Kirgistan: Izborna krađa

Politička situacija posle parlamentarnih izbora u Kirgistanu, u čiju regularnost opozicioni lideri ove zemlje sumnjaju, zaoštrila se kada je predsednik Askar Akajev pokušao da spreči demostrante da zauzmu državne institucije. Demostranti su zauzeli nekoliko vladinih pokrajinskih objekata, porazbijali prozore u nekoliko policijskih stanica i okupirali aerodrom na jugu Kirgistana u gradovima Oš i Džalalabad sa pozamašnom istorijom krvavih sukoba. U prestonici Biškeku za sada nijedan vladin objekt nije zauzet, a državna televizija u informativnom programu ne emituje izveštaje o demonstracijama u zemlji. Portparol predsednka Akajeva saopštio je u televizijskom intervjuu da su vlasti spremne da pregovaraju sa predstavnicima opozicije, kao i da je Akajev naredio da se ispitaju optužbe o neregularnosti izbora i nasilja koje je izbilo prilikom glasanja. Opozicioni lider Kurmanbek Bakijev smatra da su to prazne priče, pogotovo zato što predsednik nije stupio u kontakt s njima radi pregovora. S druge strane, opozicija ne želi da razgovora s predstavnicima vlasti, već lično s predsednikom jer je on taj koji odlučuje o svemu. Aerodrom je i dalje pod kontrolom opozicije zbog čega je onemogućen avio-saobraćaj u tom regionu. Drugi opozicioni lider, Omurbek Tekebajev, prilikom obraćanja demonstrantima u Ošu, izjavio je da ovi protesti dokazuju koliko je "narod snažan" i najavio zadatak koji im predstoji: likvidacija režima. Brisel i Moskva izražavaju zabrinutost zbog upotrebe sile protiv demonstranata u Ošu i Džalalabadu i pozivaju predstavnike vlasti i opozicije na dijalog.

Minesota: Horor u školi

Neimenovani učenik iz Minesote ubio je najpre babu i dedu, a zatim uzeo dedino oružje iz kuće i otišao u srednju školu Red Lejk, gde je hladnokrvno ubio još osam svojih školskih drugova i drugarica. Ova škola, koju pohađa oko 300 učenika, nalazi se u ruralnom gradiću u severnom delu države Minesota u blizini kanadske granice, i smeštena je u indijanskom rezervatu. Pre nego što je izvršio samoubistvo, mladić je ranio još najmanje trinaestoro učenika i profesora koji su se zatekli u školi. Agent FBI-ja Pol Mekejb kaže da su nastradali jedna učiteljica, radnik obezbeđenja i još četiri studenta i da ništa više ne mogu da kažu o tom slučaju. Motiv ovog bezumlja nije poznat, kao ni to da li je ubica pucao nasumično ili je ciljao određene osobe. Policija je saopštila da ubica koristi oružje svog dede koji je bio policajac u penziji sa dozvolom za posedovanje oružja. Kako neke agencije navode, mladić je ušetao u školu sa tri pištolja nakon što je ubio radnika obezbeđenja. Trčao je hodnikom i pucao u učenike, a potom je uleteo u jednu od učionica gde je ubio učiteljicu i još nekoliko đaka, a zatim presudio sebi. Svedoci ove tragedije opisali su psihičko stanje ubice kao mahnito – dok je ubijao mladić se "cerekao i klatio". Jedna od preživelih učiteljica kaže da je ubica pokušao da provali u njenu učionicu: "U tom trenutku smo ležali na podu i pokušavali da telefoniramo policiji." Škola je evakuisana i zaključana, a mere predostrožnosti preduzete su u celom rezervatu.

London: 24. nedelja

Uoči izbora u Velikoj Britaniji u predizbornim debatama pokrenuto je pitanje prava žena na abortus. Zanimljivo je da obe strane – i vlast i opozicija – traže izmenu postojećeg zakona po kojem je dozvoljen abortus do 24. nedelje trudnoće. Poglavar Katoličke crkve u Engleskoj, nadbiskup kenterberijski Rouan Vilijams, u tekstu koji je objavljen u "Sandej tajmsu" nije izričito za ukidanje prava na abortus, ali prilično jasno ističe da je "abortus nameran prekid ljudskog života". Nadbiskup kaže čitaocima-glasačima da će izborna trka biti idealna prilika da se političari izjasne o ovom problemu. Za razliku od Amerike, gde su "moralizatorske" teme kamen temeljac svake predizborne kampanje, u Velikoj Britaniji to nije bio slučaj do sada. Premijer Toni Bler preko svog portparola poručuje da ovu temu neće koristiti u stranačke ili političke svrhe, tj. da od problema neće graditi predizbornu kampanju. Međutim, lider glavne opozicione, Konzervativne stranke Majkl Hauard kaže da će se zalagati za mogućnost abortusa – do 20. nedelje od začeća umesto do 24. nedelje. U istom tekstu koji je objavljen u magazinu "Kosmopoliten", Bler je izjavio da neće menjati zakon. Prema tom zakonu, prekid trudnoće dozvoljava se do 24. nedelje trudnoće u slučajevima kada postoje izvesne zdravstvene komplikacije kod majke ili deteta. U Velikoj Britaniji abortus je legalizovan 1967. godine i tada je prekid trudnoće bio dozvoljen do 28. nedelje u slučajevima ugroženosti fizičkog ili mentalnog zdravlja majke i nerođenog deteta.

Pariz: Miris korupcije

Među optuženima za korupciju u najvećem do sada političko-korupcionaškom suđenju u Francuskoj nalaze se bliski saradnici predsednika Žaka Širaka i najmanje četiri bivša ministra. Ukupno 47 političara, partijskih zvaničnika i predstavnika nekih velikih građevinskih firmi optuženo je za nelegalno ugovaranje javnih poslova radi sticanja protivzakonite dobiti za stranku. Jedan od najvećih finansijskih skandala u vreme dok je Širak bio gradonačelnik Pariza izbio je kada se saznalo za mito vredan 70 miliona franaka koji je nekoliko građevinskih firmi, navodno, uplatilo za renoviranje osnovnih škola u prestonici Francuske. Među optuženima nalaze se Mišel Rusin, dugogodišnji Širakov šef kabineta a kasnije i ministar u Baladurovoj vladi, Mišel Žiro, bivši ministar rada, Žerar Longet, bivši predsednikov portparol i ministar privrede, i Gi Dru, bivši ministar sporta. Nelegalno finansiranje stranaka tokom osamdesetih godina jeste tema koja je dobro poznata francuskoj javnosti (sve su stranke podjednako krive) i jedini razlog što se ovaj slučaj tek sada rešava jeste sporost pravosudnih organa, tvrde upućeni. Međutim, u ovoj "aferi sa osnovnim školama" pojedini političari koji su optuženi da su lično profitirali uzimanjem mita mogli bi da završe u zatvoru. Kazna za ovo zlodelo u Francuskoj može da iznosi čak i deset godina zatvora. Jedini koji je odbio da se pojavi pred sudom bio je Žak Širak, a njegov kabinet je izdao saopštenje u kojem piše da je iznos od 300.000 franaka predsednik primio u vidu bonusa koji je zaradio kao premijer tokom osamdesetih.

Priredila: B. Vasić