VREME 738, 24. februar 2005. / NEDELJA
Pun kufer marketinga:
Igre na nesreću
Nije fašizam, samo bećarski porez
Jeste li videli onaj oglas Ministarstva finanasija "Jedan poziv menja sve"? Onaj koji ima telefon – staklenu kasicu-prasicu u kojoj se vidi petstodinarka? Onaj koji pristojnim građanima nudi nepristojnu ponudu za nepristojnu zaradu – vi špijunirajte i potkazujte trgovce koji ne izdaju fiskalni račun, a mi ćemo vas nagraditi sa petsto (i slovima: petsto!) dinara, ali samo ukoliko ti trgovci ni nama ne izdaju račun, u suprotnom ste se džabe izbrukali? Ako ste videli oglas, onda ništa. Ako niste, a polakomili ste se na laku zaradu - e, onda kupite neke novine – investirajte malo u svoj bolji život. Možda budete srećne ruke pa vam već trafikant ne izda račun.
A ako se pitate otkud im ideja za ovu "otkucaj ga ako ti ga ne otkuca" kampanju, moraću da vas podsetim da smo sami krivi. Pa lepo su nam bili organizovali nagradnu igru (pošalji pedeset fiskalnih računa i dobićeš stan), ali se ispostavilo da mi nismo narod koji se lepim može prevaspitavati. Stoga je Vlada odlučila da ubuduće preskače nagradne i odmah pređe na kaznene igre.
Nažalost, nova igra koju nam organizuje isto ministarstvo, nije namenjena svim potrošačima i u tom smislu je diskriminatorna, što baš i nije popularno. Naime, samo ako niste u braku ili jeste ali nemate dece, možete postati srećni dobitnik – poreske obveznice. A za slučaj da biste zlonamerno pomislili da se radi o fašističkom odnosu prema pojedincima, porez nam se plasira pod marketinški odlično odabranim nazivom – "bećarski porez". Jer, kao što znamo, bećar (alternativno: bećaruša) jeste onaj koji ostavlja silne novce u kafani, plaća svirce da ga u sitne sate prate do kuće i običava da se švalera sa tuđim, neretko udatim ženama. Pa koji oženjen čovek ne bi poželeo da mu se naplati... porez? Istovremeno, koji neoženjen čovek/neudata žena (nepotrebno precrtati) ne bi bio polaskan kad dobije i zvaničnu potvrdu da je bećar/uša (nepotrebno precrtati)? Sad tu potvrdu možete lepo da natrljate na nos svima koji su mislili da ste vi samo neuspešni jer se još nije našao neko ko bi vas poželeo za muža/ženu (prekinite da precrtavate, zaboga! rekla sam da je nepotrebno!) ili, ako se i našao, ne može da ima decu sa vama. No, blagotvorno psihološko-terapeutsko dejstvo koje novi porez ima na vaše samopoštovanje i vaš imidž možete osetiti i ako niste poreski obveznik. Naime, ono što se u ženidbeno/udadbenim oglasima do sada stidljivo navodilo kao "obaveza" i "obaveza nije smetnja", a odnosilo se na decu iz prethodnih brakova, sada postaje vrlo cenjena i tražena roba koju će svako sa ponosom isticati na tržištu. Jer, ako uzmete nekog "sa obavezom", vi ste višestruko na dobitku. Umesto da do oslobađanja od poreza dolazite težim putem – pravite decu sami (ili uz pomoć prijatelja ili publike) i odgajate ih bez ikakve pomoći države, vi lepo uzmete gotovu decu (komada 3) i em ste se oslobodili poreza, em dobijate novčanu pomoć za treće dete (za prva dva od države dobijate – šipak!). E, sad, ako ste baš zadrti pa hoćete da gajite samo svoju decu, ali ne u državi u kojoj ne želite ni da živite, a kamoli rađate, promenite državu. Idite tamo gde će plaćati i vas i prvo dete, a nama se vratite kad dobijete treće. Pa ćemo vas tužiti za izbegavanje poreza.
Nadežda Milenković
|