Zapošljavanje stranaca:
Plata na putni nalog

"Sa kapitalom koji je neophodan za razvoj našeg društva i privrede pojavili su se i zaposleni koji su u stvari nelojalna konkurencija. Naši privrednici koji poštuju regulativu i ispunjavaju sve obaveze prema državi i zaposlenima, došli su u poziciju da strane privrednike doživljavaju kao neprijatelje", kaže Branislav Matić predsednik Granskog sindikata metalaca Nezavisnost

Stopa nezaposlenosti u Srbiji od 26 odsto, nužnost otvaranja našeg tržišta prema Evropi, i neophodnost stranih investicija otvaraju temu zakonskog regulisanja rada stranih državljana u Srbiji. Upravo je pod tim nazivom u organizaciji lista "Pregled", 26. aprila održan okrugli sto koji je okupio predstavnike Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, sindikata, privrede i medija. Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima donet je na saveznom nivou još 1978. a poslednji put je promenjen 1996. godine. Nakon toga uređenje ovog pitanja prešlo je u nadležnost republika, a situacija u privredi se od 2000. godine znatno promenila pa je Ministarstvo rada započelo izradu novog zakona. Ideja okruglog stola bila je da prisutni iznesu svoja iskustva, probleme i mišljenja, kako bi oni mogli biti uzeti u obzir pri pravljenju zakona. Očekuje se da će on podstaći investiranje, uvesti red u tržište radne snage i sprečiti strane državljane da u Srbiji rade "na crno".

Zamenik ministra za rad Ljiljana Milosavljević objasnila je da je zbog skorog ulaska naše zemlje u Evropsku uniju u novi zakon potrebno uneti rešenja koja će obezbediti što veću slobodu zapošljavanja stranaca, ali pre svega onih koji će uneti kapital. Novina koju će predvideti jeste da strani državljanin pre ulaska u Srbiju mora da obezbedi radnu ili poslovnu dozvolu, što je praksa i u najvećem broju zemalja Evrope. Obavezna radna dozvola ipak se neće odnositi na vlasnike preduzeća, članove uprave, poslovodstvo, menadžere, članove uže porodice diplomatskih predstavnika kao i na zaposlene u firmama koje imaju predstavništvo u Srbiji. Poslovna dozvola biće potrebna preduzetnicima koji nameravaju da otvore radnje.

MIT O JEFTINOJ RADNOJ SNAZI: Jedan od najvažnijih razloga za promenu procedure je problem u praksi koji traje svih ovih godina. Naime, do sada je Zakon propisivao da se nakon ulaska u zemlju strani državljanin prijavljuje u stanicu MUP-a kako bi dobio dozvolu za privremeni boravak. Sa njom odlazi u Nacionalnu službu za zapošljavanje gde dobija i odobrenje o zasnivanju radnog odnosa. Milomir Kuzmanović, generalni direktor beogradskog preduzeća Termoelektro napomenuo je da je pitanje da li se u MUP zaista prijavi onoliko stranaca koliko je i ušlo u zemlju i da zbog toga država nema evidenciju o njihovom broju niti su oni u bilo čijoj nadležnosti. Slađana Kiković, šef pravne službe Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, kazala je da zbog takvih propusta novi zakon mora da bude sistemski, tako da od trenutka ulaska stranog državljanina u zemlju postoji dobra koordinacija carine sa MUP-om, i na kraju i Nacionalnom službom za zapošljavanje. "Ako neko ulazi sa turističkom vizom ne može da se zaposli", naglašava. Sličnog mišljenja bili su i predstavnici sindikata. Branislav Matić, predsednik Granskog sindikata metalaca Nezavisnost, objasnio je da ta organizacija ima bogato iskustvo po pitanju prisustva strane radne snage u Srbiji, ali da ono nije dobro. "Sa kapitalom koji je neophodan za razvoj našeg društva i privrede pojavili su se i zaposleni koji imaju sve elemente nelojalne konkurencije. Naši privrednici koji poštuju regulativu i ispunjavaju sve obaveze prema državi i zaposlenima, došli su u poziciju da strane privrednike doživljavaju kao neprijatelje." Prisustvo sindikata kao načina organizovanja stranih državljana, Matiću je nepoznato, a Nezavisnost nema nijednog člana koji je strani državljanin. "Znači da su ti ljudi posebna grupacija van kontrole sistema i sindikata. Oni su zloupotrebljeni od strane poslodavaca koji ih dovode ovde, ali u pozadini zloupotrebe stoji materijalna satisfakcija zbog koje su spremni da rade mimo zakona koji važe u Srbiji. A svesni su da rade mimo zakona." Kuzmanović ima isto mišljenje. Zbog nepostojanja evidencije "sezonske" strane radne snage koja nije prijavljena, poslodavac radnicima plaća smeštaj, hranu i platu, ali ne i obaveze prema državi. "Platu verovatno plaćaju preko putnih naloga na koje se ne plaća porez a u Srbiji niko nema evidenciju o ugovorima. U zemlji iz koje radnici dolaze isto ne postoji evidencija takođe zbog putnih naloga. Za to vreme radnici završavaju posao. Reč je o višemilionskim ugovorima sklopljenim preko Evropske agencije za obnovu i razvoj." Upravo zato Srbija nema, kako se to obično tvrdi, jeftinu radnu snagu. Zbog postojanja "crnog" tržišta rada i izbegavanja obaveze prijave i plaćanja dohodaka sezonskim radnicima – stranim državljanima, firmama se često više isplati da "uvezu" strance. Tako dolazimo do apsurda: naš državljanin kojem poslodavac uplaćuje doprinose skuplji je u odnosu na radnika iz Bugarske, Rumunije, Slovačke ili Poljske.

