Internet bankarstvo:
Banka u kancelariji i kod kuće

Znatna ušteda vremena, kvalitet funkcionisanja platnog prometa i sigurnost, samo su neke od prednosti internet bankarstva. Korisnik usluga e-bankinga ne odlazi u banku kako bi video stanje na računu, uzeo izvod ili obavio transakciju jer sve to može da uradi kod kuće, u kancelariji, hotelu ili internet kafeu, u bilo kom mestu na svetu i sa bilo kog računara povezanog na internet i to 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Uz sve ove prednosti, korišćenje usluga internet bankarstva je jeftinije čak i ako se ne računa vreme potrošeno u traženju parkinga u blizini banke i čekanje u redovima. Naime, tarife platnog prometa banke su kod e-bankinga niže za 20 do 50 odsto. Direktor preduzeća "Kripton sistem" Dejan Vasiljević, kaže za "Vreme" da firma nije u mogućnosti da zaposli kurira ili drugu osobu koja bi bila zadužena za odlazak do banke, nekad i više puta dnevno. Komunikacija s bankom preko "pametne kartice" koju koristi već šest meseci omogućava mu da u svakom trenutku na računaru može da pregleda stanje na računu i obavi sva plaćanja. Uz sve to, ušteda novca koju stiče ovakvim poslovanjem na mesečnom nivou je velika: "pametnu karticu" i čitač kartice dobio je besplatno od banke na korišćenje, a provizija banke u platnom prometu niža je za 20 odsto.

Mogućnosti

Za korišćenja e-bankinga potreban je otvoren račun u banci i ugovor o pristupu. Usluge internet bankarstva podrazumevaju komunikaciju s bankom 24 sata dnevno: uvid u stanje na računu, pregled prometa, pregled i štampanje izvoda, odnosno promena na računu, plaćanje obaveza platnim nalozima s tekućim datumom ili datumom valute u budućnosti i plaćanje virmanskim nalozima. Komunikacija s bankom je brza i laka, terminologija jasna, a količina papirologije znatno smanjena.

Zakon

Profesor na Fakultetu organizacionih nauka dr Božidar Radenković kaže za "Vreme" da su banke koje ne uvedu ovakav oblik poslovanja osuđene na propast. Jedini problem je što još nije donet zakon o elektronskom poslovanju, pa se saradnja banke i klijenta osigurava ugovorom, kojim je rizik obično prebačen na teret klijenta banke. U svetu je zbog postojanja takvih zakona situacija drugačija. S obzirom na to da su transakcije osigurane, mnogo je sigurniji platni promet osvaren putem internet bankarstva, nego uobičajenim putem.

Početak

U bankama su ustaljene tri verzije internet poslovanja: dobijanje izvoda putem i-mejla, dobijanje izvoda i uvid u stanje na računu preko servera banke i kompletno elektronsko poslovanje uz pomoć "smart carda", gde se pored navedenih mogućnosti mogu obavljati i sve novčane transakcije.

U Atlas banci kažu za "Vreme" da je e-banking namenjen fizičkim licima, odnosno građanima na testiranju i da će i ta usluga uskoro početi da funkcioniše. Usluga za pravna lica ponuđena je prvog dana prelaska platnog prometa sa ZOP-a na banke, pa s obzirom na to da je među prvima uvela ovaj vid poslovanja, u početku, ali samo kratko vreme, vladalo je veliko nepoverenje. Međutim, prvi korak u internet poslovanju napravila je Poštanska štedionica još pre šest godina, kada je omogućila građanima uvid u žiro-račun putem interneta. Dr Radenković kaže da je ovaj oblik komunikacije s bankom još uvek vrlo aktuelan.

