Terorizam:
Napada i žrtava sve više

Posle velikih terorističkih akcija, počev od atentata na čečenskog predsednika Ahmata Kadirova, preko napada u Ingušetiji, obaranja dva putnička aviona i kulminacije u Beslanu (gde je poginulo više od 350 osoba), Rusija je godinu završila sa neslavnim bilansom od preko 700 žrtava terorističkih akcija

Uprkos "globalnoj" borbi protiv terorizma, koju već treću godinu predvodi Amerika, terorističkih napada širom planete sve je više. O tome svedoči i upravo objavljeni godišnji izveštaj američkog Stejt departmenta koji je obuhvatio aktivnost terorističkih organizacija širom sveta u 2004, uz statističke podatke o broju žrtava i broju napada. Tako, prema izveštaju koji su predstavili Džon Brenan, jedan od direktora novoformiranog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma (NCTC), i Filip Zelikov, savetnik u Stejt departmentu, broj žrtava u 655 terorističkih napada u 2004. iznosio je 1907, što je za trećinu više u odnosu na 2003, dok se broj napada povećeo za više od tri puta. Prošlu godinu obeležili su teroristički napadi u Madridu (u martu) i u Beslanu (u septembru).

Međutim, zbog, kako je objašnjeno, neodgovarajuće metodologije i nedostatka opšteprihvaćene definicije terorizma, u izveštaju je bilo reči samo o međunarodnom terorizmu, tako da se među podacima nalaze samo napadi u kojima su žrtve bili državljani različitih država. Zbog toga u izveštaj nisu ušli mnogi teroristički napadi u Iraku, gde su i žrtve i izvršioci bili samo Iračani, niti obaranje jednog od aviona u Rusiji u kome su se nalazili samo državljani Ruske Federacije.

Ukoliko bi se i spomenuti napadi uzeli u obzir, žrtava bi bilo više od 9000. Kritičari kažu da su ove brojke namerno izostavljene zbog utiska da američka administracija zajedno sa svojim saveznicima vodi uspešan rat protiv terorizma, dok se svi slažu u tome da cifre predstavljaju novi crni rekord po broju žrtava i napada.

Naravno, Al kaida je još uvek neprijatelj broj jedan po bezbednost SAD, ali ni ostale terorističke organizacije nisu zanemarene, kao ni države koje pomažu terorizam.

Ipak, da nije sve tako crno govore podaci i mere koje se preduzimaju da bi borba protiv globalnog zla bila uspešnija. Brojna ubistva i hapšenja članova Al kaide oslabili su tu terorističku organizaciju, ali je nisu uništili, tako da ona i dalje ima veliku i jaku mrežu po celom svetu. Organizacija Osame bin Ladena još je i te kako aktivna u Iraku, Avganistanu i uopšte na području Bliskog istoka, dok je njena aktivnost u Evropi smanjena, naravno, ako se posmatra samo broj napada.

Međutim, bez obzira na statistiku, Al kaida je pokazala da je još uvek sposobna da jako udari i tamo gde bi mere bezbednosti trebalo da budu najveće, kao što je to bio slučaj u Madridu gde je poginulo više od dve stotine ljudi. S obzirom na to da Al kaida funkcioniše kao veoma decentralizovana organizacija, čije ćelije ne moraju da rade po direktnim uputstvima Osame bin Ladena, već im je dopušteno da same organizuju i finansiraju svoje akcije, veoma je teško pronaći i detektovati njene mnogobrojne samostalne delove. Stručnjaci smatraju da još postoje veoma snažni regionalni centri, od Filipina do Maroka, sposobni da organizuju smrtonosne akcije. Tome treba dodati i gustu mrežu radikalnih islamskih ćelija u Zapadnoj Evropi i SAD.

U naporu da smanje potencijalnu pretnju od nepredvidivih terorističkih udara, SAD su pojačale aktivnost na međunarodnom planu, što podrazumeva povećanu saradnju među obaveštajnim službama i razmenu podataka. U ostale, "nevidljive mere" spadaju pojačana kontrola tokova novca, kao i donošenje nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija, koje bi trebalo da pomognu u suzbijanju međunarodnog terorizma. Takođe, kada se govori o reformi UN-a koje bi trebalo da imaju za cilj efikasnije obezbeđivanje međunarodnog mira i bezbednosti, u fokusu je i namera da se terorizam konačno definiše, kako bi se izbegli dosadašnji dvostruki standardi; poznato je, naime, da se teroristi negde nazivaju borcima za slobodu, čime se prikriva njihova prava aktivnost. Na dvostruke standarde najviše primedaba ima Rusija, zbog aktivnosti čečenskih pobunjenika koji se na Zapadu često tretiraju kao "borci za pravednu stvar". Posle velikih terorističkih akcija, počev od atentata na čečenskog predsednika Ahmata Kadirova, preko napada u Ingušetiji, obaranja dva putnička aviona i kulminacije u Beslanu (gde je poginulo više od 350 osoba), Rusija je godinu završila sa neslavnim bilansom od preko 700 žrtava terorističkih akcija.

Pre nekoliko godina sačinjena lista država koje podržavaju terorizam još uvek postoji i nije promenjena, mada su autori spomenutog izveštaja konstatovali da su Libija i Sudan počeli da sarađuju, dok Severna Koreja i Iran, uz Siriju koja im se polako priključuje, predstavljaju glavne delove takozvane osovine zla. Još uvek postoji mogućnost i da se Bin Laden i ostali dokopaju neke "prljave bombe", jer imaju dovoljno sredstava da je plate.

Kada se sve uzme u obzir, figuriraju dva pitanja koja Amerikanci postavljaju svojoj vladi: da li je Amerika bezbedna od terorističkih napada i dobija li SAD rat protiv terorizma? U odgovoru na prvo, Džon Brenan kaže da "Amerika nije bezbedna, ali je bezbednija", što bi trebalo da znači da obimne zaštitne mere koje se preduzimaju i često iritiraju Amerikance svakako daju rezultate, ali da su napadi još mogući. Što se drugog pitanja tiče, on je optimista, iako cifre pokazuju drugačije.

Ako se borba protiv terorizma razmatra izvan ovako datog okvira, ovaj izveštaj nije dovoljan. Ukoliko se, naime, uzme u obzir, na primer, i rat u Iraku, koji je između ostalog pravdan potrebom borbe protiv terora, činjenice pokazuju da se terorizam u ovoj zemlji rasplamsao tek posle svrgavanja Sadama Huseina, tako da ovom pobedom SAD još nisu postigle očekivani i najavljivani cilj – demokratizaciju Iraka i Bliskog istoka. Uz to, još nije došlo do konkretnih zajedničkih akcija na međunarodnom planu i SAD uglavnom deluju same ili sa šačicom saveznika i u skladu sa svojim interesima koji se često predstavljaju kao opšti.

Marko Savić