Navigator:
Čija je kuća na kraju

Postoji u nas verovanje kako je u tzv. velikom svetu svaki podatak o privatnoj imovini maksimalno zaštićen, a takvo verovanje šire uglavnom oni koji imovine imaju na pretek.

Međutim, u Velikoj Britaniji su kompletan katastar stavili na internet, a pojavio se čak i sajt na kojem možete saznati koliko je koja kuća, stan ili već neko imanje plaćeno ukoliko je promenilo vlasnika u poslednjih pet godina.

Motivi za ovaj potez nisu zavist ili prokazivanje već naprosto želja da se potencijalnim kupcima na jednom od najužarenijih tržišta nekretnina pomogne da se snađu sa cenama. Ukoliko nameravaju da kupe kuću, nije loše da znaju kako su se u ciljanom kraju cene kretale (koliko ju je onaj ko vam je danas prodaje platio pre dve ili tri godine). Dakle, katastar se nalazi na adresi www.nethouseprices.com, a da biste ga koristili treba samo da znate poštanski broj ili tačnu adresu kuće ili stana koji vas intrigira.

Britanski novinari malo su se poigravali sa temom, spekulisali o mogućim zloupotrebama i nevoljama koje bi ovaj sajt mogao da izazove, ali začudo, nisu naišli na neke velike proteste i negodovanja. Tu i tamo neko se nasekirao otkrivši da je pazario skuplje nego što je možda mogao i to je to.

Inače, poštanski broj u Britaniji, kada je o stanovanju i internetu reč, ima još jednu interesantnu funkciju. Na adresi www.upmystreet.com moguće je saznati mnogo toga o kraju u kojem živite ili u koji nameravate da se preselite, od toga kakav je komšiluk do toga koje se prodavnice, škole i javne ustanove nalaze u neposrednoj blizini. Sajt ubira najrazličitije statističke podatke, čak i lokalne tiraže dnevnih novina, da bi profilisao stanovnike.

Ako ste pomislili da je taj katastarski raj (ili pakao, zavisi s koje strane posmatrate) još jedna ostrvska specifičnost, poput kriketa i jorkširskog pudinga, šta onda reći za sličan primer u susednoj nam Hrvatskoj. Tamo su na adresi e-uprava.gzaop.hr, internet portalu namenjenom tzv. opštim administrativnim poslovima, postavili (uz matične knjige i knjige državljana) i katastar grada Zagreba. Pretraživanje se može vršiti pomoću adrese ili podataka iz samog katastarskog lista (ukoliko želite da izvršite proveru dokumenta). Sajt je, u tom katastarskom delu, komplikovaniji od britanskog, ne daje podatke o ceni po kojoj je izvršen promet neke nekretnine, ali zato daje podatke o vlasniku (kod Britanaca taj podatak nije dostupan na sajtu, mada se ukrštanjem sa nekim drugim sajtovima i do imena vlasnika može doći). Ko se u katastre dobro razume, moći će da proceni u kojoj meri je zagrebački katastar uređen ili ne, odnosno koliko imovine je još neuknjiženo.

Srpski (beogradski) pandan ovim internet stranicama mogao bi da bude sajt Direkcije za građevinsko zemljište na adresi www.beoland.com. Ovaj sajt je bolje dizajniran od tri gore pomenuta, ali biće da su se time ambicje autora sasvim iscrple. Za razliku od hrvatskih kolega, čiji je sajt veoma praktičan, beogradska direkcija zadovoljila se predstavljanjem sopstvenih aktivnosti, bez interakcije sa posetiocima.

Zoran Stanojević