Dešavanja u FK Obilić:
Kad vitezovi bankrotiraju

U Obiliću se dogodilo da zbog neplaćenih računa bude isključena voda na stadionu, da fudbalerima budu otkazani stanovi jer klub od septembra nije plaćao stanarine, da je jedino mesto gde igrači mogu da se hrane klupski restoran. "Kada su nam jesenas podelili po 7500 dinara izgledalo nam je kao da smo dobili po 7500 evra", konstatuje bivši fudbaler Obilića Aleksandar Pantić

BORILA SE KAO LAVICA: Ceca Ražnatović

Dom fudbalera Obilića u beogradskom naselju Vračar ovih dana izgleda sablasno i to ne smo zbog snega koji je počeo da pada. Zdanje koje je podigao Željko Ražnatović krajem devedesetih godina prošlog veka ostalo je nezavršeno. Planirana izgradnja "najmodernijeg stadiona u Srbiji" zaustavljena je još za života nekadašnjeg prvog čoveka FK Obilić. Otvorena plava kapija dozvoljava da se neometano pristupi u zonu koju su nekada obezbeđivali čvrsti momci iz nekadašnje Srpske dobrovoljačke garde. Ovih dana taj prostor napušta gro prvotimaca zbog nemogućnosti uprave kluba da im isplati novac koji im je obećala kada su dolazili u redove "vitezova".

Aleksandar Pantić, jedan od devetorice koji su raskinuli ugovor sa FK Obilić, kaže za "Vreme" da mu je bilo dosta čekanja i obećanja. On ovih dana trenira sa ostalim "bivšim vitezovima" samoinicijativno u želji da ostane u takmičarskoj formi do prelaska u neki drugi klub. "Ne znam gde bi ovde moglo da se igra i da se od toga živi", realan je Pantić i dodaje da su jedina dva kluba koja iole pristojno funkcionišu Partizan i Crvena zvezda. Poreklom iz Prokuplja, ovaj dvadesetšestogodišnjak je igrao u Radu i Zemunu. Kada je u leto 2003. godine došao u klub iz FK Zemun potpisao je ugovor koji mu je obezbeđivao mesečnu platu, premije, troškove smeštaja i kontinuirane rate od sume koju je trebalo da dobije za prelazak iz jednog u drugi klub. To se nije dogodilo, a predstavnici uprave Dragiša Binić i Svetlana Ražnatović neprestano su ponavljali da će se situacija srediti i da će dugovanja biti namirena. Prema Pantiću, situacija u klubu u poslednjih godinu i po dana bila je daleko od sjajne, ali su igrači verovali da će se stanje popraviti. U Obiliću se dogodilo da zbog neplaćenih računa bude isključena voda na stadionu, da fudbalerima budu otkazani stanovi jer klub od septembra nije plaćao stanarine, da je jedino mesto gde igrači mogu da se hrane klupski restoran. Pantić kaže da mesecima nisu dobijali ni dinara: ni plate, ni premije, ni rate od ugovora. "Kada su nam jesenas podelili po 7500 dinara izgledalo nam je kao da smo dobili po 7500 evra", konstatuje bivši fudbaler Obilića. Neki fudbaleri su prodali automobile da bi obezbedili preživljavanje sebi i svojoj porodici, oni koji nisu imali tu mogućnost snalazili su se kako su znali i umeli. Pantić ne zna tačno o kolikoj sumi je reč kada su u pitanju dugovanja kluba prema igračima, ali pretpostavlja da to nije više od 150.000 evra. On je mišljenja da bi tu sumu jedan takav klub trebalo da obezbedi i nije mu jasno zašto se dogodilo da igrači dođu na nivo socijalnih slučajeva. Njemu je jasno da živimo u zemlji gde većina ljudi oskudeva u osnovnim životnim potrebama, ali kaže da nikako nije lako igrati na vrhunskom nivou u trenutku kada ne znaš da li će te neko izbaciti iz stana i da li ćeš sutra imati šta da jedeš. On zna da je u Željkovo vreme bilo drugaćije: "Tad je sve bilo ekstra. Sve je bilo maksi, bilo je svega", kaže Pantić naglašavajući da to govori na osnovu onoga što je čuo od ljudi koji su dugo u klubu.

Daleko od evropskog sjaja koji je nekad obećavao Željko Ražnatović, njegov "sportski legat" našao se u situaciji da se, osam godina posle osvajanja šampionske titule, bori za opstanak u svakom smislu. Sportski direktor Obilića Ljubiša Jeftić kaže da su svi svesni koliko je situacija teška i da će se svim silama boriti da "prežive proleće i ostanu u najvišem rangu takmičenja". Obilić je posle jesenjeg dela šampionata bliži ispadanju nego sredini tabele, a takmičenja u Evropi ostaće samo u sećanju. Više niko ne broji trenere koji se menjaju "kao na traci". Poslednjeg od njih, Dragoljuba Bekvalca, uprava želi da zadrži. Prvi operativac kluba Dragiša Binić u razgovoru za "Vreme" izražava nadu da će Bekvalac povući ostavku i da će u narednu nedelju otputovati sa ekipom na već zakasnele pripreme na Kipar. Binić takođe realno sagledava situaciju: "Nije Obilić jedini koji ima finansijske probleme, takvo je stanje u celom fudbalu." On očekuje da se "situacija normalizuje" i da se od ostalih igrača i nekih pojačanja napravi tim koji će spasiti "vitezove" od potrage za "svetim gralom" u fudbalskom šampionatu SCG. Njemu je žao što nije napravljen dogovor sa nezadovoljnim igračima, ali mu je jasno da se mora raditi sa onim što je na raspolaganju.

