Vreme
VREME 724, 18. novembar 2004. / NEDELJA

Pun kufer marketinga:
Pomrčina

I pedofilija bi bila u redu jer ima ljudi kojima se to sviđa
Image

Po cenu da ispadne "ko o čemu, baba o uštipcima", ali stvarno moram da podelim s grupom i ovaj bilbord. Gola devojka. Leži na leđima, podignutih kolena. Pored nje piše: "skinite mrak"! Ne, nije to poziv školarcima za matine u javnoj kući. To je reklama za sijalice. Što ćete saznati ako pažljivo zagledate na čemu devojka leži. I ako još pažljivije u dnu slike pročitate marku sijalica. E sad, sigurna sam da bi i ovaj bilbord neko mogao da brani tako što bi mi objasnio da je "ciljna grupa" izabrala baš ovo "kreativno" rešenje (samo molim redakciju da ne objavi opet ceo propagandni letak u pismima čitalaca). Pa naravno da se ovo nekome sviđa. Pre svega onome ko je to smislio i, očito, onome ko je platio štampanje i objavljivanje. Ruku na srce, dopašće se i još ponekome ko voli da na bilbordu vidi devojku na izvol’te i još ponekome kome će se nasmešiti brk kad pročita ono lascivno "skinite mrak". Ali, po tom rezonu bi i pedofilija bila u redu jer ima ljudi kojima se to sviđa. I još gore – ima ljudi koji su spremni da plate, te bi time sve dobilo i svoje tržišno opravdanje.

Da ne širimo (mada bi trebalo?) temu na "društveni trenutak", koji kod nas predugo traje i u kom se favorizuje, odobrava ili makar toleriše najprimitivnije u nama. Da ne širimo (mada bi mi danas prijalo) ni na priču o društvenoj odgovornosti. A posebno da ne patetišemo – neće ovaj i slični bilbordi učiniti da sutradan neki bilmez napastvuje ćerku ili sestru onih koji su to smislili i objavili. Ali, ne možemo poreći da ima neka trajna veza između nas i sveta u kom živimo. Ne znam baš da li lepet krila leptira u Africi može da izazove uragan miljama daleko, ali znam da svaki put kad se pomerimo ćutke u stranu da bismo nekoj gluposti napravili mesta, glupost ne uzmiče. Samo se raskomoti i nastavi da napreduje.

Odmah da se dogovorimo, nisam ja a priori protiv gole devojke u nekoj reklami. Pitanje je samo da li reklama ima i neku ideju. Jedan od mojih omiljenih spotova izgledao je ovako: na levoj strani ekrana, na kojoj obično gledamo "rublje oprano običnim deterdžentom", smenjuju se prelepe golišave devojke u izazovnim pozama. Za to vreme, preko desne strane ekrana teče tekst: Drage naše gledateljke, dok su vaši partneri zauzeti posmatranjem golišavih devojaka, želimo da vas obavestimo da organizujemo rasprodaju...

Takođe nisam ni protiv dece u reklami. Dečak ulazi u komšijsko dvorište, zagleda automobil i počinje da ga pere. Pere detaljno, vidi se da se jako trudi. Kada je završio posao, prilazi ulaznim vratima, pozvoni. Izlazi komšija, gleda u dečaka. Dečak skrušeno, uz molećiv izraz lica, ispruži dlan i – plati komšiji što mu je dozvolio da dodiruje i pere njegov automobil!

Međutim, jedno je kad zaigrate na kartu "dečaci se pale na kola" (istina), a sasvim drugo kad zaigrate na kartu "devojčice se pale na prašak za veš" (budalaština!), pa još stavite devojčicu da poziva na učestvovanje u nagradnoj igri koju taj prašak organizuje (manipulacija), i još je obučete u duks na kojem je Gap Athletic preko pola ekrana (besplatna reklama).

Nadežda Milenković