Kriminal

Beogradska policija nedavno je prezentovala medijima evidenciju krivičnih dela počinjenih u prva tri meseca ove godine. U Beogradu su počinjena 8104 zločina. U evidenciji se našlo deset ubistava, dvanaest pokušaja ubistava i tri silovanja, a uhapšena su 102 počinioca. Kako pišu ''Večernje novosti'', u beogradskom SUP-u smatraju da je ovakva situacija zadovoljavajuća jer je u istom periodu prošle godine počinjeno 218 zločina više nego ove. Pukovnik Miloš Vukobrat, pomoćnik načelnika SUP-a Beogra, kaže da rast kriminala u Beogradu nije samo zaustavljen već beleži i pad. On ne poriče da u Beogradu i danas ima organizovanih kriminalnih grupa, ali nema više klasične mafije i likvidacijâ svojstvenih zemunskom i surčinskom klanu. Prema podacima beogradske policije, najbezbedniji su stanovnici prigradskih opština, dok policija ima najviše posla na Novom Beogradu i Čukarici.

Prema podacima SUP-ova u drugim većim gradovima Srbije, u ovoj godini je zabeležena tendencija smanjenja broja slučajeva krađe automobila, svuda izuzev u Nišu. Zanimljivo je da je među kradljivcima automobila najpopularniji ''jugo'' starosti od jedne do četiri godine.

Igrica

Srbija i Crna Gora konačno može da se pohvali da ima kompjutersku igru koja se dobro prodaje na svetskom tržištu. Reč je o igrici iz domena strategije, pod nazivom Vil ov stil (Will of steel), ili na srpskom Čelična volja. Kako piše ''Svet kompjutera'', ova igrica sastoji se od šesnaest vojnih operacija podeljenih u dve kampanje, od kojih je jedna u Avganistanu 2001. godine a druga u Iraku 2003. Glavni junak je Vilijem Stil, mladi oficir američkih kopnenih snaga, tako da je naziv igrice ujedno i aluzija na njegovo ime. Autor ove igre je programerska firma Gameyus interactive iz Beograda, a novac za ovaj projekat u potpunosti je nabavljen od stranih investitora. Nejasno je zašto je domaća javnost tek nedavno saznala za postojanje ove igrice, ako se ima u vidu da je prvi put predstavljena na izložbi ''Elektronik entertejnment ekspozišn'' (E3) u Los Anđelesu i na sajmu elektronske zabave u San Hozeu.

Ponuda

Pažljivi čitaoci ''Glasa javnosti'' mogli su u prazničnom izdanju ovog dnevnika da vide jedan zanimljiv oglas. Izvesni dr Živomir Đorđević iz Velike Plane, lekar epidemiolog u penziji, sročio je još u oktobru 2004. pismo u kome nudi svoja saznanja ''iz etiologije, epidemiologije i ekologije nezaraznih bolesti homo populacije''. Ovo pismo poslao je na adresu predsednika Borisa Tadića i kancelarijama Ujedinjenih nacija i Evropske komisije u Beogradu. Kako niko od njih nije reagovao na pismo, dr Đorđević je rešio da o svojim saznanjima putem plaćenog oglasa obavesti širu javnost. Saznanja kojima ovaj gospodin raspolaže odnose se na rak, leukemiju, hipertenziju, reumu, Parkinsonovu, i mnoge druge bolesti, a zanimljivo je da se na spisku našla i sida, za koju Đorđević tvrdi da nije ni virusna ni zarazna, ali ni stečena. Ono što stvara zabunu jeste šta je homo populacija, koja se pominje u zaglavlju pisma. Sudeći po sadržaju teksta, nije reč o homoseksualnoj populaciji, ali ni o ukupnoj ljudskoj populaciji, jer se među bolestima koje dr Đorđević nabraja nalaze i bolest ludih krava i scrapi, bolest od koje obolevaju ovce, kao i bolesti biljaka.

Festival

Prvi regionalni festival guslara Južne Srbije i Šumadije, održan u Nišu, protekao je u uzavreloj atmosferi – na političkoj osnovi. Razlog trvenjima bilo je problematično jedinstvo Srba i Crnogoraca, a sukob je kulminirao još pre zvaničnog početka festivala. Učesnike manifestacije trebalo je da pozdravi dr Zoran Kojović, predsednik niškog Pokreta za zajedničku državu Srbije i Crne Gore. Međutim, organizatori festivala skrenuli su Kojoviću pažnju da ''mnogo ne političari'', zbog čega je on demonstrativno napustio prepunu dvoranu niškog Simfonijskog orkestra. Ipak, festival je nekako otvoren, a iz publike su se mogli čuti povici negodovanja na račun crnogorskog premijera Mila Đukanovića i, na guslarskim manifestacijama nezaobilaznog, Njegoša. Prva nagrada festivala otišla je u Medveđu, guslaru Ivanu Kneževiću iz Udruženja guslara i epskih pesnika ''Gornja Jablanica''. Drugo mesto zauzeo je Milić Šaponjić iz Nove Varoši, dok je ''bronzanu medalju'' osvojio Veselin Dacić iz Kragujevca.

