Navigator:
Al’ onda otvorim Gugl i tako to krene

Koju vrstu emocija budi u vama početak školske godine? Žal za vremenom kada je školska ocena bila uzrok većine životnih problema? Ili nostalgija za prvom, odnosno prvom pravom ljubavi? Zapitate li se ponekad šta on ili ona danas radi? Uostalom, ne mora da bude školska ljubav, može da bude i letnja romansa od pre dvadeset godina, prva ozbiljna veza, ali u neozbiljnim godinama. Koliko često i u kojim okolnostima se zapitate da li bi sve bilo drugačije „da ste se kasnije sreli"? Na primer sada, kada ste dovoljno zreli, a u emotivnom životu vam baš ne cvetaju ruže.

Ako vam misli nisu već odlutale u slatka sećanja, a interes za čitanje ove rubrike sasvim istopio, onda je vreme za malo interneta i matematike. U Engleskoj i Velsu su, naime, utvrdili da je stopa razvoda u poslednjih godinu dana rasla brže i od inflacije, odnosno da je razvedeno gotovo 160.000 brakova (rekordna je bila 1993. sa 165.000 razvoda). Istražujući moguće uzroke bračni savetnici su prstom ukazali na nove informaciono-komunikacione tehnologije, internet i mobilnu telefoniju.

Jednostavnost komunikacije, tvrde oni, pokazala se kao preveliki izazov za bračnu zajednicu, tako da parovi umesto da rešenje svojih problema traže između sebe, posežu za mrežom gde je, veruju oni, toliko ljudi sa kojima bi im moglo biti mnogo lepše. Naročita krivica pada na internet sajtove čija je namena da vam pomognu da pronađete staro društvo ili, što da ne, staru ljubav. Od bezazlenog raspitivanja do konstatacije da je razlog za raskid (iz današnje perspektive) bio krajnje glup, mada se tada činio nepremostivim, kratak je put, kažu savetnici.

Ključna prepreka bračnoj sreći u Engleskoj i Velsu, a možda i na Novom Zelandu, Španiji, Nemačkoj, Americi i još nekim zemljama jeste sajt Obnovljena prijateljstva (www.friendsreunited.com), najpopularnije mesto za pronalaženje bliskih osoba sa kojima ste se sticajem okolnosti razišli. Sajt zahteva registraciju, odnosno unošenje osnovnih podataka o sebi jer je potraga dvosmerna. Možete da tražite ili da čekate da vas neko nađe. Najnovija istraživanja u Engleskoj pokazuju da tamo čak tri četvrtine odraslih ljudi koristi računar na poslu ili kod kuće, što verovatnoću pronalaženja prijatelja čini vrlo velikom.

Uprkos tome broj kritičara teorije o internetu kao razbijaču brakova nije mali. Oni kažu da problem nije u olakšanoj komunikaciji nego u nečijoj frustraciji. Internet je možda uticao na to da umesto flerta na poslu ili u komšiluku posegnete za nekom osobom iz prošlosti. Mada je, kažu, jednaka verovatnoća i da to bude totalni stranac koga ste upoznali tokom četa.

Nema podataka da je ova moda ozbiljnije zahvatila Srbiju i Crnu Goru. Niti ima popularnih sajtova za pronalaženje izgubljenih kontakata (a imalo bi razloga, posebno kao posledica ratova) niti je internet značajno rasprostranjen da bi ga sociolozi uzeli u razmatranje. Ovdašnji brakovi i dalje se testiraju prošlovekovnim iskušenjima.

Zoran Stanojević