Vreme
VREME 737, 17. februar 2005. / EXTRA

POVODOM

Suze i neverica

Image
BEOGRAD: Konferencija za novinare povodom projekta

Reakcija prisutnih na tribini bila je neočekivana. Svi prisutni su slušali sa velikom pažnjom, u potpunoj tišini, i na kraju većina prisutnih učesnika, novinara i ljudi u publici, plakala je. Niz pitanja koja su nam postavljena većinom su odražavala nevjericu da su se takve strahote desile u Srebrenici.

Generalno, veoma smo zadovoljne ovom tribinom pošto smo imale priliku da se prvi put obratimo javnosti u Srbiji koja godinama nije znala činjenice o događanjima u Srebrenici. Ovo je veliki korak ka istini i pravdi i boljoj i svjetlijoj budućnosti na ovim prostorima.

(Zumra Šehomerović i Sabra Kolenović, članice Udruženja "Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa", posle pojavljivanja na tribini "Haški tribunalput suočavanja s prošlošću" u Leskovcu, 12. maja 2004)

Ljudi reaguju na priče žrtava

Zahvaljujem vam se na organizaciji. Mislim da je sve odlično prošlo. I mislim da bi na svakoj tribini trebalo da budu i predstavnici žrtava. Ljudi su jako dobro reagovali na priče i iskustva gospođa Sabre Kolenović i Zumre Šehomerović. Predložila bih takođe da se mi, učesnici tribina, ograničimo u vremenu izlaganja da bi ostalo više vremena za pitanja.

(Aleksandra Milenov, predstavnik sekretarijata MKSJ-a u Beogradu, posle tribine u Leskovcu )

Uprkos medijskom mraku

Prvi put u Leskovcu i Jablaničkom okrugu održan je panel na temu Haškog tribunala i prvi put su građani Leskovca imali priliku da se sretnu s nekim ko je preživeo genocid u Srebrenici.

Za ovdašnje prilike i s obzirom na to ko je na vlasti uz Leskovcu, razgovoru je prisustvovao priličan broj građana. Razloge izostanka većeg broja ljudi treba tražiti u medijskom mraku Leskovca i nezainteresovanosti lokalnih vlasti da se građani upoznaju sa istinom o Haškom tribunalu i zločinima nad Muslimanima. Ovde se veliča samo srpstvo i ništa drugo.

(Dobrosav Nešić, koordinator Odbora za ljudska prava u Leskovcu )

Doprinos pomirenju

Ovakve aktivnosti, upućene kako na lokalne zajednice tako i na celokupnu javnost Srbije, doprinose narastanju svesti javnosti o zločinima počinjenim u skorijoj prošlosti i individualnoj odgovornosti počinilaca, te pomažu u procesu pomirenja u regionu.

(Ivan Jovanović, OEBS, Pravni savetnik za pitanje ratnih zločina, posle gostovanja u emisiji "Razgovor s povodom", emitovanoj na Regionalnoj televiziji Novi Pazar, 30. juna 2004.)

Hagtema koja se izbegava

Među učenicima je bilo dosta interesovanja za temu suđenja i suočavanja s prošlošćću, kao i poznavanja nekih osnovnih pretpostavki takvog poduhvata, uključujući pitanja kazne, važnosti saznavanja istine, individualne odgovornosti i nedopustivosti nametanja ideje o kolektivnoj krivici. Ono što im je nedostajalo jesu detaljnije informacije o ratnim događajima i radu Suda, kao i poznavanje uslova u kojima bi trebalo da počnu domaća suđenja. Opšti utisak je da je tema Haškog tribunala posebno osetljiva jer postoje neslaganja o ovom pitanju između Bošnjaka i Srba. Tako se ova tema izbegava radi očuvanja odnosa između dve zajednice.

(Đorđe Đorđević, UNDP, saradnik pravosudnog centra za obuku i istraživanje, posle radionice sa učenicima Gimanzije u Novom Pazaru, održane 30. juna 2004)

Imate obaveze prema sebi

Haški sud nije jedna osoba, jedan sudija ili grupa nacija udruženih protiv Srbije. On postoji da bi omogućio Srbiji da se suoči sa sopstvenom odgovornošću. Ono što se dogodilo ovde u prethodnoj deceniji jeste tragedija ljudskih bića. Ljudska bića su umirala u toku ovog procesa. Jedino kada se svi angažujemo na tome da se to ne ponovi, možemo krenuti napred. Vi nemate obaveze prema nekoj bezličnoj međunarodnoj birokratiji, već obaveze prema sebi i vašoj budućnosti koje nema bez sagledavanja prošlosti

(Majkl C. Polt, ambasador SAD u Srbiji i Crnoj Gori, na konferenciji za novinare Inicijative mladih za ljudska prava u beogradskom Medija centru, 13. jula 2004. )

Istina, da ili ne

Ako se budemo bavili time da li smo mi ti koji će da odlučuju koju bi istinu trebalo plasirati javnosti a koju ne, ova zemlja se nikada neće suočiti s odgovornošu niti sa ozbiljnošću koju treba da nose političke funkcije.

(Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, na tribini "Haški tribunal – put suočavanja s prošlošću", održanoj u Novom Sadu, 27. oktobra 2004. )