Smerovi

Osnovci koji ove godine upisuju srednju školu moći će da izaberu, osim dosadašnjih, još osam novih obrazovnih programa koje od 1. septembra uvodi Minstarstvo prosvete Republike Srbije. Za četiri godine iz srednjih stručnih škola u Srbiji izaći će prvi tehničari za zaštitu životne sredine, lakireri, bankarski službenici i drugi. Prema rečima Radovana Živkovića iz Ministarstva prosvete, novi obrazovni profili biće uvedeni u gradovima gde postoji realna potreba za njima, kao i tamo gde potrebe tržišta zahtevaju nova zanimanja. Upravo time je motivisano stvaranje obrazovnog profila tehničara za zaštitu životne sredine, tako da će se srednjoškolci obrazovati za ovo zanimanje u Pančevu, Boru, Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima koji važe za crne tačke na ekološkim mapama. Obrazovni profil za koji se pretpostavlja da će izazvati najviše interesovanja jeste tehničar za industrijsku farmaceutsku tehnologiju, za koji u Ministarstvu prosvete skreću pažnju da nije isto što i smer farmaceutski tehničar koji postoji već nekoliko godina.

Spisak

Okružni sud u Novom Sadu prošle nedelje je pokazao izvanrednu efikasnost. Pošto je slovenački državljanin Milan Vrsajkov na granici SCG sa Hrvatskom uhapšen po poternici koja je za njim raspisana juna 2004. zbog neodazivanja na vojnu obavezu, bilo je potrebno samo šest sati od hapšenja do oslobađajuće presude. Slične probleme imala su i dvojica građana SCG na privremenom radu u Nemačkoj koji su početkom godine uhapšeni čim su ušli u zemlju. Na dolazak u posetu rođacima odlučili su se nakon javnog obećanja ministra odbrane Prvoslava Davinića, datog uoči nove 2005, da regruti koji borave u inostranstvu a nisu regulisali vojnu obavezu mogu slobodno doći u zemlju jer neće biti uhapšeni. Kako "Večernje novosti" saznaju, predsednik Tadić je inicirao, u saradnji sa ministarstvima odbrane i pravde, pravljenje spiska onih koji su iz opravdanih razloga otišli na rad u inostranstvo ne odsluživši vojni rok. Kriterijumi za procenu ko je "smeo" a ko ne da izostane iz vojske na ovaj način još nisu poznati, ali će "opravdani" imati čast da ih u skladu sa Ustavom predsednik Tadić lično oslobodi krivične odgovornosti. U slučaju da spisak bude obiman, najavljuje se da će skupštini biti upućen predlog za donošenje zakona o amnestiji. Ovaj zakon ne bi bio prvi, jer od 2001. godine postoji onaj koji amnestira sve one koji su izbegavali vojnu obavezu do 7. oktobra 2000. godine. Nova inicijativa, kao ni prošla, ne rešava suštinu problema – građani koji žive u inostranstvu uglavnom ne žele da služe vojsku u otadžbini. Zbog toga se, prema izjavi ministra za dijasporu Aleksandra Čotrića, samo u 2003. godini 50.000 mladića odreklo državljanstva SCG.

Pušionica

Požarevačka gimnazija je prošle godine našla jedinstveno rešenje za đake koji su, krijući se od profesora, pušili u školskom klozetu – u podrumu škole otvorena je "pušionica". Kako je objasnio direktor gimnazije Zoran Gligorijević, otvaranje "đačkog kluba" u kome je pušenje dozvoljeno jeste legalan način za proterivanje pušenja iz škole i to je u "duhu demokratičnosti". Pobedu demokratije inicirao je đački parlament koji je, štiteći nepušače od duvanskog dima, tražio i dobio pušačke prostorije. Povrh svega, škola je izdvojila novac za auto-lakove kojima su đaci ispisali grafite po prostoriji. Mišljenja profesora su različita: jedni podržavaju rešenje tvrdeći da nije njihov posao da "jure" đake i brane im da puše kada mnogi od njih to čine uz znanje i finansijsku podršku roditelja, a drugi se žale da je "pušionica" otvorena na uštrb prostora koji je mogao biti iskorišćen za otvaranje kabineta za pojedine nauke.

