Vreme
VREME 733, 20. januar 2005. / NEDELJA

Pun kufer marketinga:
Ajde, mala, pomozi kolezi

Insistiram da bude dobrovoljno
Image

Visoki funkcioner SPS-a, kako se to obično kaže, onaj koji nas je celu deceniju ponižavao svojim bahatim cinizmom, ali i nervirao pogrešnim padežima, a koji to i dalje radi zahvaljujući govornim, takoreći radio-emisijama na raznim televizijama, nedavno nam je objasnio, sve onako s visine, da su ove nove, finansijske sankcije – "običan marketing Amerike". Po mišljenju ovog novopečenog mi kolege, to bi, valjda, trebalo da umanji značaj i uzroka (ne osuđujemo zločine) i posledice (tapkamo u mraku), a bogami i svih onih koji nas kažnjavaju jer, kao što ceo slobodarski svet zna, samo lošim proizvodima treba marketing.

Druge "kolege" pak optužuju predsednika Tadića da mu je stalo do rejtinga i rezultata istraživanja javnog mnjenja, kao da je to nedostojno jednog političara. Treće "kolege" su još drastičnije – svakoga ko bilo šta uradi odmah optuže da to radi iz marketinških razloga. A da ne bi i sami bili optuženi da nešto rade zbog marketinga, kad god išta treba da se učini – oni ponavljaju Čolin slogan "Ne bih ja tu ništa dir’o" sa sve malićem uvis dok natežu jadnu pivsku flašu. I jedino "insistiraju na dobrovoljnoj predaji". Što je, valjda, državni ekvivalent "insistiranju na dobrovoljnom seksu". To je isto kao da vam neko kaže "ja insistiram da dobrovoljno vodiš ljubav sa mnom"?! Mislim, ako je dobrovoljno, onda nije na insistiranje, a ako insistira, onda je siledžija. A ako nije ni jedno ni drugo, onda mora da je političar, jer taj oksimoron "insistiram da hoćeš dobrovoljno" ne poznaje ni književnost, a kamoli život. No, važno je samo da niko ne može da te optuži za marketing.

Odmah da se dogovorimo – marketinga je bilo oduvek, samo se drugačije zvao. Ono što se za Titovog vakta zvalo "po ključu", isto je bio marketing. Pa smo na svakom muzičkom festivalu imali Gazmenda Palasku i Nedžmiju Pagarušu, predstavnike RTV Priština, odnosno Albanaca s Kosova. Po ključu, a marketinški. Marketinški je bilo i to što ste u Bosni mogli da učite "kod časnih" – časne sestre, promoterke katoličke crkve, bile su muzički pedagozi generacijama civilne dece. U Zagrebu su čak imale i jedan od boljih disko-klubova. Pa ako to nije marketinški, onda stvarno ne znam šta jeste. Jer, marketing podrazumeva dugoročne ciljeve i jasna i široko postavljena sredstva kojima ćete te ciljeve postići. On podrazumeva da ste pažljivo analizirali svoj proizvod, cenu, tržište, konkurenciju, potrošače... i da ste na osnovu toga smislili strategiju i taktiku. I da svako malo proveravate kako se odvija vaša kampanja i da se prilagođavate novonastalim okolnostima. A to je tako naporno i dosadno. Sve te analize, planovi, obuka ljudi da ih onda sprovode, pa novi planovi... Pa ko bi to izdržao. Mi ćemo, brate, onako starinski, direkt sa vekovnih ognjišta, pa kako padne. A ako ne padne, još bolje. Ostadosmo ti mi do kraja mandata.

Budite oprezni sa tim marketingom. Čim vidite nekoga da je nešto smislio i da planira kako to da izvede – bežite glavom bez obzira. Sutra će da uvede dvostruke aršine kao Amerikanci ("ti potpiši da nećeš da izručuješ moje zločince, ali da hoćeš svoje"), ili da se otcepljuje ko Albanci... ´Bem ti i marketing, ko ga izmisli.

Nadežda Milenković