Na licu mesta::
Ostrvo Jaša Tomić

Poplave u Panonskoj niziji su uobičajena pojava i zato svako mesto u priobalju ima razrađene operativne planove za odbranu, kad naiđe poplavni talas. Kada se 20. maja oglasila sirena koja je meštane Jaše Tomića pozivala da dođu na nasip i učestvuju u odbrani, odazvalo ih se više od hiljadu

Otkako se Tamiš izlio, u banatskoj varošici Jaša Tomić je dramatično: dve trećine kuća je u vodi, više od dve stotine ih je srušeno, evakuisano je preko dve hiljade građana, ceo atar je pod vodom. Kuće i dalje padaju, nema električne energije, dovod gasa je prekinut, voda iz mesnog vodovoda nije za piće i tehničku upotrebu, septičke jame se izlivaju, opasnost od širenja zaraznih bolesti je realna... Na suvom je samo centar mesta, opasan niskim bedemom od vreća s peskom, "poslednjom linijom odbrane", kako kažu. Za sada nivo vode ne raste, ali i ne opada, bar ne u znatnijoj meri.

"Ne bih da dramatizujem, ali situacija je veoma ozbiljna: dugo smo već u vodi i ponestaje nam snage i nerava", izjavio je za "Vreme" Novak Zubac, u "civilstvu" rukovodilac odeljenja za finansije opštine Sečanj, trenutno "oficir za vezu" u kriznom štabu Jaša Tomić, zadužen za koordinaciju sa opštinskim štabom u Sečnju. "Napao nas je okean: uveče imamo plimu, ujutro oseku. I tako svaki dan."

ODBRANA I IZNENAĐENjE: Poplave u Panonskoj niziji su uobičajena pojava i zato svako mesto u priobalju ima razrađene operativne planove za odbranu, kad naiđe poplavni talas. Kada se 20. maja oglasila sirena koja je meštane Jaše Tomića pozivala da dođu na nasip i učestvuju u odbrani, odazvalo ih se više od hiljadu. "Dok je Tamiš rastao, na nasipu smo dežurali 24 sata. U kritičnoj noći uspešno smo branili selo, kao i svaki put do sada", prepričava događaje Dragomir Popara. "Voda nam je, međutim, došla s leđa, atarom preko državne granice, jer je deset kilometara uzvodno, kod rumunskog sela Rudna, popustio nasip. Voda je nadirala širokim frontom i svaka odbrana je bila iluzorna." Zbog pucanja nasipa u Rumuniji, situacija je postala pomalo i apsurdna: nivo vode u Tamišu niži je nego u polju a nasipi koji su izgrađeni da spreče izlivanje reke sada sprečavaju da se voda vrati u korito.

U naletu vode koja je, kako kažu meštani, nadirala tako brzo da se ispred nje moralo trčati, prvo je stradalo novo naselje, izgrađeno u blagoj udolini. "Visina vode je neverovatna. Moja kuća je dva metra u vodi, a stara je pala prvog dana. Niko ni u snu nije mogao ovako nešto očekivati", kaže Popara i iskazuje nadu da će se nova kuća, izgrađena od tvrdog materijala, ipak održati. "Samo ako ne potraje predugo", dodaje. Situacija je slična svuda gde je voda doprla: stare kuće se urušavaju, nove za sada odolevaju.

Radomir Ostojić, stanovnik ovog naselja, evakuisao je ukućane i stoku kad je voda počela da nadolazi. U pokušaju da od pokućstva spase šta se spasti može, ostao je okružen bujicom. Proveo je noć na tavanu, a kuću je uspeo da napusti tek sutradan, kad je po njega došao vojni čamac. "Sve je ostalo u kući, ništa nisam uspeo da iznesem. Voda nas je potopila za manje od sat", vajka se.

TAKTIČKE I STRATEŠKE GREŠKE: "U poplavi 2000. godine, za koju se tvrdilo da je najveća u poslednjih sto godina, nasip na desnoj strani reke probijen je mehanizacijom kada je voda dostigla kotu 790 i višak vode je pušten u polja, tako da su naseljena mesta sačuvana", kaže za "Vreme" Darko Grahovac, član kriznog štaba. "I ove godine je mehanizacija bila u pripravnosti na levoj obali Tamiša: nasip na desnoj obali branili smo čak do kote 840, a mehanizacija na suprotnoj strani nije aktivirana. Sa ove strane smo imali samo dva utovarivača, dva buldožera guseničara i lopate, pa kad nam je voda došla s leđa, odbrana je bila nemoguća. Ovo se možda nije moglo sprečiti, jer je u pitanju ogromna količina vode, ali se sigurno moglo ublažiti da je mehanizacija bila sa ove strane, da smo imali pravovremenu komunikaciju s Rumunima, da su se naši helikopteri podigli na vreme i pogledali šta nam dolazi..."

