Stil

Agencija za istraživanje javnog mnjenja GFK (Growth from Knowledge) objavila je nedavno razultate istraživanja životnog stila građana Srbije i Crne Gore. Ovo istraživanje moglo bi ozbiljno da poljulja ustaljenu sliku koju nacija gaji o sebi. Pre svega, izgleda da nismo toliko predani očuvanju sopstvene tradicije, bar kada je reč o domaćoj radinosti: 75 odsto Srba i Crnogoraca upšte ne veze, ne šije i ne prede, dok čak 79 odsto građana SCG nikada ne štrika. Osim toga, nismo ni naročiti veseljaci. Statistika kaže da blizu 80 odsto pripadnika nacije retko odlazi u kafanu, a oko 83 odsto njih nikada ne svira i ne peva. Nešto smo bolji u plesanju, jer se ovog zadovoljstva odriče svega 64 odsto ispitanih. Iako posle svakog uspeha naših reprezentativaca na ulicama vlada kolektivna histerija, 66 odsto građana ne bavi se nijednim sportom, a 49 odsto nema običaj da zapliva. Jedina kategorija u kojoj nijedan ispitanik nije odgovorio sa "nikada" jeste gledanje televizije, što redovno upražnjava 26 odsto stanovnika SCG, a često 56 odsto. Visoko se kotiramo i u kategoriji "leškarenje, spavanje, odmaranje", jer 11 odsto ispitanika redovno prilegne u toku dana, 45 odsto to radi često, a svega osam odsto nikada.

Festival

U Beogradu je od 3. do 7. maja, u organizaciji grassrooth udruženja Queerbeograd, održan međuljudski kulturni festival pod geslom „Stop nasilju na ulicama", a najveći deo programa održan je u zgradi BIGZ-a koja je tih dana pomalo podsećala na ljubljansku Metelkovu. Dnevni program se sastojao od pozorišnih i od radionica samoodbrane, koje su vodile aktivistkinje iz Nemačke i Beograda, te radionica o ženama Romkinjama i o slobodi, polu/rodu, kao i o odnosima u slobodnim vezama. U večernjim programima predstavljene su izložbe umetnica/ka iz Slovenije, SCG i Francuske, koncerti i performansi umetnica iz Pariza, Londona/Sidneja, Zagreba i Beograda, kao i filmovi sa, opet, zagrebačkom i sidnejskom adresom. U subotu je održana i ulična akcija protiv nasilja, sa besplatnom vegetarijanskom kuhinjom („Hrana umesto oružja") za sve prisutne, žonglerkama i tehno performansom frankfurtske umetnice „Lava 303". Umetnica je svoju tehniku nakratko poverila i romskoj deci sa ulice, za koju je to, očigledno, bio nesvakidašnji događaj, sve dok policija nije privela jedno od njih zbog – bega iz Doma za napuštenu decu. Tokom ulične akcije mogla se videti i grupa pobornika legalizacije marihuane, koja, kako iz Queerbeograda kažu za "Vreme", nema nikakve veze sa samim kulturnim festivalom.