Srebrenica

Fond za humanitarno pravo je prošle nedelje uputio pismo ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću i tužiocu Tužilaštva za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću u kome se traži "zaštita pojedinih građana Šida kojima se preti smrću od strane bivših pripadnika službe Državne bezbednosti". Odgovor na pismo nije stigao, a od "pojedinih" građana medijima se obratio Jovan Mirilo, koji je objasnio da su pretnje počele još pre godinu dana, ali da su postale intenzivnije i direktnije nakon puštanja na slobodu Jovice Stanišića i Franka Simatovića. Mirilo tvrdi da mu prete jer sumnjaju da je on uputio predstavnike Haškog tribunala na kopiju video-snimka na kom pripadnici paravojne jedinice Škorpioni ubijaju civile u Srebrenici, kao i zbog "podstrekivanja svedoka da kažu istinu" u drugim slučajevima suđenja za ratne zločine. Prema rečima predsednice Fonda Nataše Kandić, najstrašnije u svemu je to što predstavnici vlasti ne ohrabruju građane da iznose dokaze o zločinima, već rade upravo suprotno. U izjavi za B92 ona je dodala da "lokalne policije koje drže sve dokaze o tome što se dogodilo, organizuju, pokušavaju da izvrše pritisak i pokušavaju još jednom da vladaju tim svojim carstvom kriminala i zločina koji su počinjeni u prošlosti". Lokalna televizija iz Šida koja pokriva sremski region pokušala je da objavi priču o zahtevu Fonda za humanitarno pravo da se zaštite građani tog mesta kojima prete bivši pripadnici DB-a, medutim, kako je objasnio novinar Miodrag Blečić, zbog akcije lokalnog MUP-a u Šidu sremska televizija je u tome bila sprečena.

Veštačenje

Crnogorskom novinaru Veseljku Koprivici uručena je ovih dana presuda Osnovnog suda u Podgorici kojom je osuđen da, zajedno sa samoukinutim Libelarnim savezom Crne Gore, plati 5000 evra savetniku generalnog direktora Televizije Crne Gore Božidaru Čoloviću, kao nadoknadu za duševne patnje. Čolović je tužbu podneo 1994. godine, nakon što je u listu "Liberal" objavljena informacija da Haški tribunal ima spisak od 16 crnogorskih novinara kojima će biti suđeno zbog ratnohuškačke propagande. Na spisku se nalazi i njegovo ime, jer je u vreme rata na prostoru bivše Jugoslavije bio glavni i odgovorni urednik Televizije Crne Gore. Sudija Ranko Vukić doneo je presudu pošto je utvrdio, bez veštačenja, da su Čolovićevi "duševni bolovi bili jakog intenziteta u trajanju od jedne sedmice da bi se kasnije javljali povremeno". Prema navodima "Večernjih novosti", Čolović sudu nije ni na koji način dokazivao tvdnje da je pretrpeo i trpi duševne bolove.

Motocikl

Prema podacima saobraćajne policije, u više od 50 odsto saobraćajnih nezgoda krivci su motociklisti i biciklisti. Kada se tome doda činjenica da se ova dva prevozna sredstva koriste "sezonski" tj. samo u toku jednog dela godine, problem postaje još ozbiljniji. Saobraćajna policija je zbog toga pokrenula akciju preventivnog upozoravanja motociklista da poštuju propise, a ona će kasnije biti intenzivirana pojačanim kontrolama i kažnjavanjem nesavesnih vozača. Radomir Vojvodić, predsednik Moto federacije Srbije, smatra da se nezgode događaju zbog niskog nivoa saobraćajne kulture kod nas, i to posebno prema motociklistima, biciklistima i pešacima. On apeluje da svi učesnici u saobraćaju koji ne voze motore podignu nivo saobraćajne kulture time što će veću pažnju posvetiti motociklistima i biciklistima. Uprkos tome, nezgode obično izazivaju baš vozači motocikala i to nepropisnim uključivanjem u saobraćaj, nenošenjem zaštitnih kaciga, vožnjom u pijanom stanju ili nepropisnom brzinom. Sa biciklistima je poseban problem što mnogi od njih ne poštuju svetlosnu signalizaciju na raskrsnicama ili se prestrojavaju ne dajući prethodno znake ostalim vozačima. Sa početkom sezone, MUP najavljuje da će ove godine broj nezgoda u kojima učestvuju dvotočkaši biti manji od 4504 iz 2004. godine.

Blokada

Privatni trgovci naftom najavljuju ponovno blokiranje rafinerija u Pančevu i Novom Sadu zbog neusklađivanja maloprodajnih cena goriva sa nabavnom cenom nafte. Privatnici tvrde da nije ispunjeno obećanje dato posle završetka prošle blokade, tj. povećanje marže u proseku za jedan dinar po litru. Problem je i to što je predlog izmene Uredbe o cenama derivata nafte, koji je trebalo da poveća njihove zarade na pet dinara po litru, na poslednjoj sednici Vlade odbijen. "Na poslednjoj sednici Vlade ministar energetike Radomir Naumov tražio je da se poveća marža na uštrb maloprodajne cene i to nismo dozvolili", izjavio je Mlađan Dinkić. Može samo na uštrb NIS-a, tako da je to pitanje državnih i privatnih naftaša."