Eksport-import:
Zelenaši za izvoz

Ministar finansija Mlađan Dinkić mogao je tokom susreta sa kolegama ministrima iz regije iz prve ruke da sazna da poslovni ljudi tipa Dafina i gazda Jezda nisu ostali na đubrištu Miloševićevih devedesetih. Naprotiv, sele se u Srbiju, sad

U ponedeljak 11. oktobra ministar Dinkić službeno je boravio u Ljubljani na skupu regionalnih ministara za finansije u organizaciji Ist euro linka. Istog dana su ovdašnji mediji objavili vest da glavni akter jedne od poslednjih većih finansijskih skandala seli "biznis" u Srbiju. Reč je o aferi Orion, koja je dosadašnju koaliciju premijera Toneta Ropa koštala solidan broj glasova na prošlonedeljnim izborima. Orion je jedan od razloga neočekivano teškog poraza vladajućeg LDS-a, a mediji su 11. oktobra objavili da slučaj dobija šokantan epilog "izvozom" glavnog aktera rečene afere – u Srbiju. Uprkos zahtevu posebne grupe tužilaca da se imovina preduzeća blokira do okončanja istrage i započetih procesa, osnivač i direktor preduzeća Orion Branko Lužar navodno je već uspeo da svoj biznis gotovo potpuno preseli iz Slovenije. Poslovne aktivnosti sada praktikuje u Beogradu i Novom Sadu pod firmom engleskog preduzeća Atraktor prodžekt menadžement (Atractor Project Management), koja je u Sloveniji poznata kao jedna od firmi osnivača Oriona.

Slovenački elektronski mediji su samo dan ranije objavili vest da je skupština deoničara Oriona razrešila dužnosti direktora Branka Lužara i za njegovog naslednika imenovala Milana Štimca. Novo rukovodstvo preduzeća je odmah najavilo da će protiv trojice smenjenih šefova (među kojima je i Branko Lužar) pokrenuti krivične postupke zbog otuđenja imovine. Javilo se i državno tužilaštvo, koje je objavilo da je protiv odgovornih lica iz Oriona već podiglo nekoliko krivičnih prijava zbog kaznenih dela prevare i zelenaštva, pa se pretpostavlja da su poslednje kadrovske smene u vrhu Oriona rezultat pritisaka i austrijske banke Hipo Alpe–Adrija, jedne od većih Orionovih poverilaca.

PREVARANTSKI LIZING: "Tokom tranzicije patili smo od raznih bolesti, od 'Grubeliča' preko 'finansijskog inženjeringa' do piramida. Čini se da nam je Orion otkrio novi tip bolesti", prokomentarisao je najnoviju aferu na slovenačkom finansijskom tržištu zamenik državnog tužioca i trenutno najviši tužilac u Sloveniji Franc Mazi.

Šta je to tako originalno što je među slovenačkom rajom tako spretno i nekažnjeno prodavao Orion? Odgovor zvuči donekle apsurdno – "prodaj i onda isto kupi nazad" (sell and lease back). Tačnije, klijenti su, kako bi dobili kredit, Orionu prvo prodali svoju nekretninu (kuću, stan, šta bilo), a onda na "lizing" mic po mic tu istu nekretninu – otkupljivali. Međutim, mnogi su se prevarili u računu, pa nisu na vreme platili ratu za lizing (sopstvenog stana). I formalno su ostali bez svojih stanova (ili kuća), ali i bez novca koji su dobili kad su nekretninu založili za "kredu". Ispostavilo se da je kredit dobijen po osnovi nekretnine (prema podacima slovenačkog tužilaštva), u proseku bio čak tri puta niži od prave, tržišne vrednosti nekretnine. Tu je pravna država ponovo pala na ispitu, jer se ispostavilo da tržišni inspektori imaju vezane ruke, pošto krediti osigurani hipotekama nisu u njihovoj nadležnosti. Trebalo je mnogo muka dok nije pronađena varijanta prema kojoj su otkriveni lažni "hipotekarni krediti" podvedeni pod potrošačke kredite, pa je tržišna inspekcija počela da piše prve prijave.

Tužilaštvo je pokušalo da izvrda svoj deo odgovornosti opaskom da država ne može sve vreme da bdi nad građanima i "u svim slučajevima štiti naivne". Javno mnjenje nije progutalo lakonski stav tužilaštva, a pale su i teške kritike na račun Banke Slovenija zato što nije na vreme regulisala propise koji bi sprečili netransparentno poslovanje firmi poput Oriona. Obaška zakoni i prepirke izvršnih organa o tome ko je više a ko manje kriv, lov u mutnom potrajao je dovoljno dugo da su mnogi ostali bez krova nad glavom, što naročito u predizborno vreme zna da se osveti onima koji sprovode vlast. S velikim zakašnjenjem i pod paskom medija gladnih porodičnih drama, organi gonjenja konačno počinju da melju i pokrenuti su prvi pravni sporovi, iako je Okružni sud u Ljubljani odbacio predlog tužilaštva da se preostala imovina Oriona zaštiti, protiv čega se žalio Višem sudu tužilac Boštjan Penko u ime spasavanja interesa prevarenih i operušenih ljudi. Tužilac Penko ocenjuje da je opasnost otuđivanja Orionove imovine svakog dana sve veća, i zato traži brzu reakciju suda.

