Lisica i ždral Skok iz voza Obreli ste se na slavi, u vozu, skupštini, tv-studiju - budite pripravni da guknete koju na teme iz opšte kulture

piše: Ljubomir Živkov

Jeste gledali onog Balšu? Onog što liči na našeg Protića samo je naravno Crnogorčina, mada je plav i on, jesam, jesam, pa kako to da se u dvadeset prvom veku ne zna jesu li Crnogorci Srbi, ko ne zna, Srbi su širi pojam, pazi bogati, naravno da su širi, ima Srba koji nisu Crnogorci, ali nema Crnogorca koji nije Srbin, koji Crnogorac kaže da nije Srbin taj baš nije nikakav Crnogorac, ma hajte molim vas, pravome Crnogorcu ne treba ništa srpsko ni srbijansko, niste u pravu ni jedan ni drugi, ima Crnogoraca koji sebe smatraju i Crnogorcima i Srbima, to ti je kao dvojno državljanstvo, e, pa neće moći, jedni jesu, drugi nisu, ili jesu, ili nisu, šta nauka kaže?... Tu vi uskačete sa pripremljenim: zavisi čija nauka, ima Dukljanska akademija, ima CANU, SANU, imate pojedince koji su se otcepili od Crne Gore pre pola veka a sad ne daju Crnoj Gori da se ona otcepi, kakvi su to ljudi!?

Čuvajmo naše restlove. Prethodno pitanje dovoljno je da prekrati putovanje do Minhena, ali ako putujete dalje, razgovor će preći na jezik. Recite da biste Crnogorcima sutra dali nezavisnost, ali jezik – nikad!!! Kako to mislite? Ne biste im dozvolili da govore srpski?! Naprotiv! Pošto ne znaju nijedan strani jezik osim srpskog neka govore srpski, ali ima da ga zovu srpski a ne maternji, jer je svaki jezik maternji. Hrvati nam uzeli pola jezika, Bošnjaci prepolovili to što je ostalo posle hrvatske piraterije, ovi bi sad da proglase crnogorski jezik, kad će neko da lupi šakom o sto, dosta, bogamu!

Srpski jezik je najbliži sanskritu. Koji je jezik najbliži sanskritu, srpski jezik je najbliži sanskritu, ima toliko reči koje su takoreći istovetne, a mi ih nismo svesni, to ne znači da se srpski jezik najmanje razvio, nego da smo među najstarijima u Evropi i Aziji, baš tako, ako Unesko bude pravio listu jezičke baštine, videće se koji će jezik biti pod zaštitom Ujedinjenih nacija, samo, biće kasno jer je rulja iz komšiluka pola jezičke građe razvukla, hajde to neka im bude ratni plen ili ratna odšteta, ali priznati crnogorski jezik je kao potpisati da Kosovo bude nezavisno.

Ovi savetnici danas. Nikad ne biste prihvatili mesto savetnika: ako bi savetovani rekao ili učinio nešto pametno, to bi prikazao kao svoje, ako bi radio sve naopako, javnost bi mislila da je potpao pod vaš uticaj. Drugo, samo savetodavstvo nije što je bilo. Ranije je savetnik kralju kriomice šaptao šta ovaj da kaže a da ispadne promućurniji nego što jeste, za to je savetnik bio nagrađivan ćemerom od slonovskih mošnica punim dukata te majurom nadomak prestonice, danas se savetnik za pare koje su daleko ispod poslaničke apanaže oduševljava poslodavcem, čita mu misli i ne savetuje on predsednika nego u predsednikovo ime savetuje bilo nas bilo našu braću na Sv. zemlji (da nipošto ne ulaze u tamošnju vladu i skupštinu etc.).

Mislite da je Tadić mnogo bolji? Ma koliko se usredsredili na muziku iz vokmena koji ste predostrožno poneli na put, ma koliko nevoljko učestvovali u razgovoru o politici, sagovornici će već i po vašoj mimici detektovati vašu neoduševljenost Koštunicom, šta vam, pobogu toliko smeta kod tog čestitog, nebrzopletog čoveka, vi pakujući slušalice nabrojite četrdeset osobina od kojih vam je muka i kad pomislite kako će oponenti krenuti da pobijaju jednu po jednu, neko izusti zajedničku, takoreći sabornu strepnju: "Mislite da je Tadić mnogo bolji?" Tu se pokunjite i vi i ceo kupe, na neko vreme zamru i sanskrit i srpski.

Padajte što češće u jarost, branite potlačene, istaknite kako ste im se kuražno suprotstavljali dok su bili na vrhuncu moći. Dušmani vas tobož sateraju u ćošak prikazujući snimke na kojima ste rđavo govorili o negdašnjem idolu, naredbodavcu i poslodavcu, vas baš briga: ne dokazuje li upravo taj iz konteksta istrgnuti snimak kako se vaša višeslojna ličnost, koja je maestralno rukovodila RTS-om, razvijala shodno zakonima dijalektičkog materijalizma? Za moral biste učinili sve, čak i stvari koje su se savremenicima činile nemoralnim, kao fanatik istine bili ste spremni na isposnički život u zabiti i u oskudici, sudbina je, međutim, sa vama imala drukčije planove, stoga ne dozvolite da vam se od gorčine ugasi vaša doista skupocena, ama pošteno zarađena cigara.

U Hagu se sudi samo Srbima. U vozu se raspreda o nečemu zaprepašćujuće privatnom i preko mere intimnom ili pak o nečemu opštem poput ratnih zverstava i jataštva koje nas krasi, prati i čuva kroz vascelu povest a sada nas pomalo i muči jer smo u poslednje vreme i mi iznedrili izvesnu količinu zločinaca, napomenite koliko vam je svaki genocid antipatičan, ako je neko za to da počinioci budu privedeni pravdi, vi ste, ali ne pravdi kakva je u Hagu, gde se sudi samo Srbima, rekne li neko da se sudi i drugima skrešite mu da Srba ima dvadeset puta više i da dobijaju petnaest puta strože kazne dok ostali prolaze kroz Tribunal kao pas kroz rosu, potegne li kogod statistiku koja vam baš neće ići u prilog, ponovite da ste za to da se zlikovcima sudi, ali ovde kod nas (kad budem čuo "ali ovde kod nas" ja ću iskočiti iz voza, ko mi je kriv što sam ovoliko neuravnotežen!).