Na okruglom stolu čulo se i mišljenje da problem izbegavanja plaćanja doprinosa verovatno nije vezan samo za sezonske radnike koji se najčešće bave manuelnim poslovima, već i za stručnjake. Ne postoji objašnjenje zašto bi IT menadžer koji u zemlji EU-a radi za platu u iznosu od 5000 evra došao u Srbiju da radi za 400 evra na koliko je zvanično prijavljen. Gordana Gruborović, direktor sektora za pravne poslove i osiguranje u slučaju nezaposlenosti Nacionalne službe za zapošljavanje, objasnila je da ne postoji način da se tako nešto utvrdi jer poslodavac i zaposleni sami ugovaraju platu. Ona je rekla da je "pomalo zatečena" Matićevom izjavom da su strani radnici van kontrole sistema. "Barem iz iskustva Nacionalne službe, poslodavci koji su dobili ovlašćenje od Službe za osnivanje radnog odnosa sa stranim državljaninom, uredno podnose prijave za osiguranje i sve što je u skladu sa našim propisima vezanim za zapošljavanje. U takvim ocenama treba da budemo obazriviji. Ne smemo da generalizujemo stvari iako ne tvrdim da nema izuzetaka." Kuzmanović ipak smatra da se pozitivna iskustva Nacionalne službe odnose pre svega na privatizovane firme koje dovode svoje stručnjake. Zato se problem evidencije stranaca ipak vraća na Ministarstvo: Matić kaže da su slučajeve zapošljavanja stranaca "na crno" prijavljivali inspekciji rada ali da su rezultati bili loši. Dok novi zakon ne stupi na snagu, jedina mogućnost suprotstavljanja problemu je, po njemu, da od inspekcije zatraže da prijave koje stižu budu pravilno tretirane kako bi se zaštitila preduzeća.

I zamenik ministra Ljiljana Milosavljević pozvala je sve one koji znaju za primere rada "na crno" da ih prijave Ministarstvu. Ipak, dodala je, moramo da uzmemo u obzir da je veliki problem i rad "na crno" naših državljana. "O tom fenomenu zaštite više znaju predstavnici privrede jer mi jesmo zainteresovani za radna mesta i ne želimo da neko dolazi i oduzima ih. Time se stvara ogromna materijalna šteta. Mi nemamo sveobuhvatnu analizu kojom bi procenili gubitke ili uštede koje bi ostvarili da imamo valjanu pravnu regulativu. Moramo da prihvatimo da je to jedna od stvari koje nas čekaju na putu ka EU-u. Ministarstvo i službe koje pripremaju zakon moraju da budu malo inspirativnije i brže kako bi zakon što pre bio usvojen i imao efekta", kazao je Matić.

