TV manijak:
Ružičasti avaks nad Beogradom

Jedno od pravila televizije glasi – ukoliko nema snimka događaja, napravimo rekonstrukciju i dramatizaciju. U Srbiji to obično znači – animaciju. Ovaj manir se prvi put pojavio posle ubistva premijera Đinđića, kada smo na svim tv-kanalima videli mesto zločina, putanju dva ili tri metka i čovečuljke koji padaju mrtvi i ranjeni. Tako smo, navodno, mogli bolje da shvatimo šta se zapravo desilo. Ove nedelje je na RTS-u vojska prikazala šta se po mišljenju njihove komisije desilo sa gardistima na Topčideru. Tehnika je napredovala, pa smo doterali do simulacije koja neobično liči na pucačke video igrice. Gardisti su prikazani kako se kreću, vidimo putanju zrna i trenutak pogibije i navodnog samoubistva. Sve se dešava u virtuelnom prostoru, kao u Matriksu, samo što na kraju nije pisalo GAME OVER. Svaki privid etičnosti nestao je iz ovakvih igara, bitno je samo sakupiti što više poena, odnosno poskidati sve što se nađe pred nišanom. Rekonstrukcija možda i može da ponudi odgovor na pitanje " kako", ali još nema odgovora na pitanje "zašto". Pošto se na godišnjicu ubistva Kenedija pojavila igrica gde ste u ulozi Lija Osvalda, pa ponovo ubijate Predsednika, ne bi me čudila slična igra kod nas.

Još jednu demonstraciju ličnog naoružanja videli smo u vestima B92, gde je domišljati izumitelj prikazao štap za odbranu od pasa lutalica, svojevrsni džuko-stop. Ovaj andrak može da pukne i tako uplaši kučiće, a ako to ne pomogne – možete da ih bocnete šiljcima. Postoje i nosači za mobilni, da vam se nađe pri ruci tokom obračuna. Verovatno će se pojaviti modeli za dame (u boji sa ukrasima) i gospodu (svedeni, suzdržani i elegantni). Ako ništa ne pomogne, možete ga upotrebiti kao batinu – po starinski. Problem će nastati kada potamanimo kučiće, pa posle počnemo da bockamo sugrađane. U svakom slučaju, čini mi se da je sezona lova počela.

Glavna tema tv-rekonstrukcija bila je afera oko privatizacije "Knjaza Miloša". Radikali su otkrili da je gospodin Labus kod kuće primio predstavnike kompanije Danone. Odmah sam zamislio "Radikalske talase", gde bi imali igricu s Labusom i gostima, piju kaficu i kiselu, nešto pričaju – vidi se lepo, kuju zaveru. Posle imaš opcije s mitom, obračunom, tajnom službom, a vi ste animirani Vučić koji nadgleda i prati sumnjivce. Igra bi se zvala Knjaz babls.

Iz Labusove stranke (G17 plus) najavljeno je ukidanje virtuelnog novca koji je godinama u opticaju u Srbiji. Od novaka neće biti čekova, a ni počeka, mlađeg brata običnog čeka, koji dajete takoreći pre realizacije. Ovim mehanizmom se u Srbiji živi i troši 60 do 75 dana unapred, što nam daje epitet ekstrasensa. Život na poček naročito vole penzioneri, jer osim preživljavanja s crkavicom, oni dobijaju motiv da žive bar još dva meseca. Zato su u svim anketama građani deprimirani, ubijena im je i ta kratkoročna nada. Umesto toga nude nam kreditne kartice, gde ti banka prati stanje i naplaćuje kamatu. Ne znam da li su predlagači ove mere svesni koliko se korenita promena očekuje od građana u relativno kratkom roku.

Vrhunska video igrica za ovu nedelju dolazi naravno – sa Pinka. Sigurno ste već videli reklamu za AIR PINK, koji nije luksuz – već potreba. Pozovete ih telefonom, kažete gde hoćete da odletite i za 60 minuta već ste u vazduhu. Birate destinaciju, kao u igri, a možda možete da birate i ko će da vam bude stjuardesa. Reklama izgleda kao replika video spota Divljina Beogradskog sindikata, samo što se u ovom trenutku još ne leti na Mesec ili Mars. Potpuno sam siguran da ćemo uskoro gledati uključenja iz aviona koji poput ružičastog avaksa kruži nad Balkanom. Zbunila me samo jedna stvar koju sam čuo u reklami. Dok ti obavljaš biznis po belom svetu, avion te čeka, da bi te iste večeri vratio rodnoj grudi i omogućio ti da spavaš u svom krevetu. Istražujući navike svoje potencijalne klijentele, Air Pink je verovatno utvrdio da naši biznismeni ne vole da se lomataju po belosvetskim hotelima, već bi nekako da se vrate kući na konak. Izgleda da nije sigurno ostavljati svoj imetak da prenoći bez gazde, može vlastima svašta da padne na pamet. Lepo kažu, nije to luksuz, već ih sirote nužda naterala.

Dragan Ilić