Usluge za građane

U Centru za elektronsko bankarstvo kažu za "Vreme" da se od pojave internet bankarstva namenjenog pravnim licima putem "pametne kartice", u januaru 2003. godine, broj korisnika neprestano povećava. Halkomov sistem koji nudi Centar funkcioniše u trinaest banaka u Srbiji i Crnoj Gori i njega trenutno koristi više od 50.000 pravnih lica. Isti sistem koristi i deset banaka u Sloveniji i isto toliko u Bosni i Hercegovini. Pored ovog, Halkom nudi bankama i "in haus" rešenje, koje koriste pre svega fizička lica i zasniva se na komunikaciji s bankom putem korisničkog imena i lozinke. Upotreba je jeftinija u odnosu na smart kartice, ali je i manje bezbedna.

Međutim, građani koji koriste internet bankarstvo ne misle tako: Rade Ranković, novinar, kaže za "Vreme" da je banku birao upravo prema tome da li pruža usluge internet bankarstva. "Prezadovoljan sam. Više ne moram da se mešam s penzionerima i čekam u redovima, već sve poslove s bankom završavam kod kuće", kaže Ranković i dodaje da veruje da je takvo poslovanje potpuno pouzdano jer velika svetska banka kao što je HVB, u kojoj ima račun, ne bi smela da dozvoli da njihov server bude nesiguran.

Minut

Korisnik e-bankinga stavlja karticu u "smart card" čitač, pokreće program, unosi šifru i nakon njene verifikacije otpočinje s radom. Moguće su dve opcije komunikacije s bankom: putem interneta ili direktnom konekcijom na server banke. Korisnici Halkomovog sistema u mogućnosti su da se povežu s bankom tek kada pripreme platne naloge, a sama razmena podataka je vrlo brza zbog njihove velike kompresije. Na taj način vreme provedeno na internetu je minimalno. Brzina slanja naloga zavisi od brzine internet konekcije koja je ostvarena i obično iznosi manje od pola minuta.

Šta je potrebno

U većini banaka kao neophodni uslovi za korišćenje internet bankarstva navode se: računar s procesorom klase Pentium II, koji radi na 300 megaherca ili više, minimalna memorija računara je 64 megabajta, 200 megabajta slobodnog prostora na hard-disku, pristup internetu, monitor, modem, miš, operativni sistem Windows 2000 Professional ili Windows XP i novije verzije programa internet pretraživača (Internet Explorer ili Netscape). "Smart card" čitač i "smart card" neophodni su za korišćenje e-bankinga, a u pojedinim bankama se dobijaju besplatno na korišćenje. S obzirom na tražene minimalne karakteristike računara, najveći broj vlasnika neće morati ništa da menja na svom PC-ju.

Evropa i Amerika

On line banking je predstavljen svetskoj javnosti još 1995. godine, kada je šesnaest najvećih svetskih banaka ponudilo svojim klijentima ove usluge za šest do deset dolara mesečno. Pet godina kasnije 14.000.000 Amerikanaca koristilo je internet bankarstvo, a još dve godine kasnije 37 miliona, uglavnom potpuno besplatno ili za jedan do dva dolara mesečno. Ni Evropljani nisu u zaostatku: 2000. godine bilo je 23 miliona korisnika, 2003. oko 60 miliona, a predviđa se da će do 2007. taj broj porasti na 84 miliona.

Sigurnost

Uz pomoć najsavremenijih tehnologija koje banke koriste u zaštiti privatnosti finansijskih podataka, rizik od zloupotrebe sveden je na minimum. Prilikom pristupanja e-bankingu, korisnik upisuje samo njemu poznatu šifru koja se zajedno s digitalnim sertifikatom na kartici šifruje u kod od 128 bita i tako povezuje i autentifikuje od strane banke, pa je neovlašćeno pristupanje potpuno izbegnuto. U Atlas banci tokom 24 sata prosečno se dogodi osam ozbiljnih pokušaja "upada" u sistem, ali su do sada svi bili neuspešni zbog postojanja više bezbednosnih nivoa i stepena autorizacije. Banka prati razvoj informacionih tehnologija i unapređuje ih, ali prati i rad hakera.

Marija Vidić