"Činjenica je i da rečno korito Tamiša nije čisto", uključuje se Popara. "Tako je sa obe strane granice: prepuno je vrbaka gustih kao prašuma, granja i ko zna čega još što otežava protok vode. Javno preduzeće Vojvodina vode, zaduženo za održavanje vodotokova sa naše strane, očigledno ne radi svoj posao kako valja jer da su ti vrbaci na vreme očišćeni, koritom reke moglo bi da otekne mnogo više vode nego što je sada slučaj."

NA KRIVOGA BEDA: "Narod k’o narod, krivi Rumune za ovu poplavu, jer je na njihovoj teritoriji popustio nasip", nastavlja Popara, ali dodaje da "to nije fer, jer kod njih je tek katastrofa, više od devedeset sela im je poplavljeno, a pod ovakvim naletom vode nasip bi negde sigurno popustio, svejedno na čijoj teritoriji." Voda, kaže, ne poznaje državne granice.

Novak Zubac za sve što se dogodilo najviše krivi vlasti i Javno preduzeće Vojvodina vode: "Dugo se oklevalo, i sada se okleva." Da je nasip na levoj obali Tamiša pravovremeno otvoren, objašnjava, Jaša Tomić sada ne bi bio poplavljen. Dodaje da bi i u tom slučaju poplave sigurno bilo, ali ne sa ovako teškim posledicama, jer bi bila kontrolisana i bila bi poplavljena mahom polja, ali ne i naselja, bar ne u ovolikom obimu. "Dva meseca smo imali da dočekamo ovaj talas, a na nasipe smo izašli tek kad se čula sirena", nastavlja Zubac. "Na nemačkoj televiziji je pre dva meseca bila jedna emisija u kojoj je razmatrana opasnost od ovogodišnjeg otapanja snega na Karpatima. U toj emisiji je fokusirana opština Sečanj i bilo je nagovešteno da posledice mogu biti katastrofalne."

STRAHOVI I NADE: Sad kad je nasip u Rumuniji popravljen i kad je izvesno da voda više neće rasti, oni čije su kuće potopljene razmišljaju šta će kad se voda povuče. Komentarišu obećanja zvaničnika da će im sva šteta biti nadoknađena: "Lepo je to od njih, ali je teško poverovati. Šteta je velika, a država siromašna. Sve se čini da ćemo morati sve sami."

Stanislav Guran gleda svoju potopljenu kuću u novom naselju i glasno priželjkuje da se sve što je natopljeno uruši. "Pa da nas isele", kaže, "da nam naprave kuće na nekom drugom mestu, da počnemo život iz početka. Zar treba da čekamo svaki put kad Tamiš ovako nadođe, a to je dva-tri puta godišnje, da bežimo iz kuće?" Tvrdi da se ova šteta neće sanirati, a doći će sledeća poplava. "Ovo selo je već upropašćeno što se privrede tiče: deca ne rade, posla nemaju, plate nemaju, od čega da živimo? Od moje penzije? Nije red da moj sin od 26 godina očekuje od mene dinar. Zato je najbolje iseliti nas odavde bliže gradu, pa da deca imaju posla."

Najveći je, međutim, strah od širenja zaraze, jer mnogo je uginulih životinja, izlivaju se septičke jame, a atarom plivaju otpaci koji su godinama bacani pored puteva. Zoran Slankamenac, veterinar Javne veterinarske stanice Zrenjanin, za "Vreme" kaže da se ulažu veliki napori da se spreče eventualne zaraze: "Preventivno vakcinišemo domaće životinje protiv antraksa i anaerobnih oboljenja i za sada situaciju držimo pod kontrolom. Sve raspoloživo osoblje je u stanju pripravnosti a na terenu su četiri ekipe koje danonoćno rade. Nažalost, u stihiji je stradalo mnogo stoke, leševi se svakog dana sakupljaju i uništavaju u zrenjaninskoj kafileriji." Meštani nisu zadovoljni. Kažu da to ide veoma sporo, da nedovoljno ekipa radi na uklanjanju lešina i da je pitanje dana kada će početi da se oseća smrad. "A posle toga, zna se" – zabrinuto vrte glavom.

Ne veruju ni u prognoze da će se voda povući za petnaest dana: "Kad beše ona poplava pre pet godina,.bilo je tri puta manje vode nego sad pa je odlazila četrdeset dana. Ako ode do kraja leta, biće dobro."

Zoran Majdin