan prevoz svojim vozilima do njihovih prebivališta. Posle stupanja na snagu novog zakona, Crveni krst planira nastavak ove akcije ohrabren već velikim brojem poziva građana koji nameravaju da iskoriste ovu pogodnost.
I građani i analitičari smatraju da će ovaj potez vlasti koštati vladajuću Hrvatsku demokratsku zajednicu pada popularnosti među biračima. U državi gde se tradicionalno pije vino i konzumira alkohol, građanima je teško objasniti da će plaćati kazne samo zato što su seli za volan pošto su pojeli nekoliko ukusnih čokoladica punjenih likerom ili pojeli zelenu salatu sa vinskim sirćetom.
Davor Konjikušić
|