Slovenija i EU:
Dve strane medalje

Slovenački parlament je 1. februara na vanrednoj sednici sa ogromnom većinom – 79 poslanika "za" i četiri "protiv" – usvojio Ustavni ugovor Evrope. Opštenarodno slavlje ovog puta je izostalo

Slovenija je posle Litvanije i Mađarske postala treća od 25 država Evropske unije (ukoliko ne brojimo Italiju, gde zakon mora biti potvrđen i u Senatu), koja je ratifikovala novi evropski ustav. Ukoliko i ostalih dvadesetak zemalja krene stopama tri mlade članice, evropski ustav stupiće na snagu 1. novembra 2006. godine.

LICE NALIČJA: U slovenačkom parlamentu protiv usvajanja evropskog ustava polemisali su i glasali samo malobrojni poslanici nacionalističke partije Zmaga Jelinčiča. Jeste se u medijima i ovdašnjoj javnosti čulo mnogo kritika na temu da je "procedura izvedena malo prehitro", te da poslanici, a još manje građani, u čije ime odlučuju, nemaju pojma o sadržini predloženog dokumenta. Premijer Janez Janša odbacio je te primedbe opaskom u obliku kontrapitanja – a koliko narod uopšte poznaje domaći ustav? – i zaključkom da parlamentarci usvajanjem evropskog ustava nisu učinili ništa naopako, dok je predsednik države Janez Drnovšek izrazio uverenje da će potez Slovenije ponukati i druge države, naročito one kolebljive, da što pre priđu istom poslu.

Činjenica je da s mukom usklađen ustav nove Evrope donosi mnoge novosti. Evropski savet koji se sastaje četiri puta godišnje dobija novog predsednika čiji će mandat trajati dve i po godine. Savet ministara se rotirao i dosad, tako da je svaka država za period od pola godine preuzimala predsedništvo Evropskom unijom, a odsad bi EU vodila trojka ("trijumvirat" predstavnika tri države), koja bi zajedno obavljala poslove tokom 18 meseci. U novom ustavu osnovni princip odlučivanja postaje kvalifikovana većina, što znači da je za punovažnu odluku potreban pristanak većine članica (sa "ponderiranim" glasovima) koje ujedno predstavljaju 60 odsto stanovništva Unije. Novost je i mesto ministra spoljnih poslova Evropske unije, kao i posebno "evropsko državljanstvo" koje stiču svi građani članica EU-a, te klauzula o solidarnosti svih država u slučaju prirodnih nepogoda i napada. Posebno je pomenuta i mogućnost izlaska članica iz Evropske unije.

Ostale su, međutim, neke nedorečenosti, otuda i nedoumice. Predsednik komisije Huan Manuel Barozo nagovestio je mogućnost da se evropski ustav donekle "popravi", što je po mišljenju pravnih stručnjaka praktično nemoguće sprovesti, pošto bi svaka korekcija morala da prođe kroz proceduru nove ratifikacije u svakoj od 25 članica Evropske unije. Najveći problem na putu ka novom ustavu predstavlja raspoloženje birača u nekim evropskim zemljama. Deset evropskih država je već nagovestilo mogućnost raspisivanja referenduma. U Španiji, gde će 20. februara biti održan prvi takav referendum, više od 60 odsto građana, prema sadašnjim anketama, namerava da podrži evropski ustav. Drugačija slika je u Velikoj Britaniji, gde je 60 odsto građana odlučno protiv ustava. Ne treba potcenjivati ni glasove evroskeptika u Češkoj, Poljskoj, Francuskoj i Holandiji, a u poslednje dve države se rasprava o ustavu često brka s nezadovoljstvom da bi i Turska jednom mogla postati punopravni član EU-a.

NALIČJE ILI LICE? Češki predsednik Vaclav Klaus, nekako sinhronizovano sa vešću da je službena Ljubljana potvrdila usvajanje evropskog ustava, zatražio je od nacionalnog (češkog) ustavnog suda da oceni je li domaći ustav "u raskoraku" sa predloženim dokumentom EU-a. Klaus je inače jedan od najljućih protivnika evropskog ustava, otuda nije neobično da je posle njegove treće ratifikacije izrazio bojazan da će taj dokument, ako ikada bude potvrđen i u Češkoj, biti u koliziji sa ustavom njegove države, zbog čega je zatražio ocenu o "inkopatibilnosti". Uz konstataciju da je evropski ustav najznačajniji međunarodni ugovor od nastanka samostalne Češke Republike, Klaus je predsedniku nacionalnog ustavnog suda Pavlu Rihterskom napisao pismo u kojem, između ostalog, zahteva: „Tražim od vas ustavno-pravnu ocenu da li je moguće sprovesti ratifikaciju tog međunarodnog ugovora, a da prethodno ne moramo da vršimo izmene Ustava važećeg u našoj zemlji."

U slučaju da od Ustavnog suda sa sedištem u Brnu stigne potvrdan odgovor, ratifikaciji evro-ustava u Češkoj morala bi da prethodi veoma komplikovana procedura ustavnih izmena koja teško da bi bila okončana pre nego što obimni (263 strana) evro-ustav stigne na dnevni red nacionalnog parlamenta. Jasno je da bi ovakav odgovor češkog ustavnog suda išao naruku onima koji smatraju da je predloženi tekst evro-ustava preširok, nerazumljiv i da ograničava suverenitet zemalja članica, zbog čega pre ratifikacije treba otvoriti „četvoro očiju". Među takvima su i članovi u Češkoj najpopularnije, Građanske demokratske stranke, koja delegira najbrojniju češku delegaciju u Evropski parlament i koja je, očekivano, glasala protiv predloženog ustavnog dokumenta.

Teško da će kontradiktorni signali iz Ljubljane i Praga pomoći građanima u ostalim 22 države (tamo gde će biti sproveden referendum), odnosno njihovim predstavnicima da se lakše odluče. Izvesno je, međutim, da će evropski ustav ove godine biti najčitanije štivo u Evropi.

Svetlana Vasović-Mekina