PLATI PA RADI: Najveći broj evropskih zemalja, kao što su Grčka, Italija i Nemačka, problem zapošljavanja stranaca regulisao je uvođenjem obaveze dobijanja radne dozvole pre ulaska u zemlju. "Naš radnik ne može da uđe u u Nemačku ukoliko nema radnu dozvolu. Plaćamo 75 evra mesečno za svakog čoveka. Ako je u planu da 300 radnika na šest meseci bude zaposleno u Nemačkoj, za svih 300 ljudi i za svih šest meseci treba platiti unapred. Takođe, kada isplaćujete ljude koji rade u inostranstvu, između sedamnaest i osamnaest odsto plaćate nemačkoj vladi kao porez na platu. Imamo Zakon o dvojnom oporezivanju sa Nemačkom pa se jedan deo poreza odbije, međutim, to su sve uslovi koje moramo da ispunimo kada radimo u Nemačkoj. A kada strana firma dođe da radi ovde, ona ne plaća ništa", objasnio je Kuzmanović. Ovo je verovatno najveći razlog zašto građani Srbije više nisu smatrani za jeftinu radnu snagu. Kuzmanović dodaje da domaća radna snaga u našoj zemlji ne treba da ima nikakve povlastice već da je samo neophodan ravnopravan odnos – da stranci plaćaju dozvolu za rad kada ulaze u Srbiju kao što je građani Srbije plaćaju kada odlaze na rad u inostranstvo. Milosavljevićeva je rekla da je Zakon predvideo da strani državljani koji se budu zapošljavali u našoj zemlji imaju isti položaj i prava koja se ostvaruju po osnovu radnog odnosa kao i naši državljani. Ipak, njeno mišljenje je da nemamo tržište rada i da ne možemo u ovom trenutku da prihvatamo takva iskustva. Jasmina Kovačević, predstavnica Montinvesta iz Beograda kazala je da ta firma ne angažuje stranu radnu snagu pa nije direktno ugrožena, ali je prenela iskustva sa slanjem naših radnika u Libiju: "Bole nas iste boljke kao i Termoelektro. Iskustva i propise koje druge države imaju prema nama po pitanju slanja radne snage, mogla bi da se primene i iskoriste u Srbiji." Kako je objasnila, Montinvest godinama posluje u Libiji, a u poslednje tri uglavnom radi na održavanju velikog bolničkog centra. Njihovi propisi nameću obavezu angažovanja bar 20 odsto domaće radne snage, a struke koje su raspoložive na domaćem tržištu ne mogu se "uvesti". Tržište Libije ograničeno je po pitanju izdavanja radnih dozvola na određeni broj naših radnika po određenom poslu. "Da biste doveli svoje radnike zbog određenog posla, morate da prijavite njihov tačan broj i njihove struke. Ne možete da dovedete ni više ni manje", objasnila je Kovačevićeva. Drugi problem koji muči sve firme izvoznike radne snage jeste domaći zakon koji im nameće velika opterećenja po osnovu izvoza radne snage. Zakon je donet prošle jeseni i mnoge firme će, prema mišljenju Kovačevićeve, zbog njegovih odredaba teško završiti ugovorene poslove. Ugovaranje novih poslova je, smatra, još veći problem jer mnoge zemlje EU-a imaju jeftiniju radnu snagu. Zamenica ministra objasnila je da je svesna da je Zakon koji reguliše rad naših državljana problematičan i da je iz tog razloga novi zakon već u pripremi.