Borbenosti nikada nije nedostajalo na Vračaru. Predsednica ovog udruženja građana (videti registre Privredne komore Srbije i Trgovinskog suda), koje je u javnosti bilo predstavljano kao privatni klub porodice Ražnatović, Svetlana Raznatović Ceca, najveća "estradna umetnica i zvezda" u Srbiji, neprestano je poručivala da su deca i Obilić njene najveće ljubavi, pored preminulog Željka, i da se u njegovu čast nikada neće odreći fudbalskog kluba koji je stvarala sa pokojnim suprugom. Do zaključenja ovog broja nismo stupili u kontakt sa Ražnatovićkom, jer niko u klubu nije smeo da dâ njen broj telefona. U svojim ranijim nastupima ona je od trenutka kada je, ne samo formalno, postala predsednica kluba govorila otvoreno o teškoćama koje ima pri obezbeđivanju sredstava za normalno funkcionisanje kluba. "Kada je reč o pričama o mojim ‘fudbalskim milionima’, volela bih da svim tim nevernim tomama dam Obilić na jedan mesec. Situacija je sad mnogo teška, kako u privredi tako i u sportu. Klubovi se bore za egzistenciju. Svi bi držali klubove da se radi o milionima. Ja sam želela Obilić i grčevito se borim, kao lav, sa svima koji su u fudbalu po sto godina i koji znaju sve o njemu", govorila je još u jesen 2001. godine. Na borbi joj se ništa ne može prigovoriti. I dalje je aktuelna sumnja (slučaj je još otvoren u Okružnom tužilaštvu u Beogradu) da je na prodaji fudbalera Obilića inkasirala 22 miliona nemačkih maraka (ondašnjih) i oko pola miliona dolara. Protiv nje i njene rođene sestre sprovedena je istraga koja je zapela negde u Rusiji, preciznije, domaće tužilaštvo nije dobilo tražene "papire" od ruskih kolega. Što zbog te sumnje, što zbog neovlašćenog posedovanja oružja i sumnje da je prikrivala lica optužena da su učestvovala u atentatu na Zorana Đinđića, "Ceca nacionale" je provela u pritvoru čitavo proleće 2003. godine.

Svetlana Ražnatović je od početka bila formalni predsednik kluba sa Vračara, jer njen suprug nije mogao da putuje u inostranstvo. Kada je 1993. godine Ražnatović "preuzeo" Obilić to je bio mali beogradski klub sa dugogodišnjom lokalnom tradicijom koji se nikada nije uzdigao dalje od republičke lige. Važio je za glavnog suparnika ekipi sa Lekinog brda – Sinđeliću. Dva srpska junaka bi verovatno i danas ukrštala koplja da na igralištima podno Centralnog zatvora u Beogradu tadašnji vođa Srpske dobrovoljačke garde nije odlučio da se sa mesta vođe navijača Crvene zvezde preseli u fotelju gazde nižerednog kluba koji je "nosio sveto ime Obilića". Samo pet godina je trebalo Ražnatoviću da Obilić dovede do predvorja najelitnijeg klupskog takmičenja u Evropi – Lige šampiona. Sezona 1997/98. ostaće upamćena po tome da je tim koji je prvi put igrao u prvoj ligi osvojio titulu najboljeg ispred standardnih Partizana i Crvene zvezde. Raznatović je slavio sa svojom ekipom, a zaverom ćutanja okovana fudbalska branša istrpela je brojna poniženja od čoveka koji se kladio "sa gospodinom Bracom" iz UFA medije u 100.000 maraka da će Obilić biti šampion. Priče o nameštanju utakmica, o sudijama koje su "morale da sude samo pošteno", o maltretiranju protivnika u poluvremenu, nikada nisu javno obelodanjene i dokazane. Na optužbe da se fudbaleri Obilića dopinguju, Ražnatović je lakonski odgovorio da je to tačno i da je on primetio da njegovi fudbaleri jedu luk i slaninu pre utakmica. "Luk i slanina – to je srpski doping", konstatovao je "komandant". Likovanju "prvog srpskog viteza" nije bilo kraja. Najavljivao je izgradnju stadiona za 16.500 ljudi, investiciju od 25 miliona maraka. Prema jednom intervjuu iz tog doba koji je Ražnatović dao za "Večernje novosti", u upravi je bilo ljudi koji su bili spremni da ulažu u Obilić: "Ja ulažem u fudbal. Moji finansijeri ulažu u fudbal. Znači, cela uprava je za klub i niko ne gleda da izvuče nijedan dinar iz kluba."

Sa pogibijom prvog čoveka kluba kao da su nestali i pominjani finansijeri. Uspeh iz prve sezone u eliti nikada nije ponovljen i klub je lagano tonuo. Na fudbalsku pijacu izneti su svi igrači za koje je postojalo interesovanje, što se nekako nije uklapalo sa početnim obećanjima Ražnatovića da će iz kluba ići samo oni "vitezovi" koji nisu neophodni. Danas "prva dama srpskog fudbala" između profesionalnih i porodičnih obaveza pokušava da održi priču o "vitezovima sa Vračara". Jedino je nejasno da li će biti dovoljno oklopa i mačeva za neki novi pohod na "sveti gral". Sa štitonošama je cilj nedostižan. "Nadam se da ću naći neki povoljan angažman u inostranstvu", pomiren je Aleksandar Pantić, "vitez" u odlasku.

Slobodan Georgijev