TV manijak:
Nije lako biti lep

Pritisak u Srbiji ponovo raste. Napetost je tolika da su naše misice počele da kolabiraju tokom izbora za najlepšu. Na Televiziji Pink sam gledao prenos spektakla, inspirisanog likom i delom Jelene Anžujske. Prvo se čuo onostrani glas Vesne Jugović, projektovane su slike, tačnije ikone, pa je sve izgledalo kao neki srednjovekovni ženski magazin. Posle su se pojavile misice u mimohodima, da bi pred kraj napetost porasla toliko da se jednoj slošilo. Nije lako biti lep u Srbiji.

Ovu činjenicu je na vreme shvatio gospodin Panjković, pa je svojom emisijom „Pre i posle", na BK televiziji, konačno srušio još jedan tabu. Naime, uvek se lepota i ulepšavanje dovode u vezu sa ženama, a on je u poslednjoj emisiji odlučio da ulepša prosečnog Srbina. Probušili mu uvo, stavili minđušu, obukli ko vozača Ferarija i na kraju rešili problem svih problema. Čovek je nesiguran u sebe, pa je uz pomoć Panjkovićevog konzilijuma produžio i podebljao svoje spolovilo. Na kraju emisije zadovoljno je nabudžio organ, dok je zadovoljna (ili zadovoljena) devojka mjaukala od sreće – jebote, koji si frajer! Eto, tako se dostiže nirvana, sklad duha i tela, a uz to cela familija vidi kako se od ružnog pačeta postaje m.do od labuda.

Da biste ušli u svet ovih divnih stvorenja sa televizije, biće vam potrebno i odgovarajuće prevozno sredstvo. Za to se pobrinula naša vlada, a zamenik ministra, gospodin Ljubiša Jovanović proslavio se izjavom dostojnom Marije Antoanete pred giljotinom. Uz lepu devojku, dizajniranu garderobu, novu kosu i novi organ nikako ne ide drndav polovnjak. Od sada ćemo voziti automobile stare do tri godine, jer sve starije od toga jeste poniženje za naše vozače. Uredba ima i ekološku funkciju, jer je naučno dokazano da drndave krntije zagađuju vazduh i škode lepoti i potenciji. Još bi lepše bilo kada bi u Zastavi počeli da prave džipove umesto jugića. Onda bismo stvarno postali baje u regionu.

Što se kulture tiče, zanimljiva inicijativa se pojavila u emisiji „Pod sjajem zvezda" na Televiziji Palma. Emisija je žanrovska, jer se gosti smenjuju za kafanskim stolom, a voditelj je ugodno ćeretao sa glumicom Lidijom Vukićević. To je ona sa pretečom dredloksa na glavi još od „Boljeg života". Pošto je vatrena radikalka (uz Vesnu Rivas), žena u određenim krugovima figuriše kao ministarka za kulturu. Ona navodno neće, ali znate kakvo je žensko „ne", sada sa predstavom gostuje „po lokalu", verujem da osluškuje puls baze i prikuplja ideje. A možda i stvarno neće – ajd’ sad ti znaj!

Kulturom se bavi i Studio B, gotovo donkihotovski. U jednoj od emisija ove redakcije gostovali su pisci Vladimir Arsenijević i Borivoj Radaković. Tokom razgovora govorili su nekoliko puta o saradnji (ili suradnji) autora sa ovih prostora, ali to nije omelo autorku emisije da Borivoja potpiše kao – „hrvatski pisac" i to upravo dok je čovek govorio kako nema veze odakle si, već kako pišeš. Tu neko nije slušao.

Međutim, najviše su se, da kažemo globalno, budžili kandidati za predsednika SAD.

Tamo su gospoda Buš i Keri imali seriju TV duela u najboljoj tradiciji Mila i Momira.

Dozvoljeno je da se šetaš, da mašeš rukama, a Buš je, na primer, poput Elvisa samouvereno okretao leđa auditorijumu. Keri deluje kao istinoljubac koji neprekidno objašnjava šta je u stvari istina – a to na televiziji ne izgleda dobro. Vrhunac ovog nadmetanja donela je analiza snimaka gde se vidi da je Buš, rečnikom studenata ekonomskog ili pravnog fakulteta – polagao na bubicu. Vidi mu se budža na leđima, bubica u uhu, i sad se postavlja pitanje – priznaje li mu se ocena. Malo je nezgodno da kandidate prepipavaju kad ulaze u studio, ili da ih voditelj onako usput potapše po leđima i provuče prste kroz kosu. Izgleda da pitanje izbora u Americi više nema veze sa orijentacijom, desno ili levo, već predstavlja večitu borbu protiv demagogije. Upravo ovih dana, pojavila se vest da Irak nije imao oružje za masovno uništenje, što je – ako se sećate – bio izmišljeni povod za rat. Tako je bubica postala – smrdibubica.

Dragan Ilić