OBAVEZNO POZNAVANjE KINESKOG: Nalik Libijskom, i naš zakon će predvideti kvote za zapošljavanje stranih državljana. One će biti utvrđene na osnovu nekoliko parametara: broja radno aktivnog stanovništva, teritorije (zbog različite stope nezaposlenosti po regionima), zanimanja, grana i delatnosti. Kvota će predstavljati najveći broj stranih državljana koji može biti zaposlen u Srbiji. Vlada Srbije imaće ovlašćenje da u slučajevima aktivne politike zapošljavanja ili većeg produbljivanja problema nezaposlenosti, kvotu smanji ili poveća. Na taj način, tvrdi Milosavljevićeva, biće rešen i problem koji je navela Gruborovićeva – da kineski državljani, na primer, kada hoće da uposle radnika kao uslove navedu: "potreban pomoćni radnik u kuhinji, obavezno poznavanje kineskog jezika". U takvim situacijama Nacionalna služba za zapošljavanje ne može da pri odlučivanju o kandidatima za posao dâ prednost domaćem radniku. "Činjenica je da imamo dosta nekvalifikovanih radnika, ali retko ko zna kineski jezik. Mi tu ne možemo ništa da uradimo: polazimo od toga da je neophodno da se radnik razume sa poslodavcem i zato nemamo osnov da odbijemo takav zahtev." Za sezonsku radnu snagu kao i za ugovore koji se sklapaju preko Evropske agencije, takođe će biti neophodne i radne dozvole i kvote. Na kraju, kada zakon bude usvojen, prema rečima Milosavljevićeve, najvažnija će biti rigorozna kontrola inspekcija i MUP-a, kako stranci ne bi mogli da uđu u Srbiju i rade bez dozvole. Kuzmanović, međutim, smatra da bi uvođenjem kvota dobili diskriminatorski zakon. "Libija može da ih uvede ali mi ipak živimo u Evropi. Nisu potrebne kvote već onaj ko uvozi radnu snagu treba da plati sve obaveze kao što se to radi u ostalim zemljama i njegov će radnik biti skup." Predstavnica Ministarstva rada tvrdi da, ukoliko novi zakon ne bi uveo kvote, stranci koji u Srbiji kupuju preduzeća mogli bi da otpuste radnike i dovedu svoje zaposlene. Ipak, njeno obrazloženje je prokomentarisano kao primer koji bi trebalo da zaplaši, jer bi u stvarnosti Zakon o radu i Zakon o privatizaciji tako nešto sprečili.

CRNI TENDERI: Finansijski direktor Termoelektra, Radosav Gojak, smatra da je srpsko tržište apsolutno neregulisano. Zbog paradoksa da je domaća radna snaga skuplja od strane, od 2000. godine mnogi veliki poslovi rade se preko Evropske agencije za obnovu i razvoj. "Kada se, na primer, radi rekonstrukcija termoelektrane, stranci prvo uđu u zemlju pa se onda prijave ili ne prijave. Preduzeće zbog takve konkurencije trpi višemilionske štete a o državi i da ne govorimo." Kikovićeva je navela kao primer državljane Slovačke kojima se više isplati da rade u Srbiji nego u svojoj zemlji. "Kada firme koje zapošljavaju strance učestvuju na tenderu i daju tako jeftinu ponudu vidno je da je reč o radu ‘na crno’. Čak i u sistemu NIS-a i EPS-a imamo slučajeve takvog rada." Prema računici organizatora okruglog stola, ukoliko bi u ovakvim uslovima EPS ili NIS raspisali tender za nabavku posla vrednog 100 miliona evra, prihod države bi bio oko 15 miliona evra. Međutim, ako bi ponuđač radio legalno i plaćao doprinose za radnike, država bi zaradila blizu 40 miliona evra. Iz računice izlazi da je ponuđač koji radi sa stranom radnom snagom za oko deset odsto povoljniji EPS-u ili NIS-u. Pretpostavlja se da i mala domaća preduzeća često na tenderima zahvaljujući izuzetno niskoj ceni ponude usluga dobiju višemilionske poslove. S obzirom na to da imaju svega nekoliko prijavljenih radnika, oko 90 odsto njih zaposle "na crno".

Rad "na crno" najviše je zastupljen u poljoprivredi, građevinarstvu i ugostiteljstvu. Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 36 odsto nezaposlenih spada u grupu nekvalifikovanih ili radnika sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Najbrojniji su radnici iz Kine i Rumunije. Rumuni najčešće rade u pograničnim područjima na poslovima berbe voća i povrća za koje najčešće nema dovoljno zainteresovanih domaćih radnika. Takođe su poznati građevinski radnici jer u Srbiji rade za izuzetno nisku platu. Predstavnici sindikata, privrede i Ministarstva složili su se da je važno što pre doneti zakon. Takođe, svi se nadaju da će on doneti promene nabolje – i strancima, i budžetu i našim radnicima. Njegov zadatak biće da napravi ravnotežu između stvaranja većeg prostora za domaću radnu snagu, zaštite od nelojalne konkurencije, otvaranja tržišta rada prema Evropi i stvaranja što povoljnijih uslova za investiranje.

Marija Vidić