Srbija i Crna Gora:
Skupština na umoru

Mandat postojećeg saziva poslanika parlamenta državne zajednice ističe trećeg marta, novi izbori nisu zakazani a malo je vremena i za promenu Ustavne povelje

Ukoliko Havijer Solana, visoki predstavnik EU-a zadužen za bezbednost i spoljnu politiku (i probleme SCG) ne usliši ironičnu molbu Tomislava Nikolića, prvog među radikalima sa prebivalištem u Srbiji, i uvede privremene mere u državnu zajednicu sklepanu pod njegovim (Solaninim) nadzorom, početkom marta najverovatnije će prestati da postoji ono što bi trebalo da bude jedna od ključnih institucija te zajednice – Skupština SCG.

Zahvaljujući tradicionalno neodgovornom i ciničnom odnosu prema zakonima, potencijalna smrt parlamenta državne zajednice može, ali i ne mora, automatski da predstavlja i formalan početak u realnosti ionako očiglednog umiranja iste te zajednice. Predstavnici različitih političkih interesa izneli su već mnoštvo kreativnih tumačenja najnovije krizne situacije i odgovarajuće prognoze i predloge za njeno prevazilaženje pride, dok pravnici rezignirano podsećaju da je Ustavna povelja već prekršena mnogo puta pa – nikom ništa. "Cela ta situacija napustila je domen prava još onda kad nisu raspisani izbori i ušla je u domen politike i političkog dogovora, što je uvek loše", reći će, tim povodom, Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.

90.000 DINARA: Prema Ustavnoj povelji i Zakonu o njenom sprovođenju, naime, početkom marta ističe dvogodišnji mandat posredno biranih poslanika u SCG, nakon čega bi oni trebalo da ustupe mesto neposredno biranim predstavnicima država članica. Zahvaljujući nespremnosti Crne Gore da na njima učestvuje pre referenduma, izbora nije bilo (crnogorski parlament, za razliku od srpskog, još nije doneo ni zakon o neposrednom izboru poslanika Skupštine državne zajednice) a sasvim je jasno i da više nema šanse da se održe do 3. marta, kada je, 2003, održana konstitutivna sednica prve Skupštine SCG.

Još aktuelni poslanici Skupštine SCG trebalo bi da u četvrtak, kada će ovaj broj "Vremena" već biti u prodaji, imaju jednu od inače retkih poseta radnom mestu "vrednom" oko 90.000 dinara mesečno – biće to prilika da poslanički klub Demokratske stranke ispuni svoju najavu o pokretanju pitanja sudbine Skuptšine SCG (taj poslnički klub najavio je i mogućnost da od Suda SCG zatraži mišljenje o tome šta se dešava kada istekne mandat postojećem sazivu). Prema nekim tumačenjima, poslanici bi na sednici u četvrtak (ili nešto malo kasnije) mogli i jednostavno da proglase produžetak mandata, ali izgleda da bi to bilo ipak nešto veće maltretiranje zakona nego što je čak i ovde uobičajeno.

Prema rečima Momčila Grubača, profesora na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i poslednjeg predsednika Saveznog ustavnog suda bivše SRJ, ukoliko bi aktuelni poslanici nastavili da rade nakon Ustavnom poveljom predviđenog dvogodišnjeg mandata, "to bi bila pravna nula" – sve odluke koje bi oni mogli doneti ne bi mogle imati pravnu važnost, a Sud SCG bi morao da, po službenoj dužnosti, sve tako donete zakone stavi van snage (a taj parlament čeka upravo vrlo važan posao usklađivanja velikog broja zakona sa evropskim propisima). Grubač veruje da će se "politički činioci" opredeliti za jednu od samo dve mogućnosti – održavanje zakasnelih izbora, pri čemu bi državna zajednica jedno vreme funkcionisala bez Skupštine do izbora novih poslanika ili promena postojeće odredbe iz Ustavne povelje. I bez Skupštine, međutim, prema njegovim rečima, Savet ministara mogao bi nesmetano da nastavi sa radom, jer je njegov mandat, prema Ustavnoj povelji, četiri godine, a ne dve, kao mandat prvog saziva parlamenta. Pri tom bi, sudeći prema članovima 15 i 16 Ustavne povelje, Savet ministara i njegov predsednik imali i dodatnu privilegiju – da za svoj eventualni rad koji nije u saglasnosti sa Poveljom – nemaju kome da odgovaraju.

VEZANI IZBORI: Svetozar Marović, predsednik državne zajednice, koji je, prema Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje (član 9) trebalo da raspiše neposredne izbore "tako da se ti izbori održe istekom roka od dve godine od dana konstituisanja prvog saziva Skupštine SCG" tvrdi da će spor Srbije i Crne Gore oko održavanja neposrednih izbora biti rešen menjanjem Ustavne povelje. Prema njegovoj najavi, ukoliko se ispune obaveze prema Hagu, Beograd, Podgorica i Brisel mogli bi ubrzo da počnu razgovor o rešavanju pitanja izbora i to – vezanih: Marović, naime, prognozira da je moguće vezivanje redovnih izbora u Srbiji i Crnoj Gori sa izborom novog saziva Skupštine SCG.