Orionovo dalje poslovanje ugroženo je i posle nedavne odluke Vrhovnog suda Slovenije koje je razmatrao jedan od prispelih slučajeva i odlučio da je konkretan ugovor – ništavan. To daje nadu i drugim dužnicima, kojih ima oko 5000, da u sličnim sudskim sporovima mogu uspeti da od Oriona povrate izgubljeni imetak, što u konačnoj fazi može dovesti do potpunog kraha Orionove finansijske konstrukcije i stečaja firme.

VRAG ODNEO ŠALU: Suština Orionovog recepta kako firmi omogućiti brz profit i napredak leži na ljudskim slabostima, među kojima prednjače lakomost i naivnost. Neko bi pre istakao glupost. Kako bilo, Orionove stranke, privučene bajnom ponudom da olako pozajme novac, pristajale su na bezmalo neverovatnu stvar pod neobičnim uslovima – da prodaju svoju nepokretnu imovinu na lizing. Najveći broj bivših vlasnika sada priznaje da u žaru planiranja uopšte nisu shvatili šta potpisuju i kakve su moguće posledice takvih ugovora. Verovali su da "ne kupuju maglu" i da je posao siguran pošto su ugovore uredno overili kod notara (advokati s državnom licencom, koji su u svojim luksuznim kancelarijama odmenili nekadašnje jeftine overovatelje po opštinama) koje svi vide kao produženu ruku države. Da nema kredita koji je neuporedivo povoljniji od bankarskog, da nema priče u kojoj žrtva može "izraditi" poverioca i da na brzaka sklopljen posao može koštati krova nad glavom – većina je shvatila kad je bilo prekasno.

Prvo su se, naravno, svi okomili na notare, za koje su tržišna inspekcija i Ministarstvo pravosuđa promptno utvrdili da su učinili grešku zato što potpisnike nisu upozorili na sve moguće štetne posledice sklapanja takvih ugovora. Zanimljivo je da prozvanim notarima zbog toga ne fali ni dlaka s glave – zaštitila ih je notarska zbornica odlukom da u radu članova "nije bilo ništa sporno". Tako je afera rasla iz dana u dan, pa je čak i slovenački parlament, sve kako bi sprečio slične zloupotrebe rupa u zakonodavstvu, promenio zakon, tako da više nije moguće da korisnik kredita za vreme trajanja kredita proda svoju nekretninu kako bi je onda na "lizing" otkupio nazad – što je bila srž poslovanja slovenačkog Oriona.

Policija je za sada dobila 35 prijava protiv Oriona. Njih i sve ostale prevarene ljude čeka dug put poništavanja štetnih ugovora putem podizanja civilnih tužbi pred redovnim sudovima. Da otuđenu imovinu dobiju ponovo u posed, pojedinci moraju osigurati priličan početni kapital za plaćanje advokata i masnih sudskih taksi za tužbe, žalbe, presude... U međuvremenu su se pod istragom zbog sličnog biznisa našle firme Pej konsalting (Pay Consulting), pomenuti Atraktor Prodžekt Menadžment, koji je navodno već stigao u Srbiju, i Jaht investments (Yacht Investments) sa sedištem u SAD. Na udaru kritike su se konačno našla i dvojica notara koji su, po mišljenju slovenačkog ministarstva pravosuđa, zapostavila "dužnost da objasne i upozore", a koji su sastavili većinu spornih ugovora. Komisija koja je prekontrolisala Orionove ugovore pronašla je da su mnogi podaci upisani "nedosledno i sa nedostacima", te da čak nije jasno pod kojim uslovima, za koju cenu i, najvažnije, kojim nekretninama može ovlašćeni Orion raspolagati, odnosno napraviti neki pravni posao u ime davaoca ovlašćenja. Sad je jasno da je ovu pravnu šaradu zakuvao "anonimni autor", pošto su sporni ugovori sročeni bez nadzora advokata s ispitom, koji bi za pravnu valjanost takvih poslova snosili i odštetnu odgovornost.

Konačno je afera prisilila i predsednika slovenačke vlade Toneta Ropa da se umeša, zauzimajući se za bolje uređenje "hipotekarnih" poslova. Zakonodavstvo je na kraju stvarno provetreno ne samo u skladu sa (još uvek) manjkavim evropskim direktivama nego po uzoru na skandinavske zemlje i Austriju. Srbija, u kojoj se krediti na "lizing" reklamiraju izazovnim reklamama na svakom ćošku, nema razloga da se plaši dotoka novih "kapitalista" i unošenja njihovog, doduše na sumnjiv način (kao u opisanom slučaju) stečenog kapitala – samo ako su finansijski zakoni iz resora Mlađana Dinkića bar na "skandinavskom" nivou.

Svetlana Vasović-Mekina