Pun kufer marketinga:
Jabuke u šlafroku

Kako se na engleskom kaže "jataci"

Dobra vest: ovo je evropska Srbija. Kako to znam? Pa javio je RTS. I to u udarnom terminu. U polju suncokreta, koji su zapravo zastave različitih zemalja, i koji su, kao što im samo ime kaže, svi okrenuti na istu stranu, naš trobojni suncokret se jedini uspravi i okrene "glavu" na suprotnu stranu. Slogan: "RTS – nacionalni program evropske Srbije". Baš lepo. I poučno. Saznadosmo ne samo da smo se iza naših leđa već uveliko uključili u, kako se to moderno kaže evropske integracije nego i da smo uspeli da u tim integracijama i dalje teramo po svome – odnosno uz nos svima i nasuprot svemu, čak i zakonima prirode, kao što nam lepo pokazuje suncokret. (Pa ako smo raskrinkali Darvina, zašto ne bismo i Njutna i Ajnštajna?) Posebno je značajno što nam to javlja jedan RTS. I to onaj koji nije više propagandna mašinerija, već transformisani javni servis građana. Pa ako nam on kaže da smo evropska Srbija – i bez izručenja Hagu, bez ustava, bez institucija i bez svih onih zakona koje nam traže da donesemo – onda stvarno nemamo šta da brinemo. A naročito ne moramo da se više bakćemo oko one mrske saradnje sa Tribunalom ili decentralizacije vlasti, posebno zato što i jedno i drugo u našem slučaju podrazumeva predaju – saradnja dobrovoljnu predaju optuženih, a decentralizacija – predaju vlasti opoziciji na lokalnom nivou.

Ih, što ne zahtevaju od nas čojstvo i junaštvo pa da se pokažemo u najboljem svetlu. Nažalost, Evropa i "svet" nemaju običaj da od svojih žitelja očekuju junačke poteze, svakako ne onu vrstu junaštva kakvu mi poznajemo i podržavamo. Živeti "evropski" često znači baš suprotno, barem po našim standardima. Neko bi to nazvao cinkarenjem, neko civilnom kontrolom i lokalnom upravom. Pitajte rođake i prijatelje koji su se tamo preselili – svako će imati prigodan primer. Jedni su kažnjeni jer su ih komšije otkucale da kućno đubre ne sortiraju na staklo, papir i ostalo. Druge su izbacili iz iznajmljenog stana i celog kvarta u Hamburgu jer su komšije prijavljivale buku iz spavaće sobe posle deset uveče. A kad sam Amerikanki ispričala da je moj kolega polagao ispite tako što bi odglumio napad mucanja, zgranuto me je pitala zašto ga nismo prijavili profesorima. Šta biste joj vi odgovorili? Možda vi znate kako se na engleskom kaže "jataci" (ili da pitamo ministra inostranih poslova?) i kako se nekom mogu ukratko prepričati efekti viševekovnog reklamiranja hajdučije? Bilo kako bilo, stav njenih školskih drugova je da lošim đacima ne smeš dopustiti da bolje prođu od dobrih đaka jer će sutra dobiti i bolji posao, bolju zaradu, bolju poziciju u društvu. To nauče još u osnovnoj školi. U kojoj očito nisu obrađivali nastavnu jedinicu: narodne junačke pesme. (Kako li se na engleskom kaže: guslati?)

Ali, ove i slične primere neće da nam prikažu u reklami za tu evropsku Srbiju. Puštaju nas da verujemo kako će neko onu nebesku Srbiju samo da ucrta na mapu Evrope. I da će sve da se promeni, a mi da ostanemo isti – jogunasti i drčni suncokreti. Tu idiličnu sliku kvare samo neki uvozni kvizovi i emisije, kao ona u kojoj goloruki prolaznici kukavički hvataju nevine dobrovoljce sa TV poternice, a zarad para. Mora da nisu naši.

Nadežda Milenković