Vladimir Milovanović:
Usnio sam strašan san

"Šta vole mladi"; "Vreme" br. 722

Hvala vam što ste me trgli iz dubokog, mračnog sna u koji sam zapao. Hvala vam što ste me u poslednjem trenutku izveli na put spasenja i podsetili gde mi je mesto i kome pripadam.

Usnio sam strašan san, gospodine Obradoviću.

U tom snu ja sam bio student Japanskog univerziteta. Svakoga dana mi Japanci odlazili smo na beskrajno zanimljiva predavanja. Zamislite, ta predavanja su u potpunosti pratila savremena univerzitetska kretanja. Udžbenici su bili prepuni korisnih informacija, a sistem obrazovanja bio je zasnovan na kritičkom pristupanju problemima i metodologiji efikasne organizacije informacija.

Na Japanskom univerzitetu diskutovali smo sa studentima iz celog sveta o bezbroj tema vezanih za budućnost ove planete.

Posle predavanja odlazili smo u bioskope, pozorišta, kafiće, a neki od nas, boga mi, i u klubove gde smo bestidno plesali s devojkama omamljeni radošću.

Srećom, pojavili ste se vi.

Vaša božanska misija pomogla mi je da se trgnem i setim se...

Setio sam se da sam ja student Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta.

Na mom univerzitetu, bogu hvala, i dalje se diskutuje sa etnički čistim Srbima o još čistijim i esencijalnijim nacionalnim pitanjima. Bogu hvala, stvari tako stoje da ćemo se tom tematikom baviti još bar dvesta godina (zbog sveobuhvatnosti tematike).

Na mom univerzitetu održavaju se tribine posvećene velikosrpskim mučenicima svih epoha.

Na mom univerzitetu, neka je hvaljen gospod, studenti s punim pravom ismevaju ambasadore drugih zemalja koji hoće da ugroze našu prečistu veru i kulturu.

Na mom univerzitetu pobednik publike, takmičenja u besedništvu, je homofobični mladić.

Na mom univerzitetu studenti verno čuvaju ćirilicu koju svakog trenutka hoće da nam oduzmu. Mislim da bar vama ne treba posebno objašnjavati koliko je ćirilica značajna drugim narodima. Ako ne budemo čuvali ćirilicu, može nam se desiti da nam je ukradu kao što nas kroz celu istoriju potkradaju i sapliću.

Stvarnost na stranu, gospodine Obradoviću, neko je od nas dvojice opasno promašio temu.

Niko vama neće oduzeti ni naciju ni tradiciju ni boga. U suštini, vama su te fikcije mnogo potrebnije.

I tu dolazimo do osnovnog uzroka našeg neslaganja.

Vaše verovanje je stvar vašeg izbora. Ako mene pitate vaše verovanje je posledica ličnog kukavičluka. No, to sada nije bitno.

Bitno je da je univerzitet autonomna društvena institucija nezavisna od drugih socijalnih aktera. Ta nezavisnost treba da pomogne razvijanju kritičkog mišljenja zasnovanog na razumu. Dogmatizam, neraskidivo povezan sa monoteističkim religijama, antipod je razumu i kritičkoj misli. Dedukcija za početnike.

Nažalost, u verskom dogmatizmu nema mesta logičkom razmišljanju, što praktično znači da ne govorimo istim jezikom. A to opet ovaj pokušaj, da vam nešto objasnim, pretvara u apsurd.

Stoga ne brine mene hiljadu ljudi svake nedelje na vašim tribinama.

Brine me realnost/normalnost/ koja je posledica percepcije stvarnosti većine.

A vas je, gospodine Obradoviću, sve više...

Vladimir Milovanović, elektronskom poštom