Strogo pravno gledano, promena Ustavne povelje je moguća, i to, prema objašnjenju Grubača, na isti način kako je taj dokument i donet – predlog o promeni Ustavne povelje trebalo bi da usvoje većine poslanika (50 odsto plus jedan) u sva tri parlamenta. Ta procedura, međutim, zahteva više vremena nego što je ostalo do 3. marta, a nejasno je i da li postoji politička volja za Marovićevu verziju promene Povelje i održavanja vezanih izbora. Crnogorska opozicija usprotivila se tom predlogu čim je obznanjen, ponavljajući stare tvrdnje da Marović, koji je i potpredsednik vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista, "jedino razmišlja kako da produži život Milu Đukanoviću". Računica je, naime, dosta jednostavna – vladajućoj crnogorskoj koaliciji, koja se zalaže za nezavisnost manje članice zajednice, neposredni izbori nikako ne odgovaraju, jer je velika verovatnoća da dobar deo njenih independistički nastrojenih pristalica na njih jednostavno ne bi izašao. U tom slučaju, članice vladajuće koalicije verovatno bi zabeležile poraz u odnosu na izborni rezultat opozicije, što bi moglo da se odrazi i na njenu snagu u samoj Crnoj Gori.

Nejasno je, s druge strane, koliko Marovićev recept – vezivanje republičkih sa izborima za skupštinu državne zajednice – ima izgleda za uspeh u Srbiji, ukoliko nije reč o nekoj dalekoj budućnosti. U situaciji permanentnog iskazivanja nesposobnosti dveju članica državne zajednice da reše međusobne probleme, činjenica da su čak i radikali, makar i ironično, odlučili da se obrate Solani, deluje gotovo logično. Pre njih je to, uostalom, uradio premijer Srbije Vojislav Koštunica, u čijem kabinetu je nastao još uvek tajanstveni predlog za rešenje izbornog spora koji je dostavljen Solani, ali ne i Podgorici (u javnosti se spekuliše o "paketu" koji podrazumeva odlaganje izbora i referenduma za godinu dana). A, nakon prve reakcije crnogorskih zvaničnika – prema kojoj će Beograd preko Vašingtona dobiti odgovor na predlog upućen preko Brisela – iz Podgorice je stigla najava "kontrainicijative". Crnogorski ministar inostranih poslova Miodrag Vlahović najavio je da će zvanična Crna Gora uskoro predložiti transformaciju državne zajednice u savez nezavisnih država. Pominjući češko-slovački "plišani razvod" kao najpovoljniji metod razlaza, Vlahović je rekao da je proces osamostaljenja Crne Gore nemoguće zaustaviti, a u slučaju da Srbija na to ne pristane, naveo je i najnoviji poslednji datum kada će referendum o nezavisnosti Crne Gore sigurno biti održan – 1. mart sledeće godine.

POKRETOM NA POKRET: Iščekujući politički dogovor dveju članica (uz podrazumevajuće posredstvo Brisela) zainteresovani za odnose Srbije i Crne Gore pokušavaju da svoj stav dodatno osnaže formiranjem pokreta (dva u Crnoj Gori – za i protiv državne zajednice, i jedan u Srbiji, koji okuplja prvenstveno "srpske Crnogorce" koji se zalažu za opstanak zajednice). Dve članice spremaju se za samostalne pregovore o učlanjenju u Svetsku trgovinsku organizaciju, a nakon što je EU, u septembru, uvela princip "dvostrukog koloseka" za proces evropske integracije SCG, Crna Gora je zatražila isti princip i za učlanjenje u NATO i Partnerstvo za mir.

U međuvremenu, lista slučajeva kršenja Ustavne povelje i Zakona o njenom sprovođenju postaje sve duža. Novinari su, osim neraspisivanja neposrednih izbora, do sada registrovali i dosta drugih, što jednostranih što dvostranih, čak i dogovornih takvih situacija: tako je 30. juna istekao rok za usklađivanje ustava država članica sa Poveljom, a to se nije desilo; potom je dogovorom članica prekršena "zaštitna" odredba po kojoj ministri odbrane i spoljnih poslova ne mogu da budu iz iste članice. Treći "zgoditak" desio se 3. maja 2003, kada je istekao rok za donošenje zakona o zastavi, a četvrti pre 13 meseci, kad je istekao i rok za usvajanje grba i himne. Propušten je i rok (30 dana od konstituisanja parlamenta) do kada je trebalo da budu konstituisane institucije državne zajednice, pri čemu se najduže čekalo na izbor sudija Suda SCG. Zakon o prenošenju nadležnosti vojnih sudova na civilne, koji je usvojen krajem prošle godine, trebalo je usvojiti do 2. avgusta 2003. godine, a među najznačajnije prekršaje Povelje svakako spada i neusvajanje zakona o imovini državne zajednice.

Jedno od ranijih kršenja Povelje – nepoštovanje odredbe prema kojoj ministri odbrane i spoljnih poslova ne mogu da budu iz iste članice, preti da dodatno poveća ionako neslavni spisak. Prema Ustavnoj povelji, naime, nakon perioda od dve godine, ministri inostranih poslova i odbrane trebalo bi da zamene funkcije sa svojim zamenicima. Trenutno su na tim funkcijama predstavnici Srbije (Vuk Drašković i Prvoslav Davinić). Očigledni izostanak rotacije je, naravno, kršenje Povelje, ali i ukoliko bi se dvojica ministara sada rotirala sa zamenicima iz Crne Gore, ne samo da bi ponovo bila prekršena odredba prema kojoj ta dva ministra ne smeju da budu iz iste članice već i odredba prema kojoj samo dva ministra mogu da budu iz iste članice kao i predsednik SCG, koji je takođe iz Crne Gore (u tom slučaju, Crna Gora bi imala predsednika i čak četiri od ukupno pet ministara – odbrane, inostranih poslova, ekonomskih odnosa sa inostranstvom i unutrašnjih ekonomskih odnosa). Takvo zamešateljstvo, naravno, ne mogu da reše pravnici, već političari, a prema nedavnoj najavi crnogorskog premijera Đukanovića, o tom problemu će se "razgovarati u sklopu ukupnog problema funkcionisanja institucija državne zajednice". Jednog dana.

Vera Didanović