Pregled

U Šapcu je 26. aprila izvršeno prvo hapšenje zbog internet pedofilije u Srbiji, a republički MUP je ove nedelje predložio izmenu člana 111a Krivičnog zakona, kojim će se, ukoliko bude usvojen, ubuduće kažnjavati i samo držanje pornografskih fotografija na kojima su deca. U ponedeljak je otvoren novi "slučaj": privatna klinika Ecim, u Bulevaru oslobođenja 75 u Beogradu, vlasništvo Miodraga Stanišića, zatvorena je odlukom Ministarstva zdravlja. Zvanično zbog propusta u radu, odnosno zbog bavljenja nedozvoljenim metodama lečenja, nezvanično – zbog navodno pronađenih "nepriličnih" fotografija učenika Osnovne škole "Jovan Dučić" iz Novog Beograda, snimljenih tokom sistematskog pregleda. Prema rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, razlog za zatvaranje klinike je nedozvoljeno korišćenje eksperimentalne metode ranog otkrivanja šećerne bolesti – Bi-digitaloring-test. Dozvolu za testiranje dala je direktorka škole, na zahtev profesora fizičkog vaspitanja Branimira Lekovića i direktora klinike Ecim, a odobrenje zahteva stiglo je iz Ministarstva prosvete 7. aprila. Šest lekara ove ambulante pregledalo je 25. i 26. aprila đake osam odeljenja, najblaže rečeno "neuobičajenom" metodom: deca bi prvo stala raširenih nogu i ruku, a zatim bi jedan lekar stavljao staklenu prizmu na prednju i zadnju stranu trupa istovremeno pružajući drugu ruku, spajajući pritom palac i kažiprst dok mu drugi lekar pokušava razdvojiti prste. Dijagnostikovanje se vršilo na osnovu otpora koji su tom prilikom pružali prsti prvog lekara. Učenici su fotografisani spreda i otpozadi, a zatim su ih lekari ispitivali o bračnom stanju roditelja. Kontrolom inspekcije Ministarstva zdravlja u koju su, kako "Večernje novosti" nezvanično saznaju, uključeni i inspektori UBPOK-a, nisu pronađeni nikakvi tragovi ni dokumentacija pregleda, a inspektorima je rečeno da se sve fotografije nalaze u lap-topu dr Momira Dunjića, koji je otputovao na Kosovo.

Otkup

Mladići koji se nisu odazvali pozivu za vojsku, a nalaze se u inostranstvu, najverovatnije će moći – da otkupe vojni rok. Kako objašnjava načelnik Uprave za obaveze odbrane Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane VSCG pukovnik Petar Radojčić, reč je o više od 14.000 ljudi među kojima je i 2500 vojnih obveznika protiv kojih su podnete krivične prijave. Prema Radojčićevim rečima, ova mogućnost će se, pre svega odnositi na one kojima su vojni organi odobrili boravak u inostranstvu i na regrute sa dvojnim državljanstvom. Koliko će oni plaćati još se ne zna, ali procenjuje se da bi to trebalo da bude na nivou troškova profesionalnog vojnika za osam meseci služenja, rekao je Radojčić. Advokat Đorđe Dozet objašnjava za "Blic" da je ideja da otkup vojnog roka bude oblik prelaznog rešenja – između obaveznog služenja i profesionalne vojske. Reč je, dakle, o klasičnoj kupovini po principu: "kupio sam svojih godinu dana". Ako pođemo od pretpostavke da postoji 30.000 regruta godišnje i da svaki od njih plati po hiljadu evra, to je 30 miliona evra, kaže Dozet. Oni koji neće u vojsku, mogu da plate i tim novcem bi se finansirala redovna vojska, jer siromašna država mora da nađe način da popuni jedinice regrutima. Kako, međutim, tvrdi ministar za dijasporu Vojislav Vukčević, u vojsci još nema jedinstvenog stava po ovom pitanju, a ni u Odboru za bezbednost na saveznom nivou ne mogu da preciziraju kada će i kako ovaj problem biti rešen. Po rečima vojnih stručnjaka, pravo otkupa je za sada moguće samo u Turskoj koja, baš kao i SCG, ima brojnu dijasporu.

Pobratimi

Nadležni Čikaga doneli su odluku da se ovaj američki grad, u kome živi oko 300.000 ljudi srpskog porekla, zbratimi sa Beogradom. Povelja o bratimljenju treba da bude potpisana početkom juna. Prema pisanju "Politike", bratimljenje je inicirala grupa uglednih građana Čikaga. Odbor za bratimljenje sa Beogradom sastavljen je od 11 članova, uticajnih ne samo u Čikagu već i u čitavoj Americi. Jedno od najzvučnijih imena iz ovog odbora je Majk Zafirovski, predsednik kompanije Motorola i član upravnog odbora Boinga, a tu su i Henri Best, dugogodišnji lekar porodice Kenedi, kao i "naše gore listovi" Dušan Petrović, potpredsednik kompanije Rigli, i advokat Ljubiša Miličić. Upravo zahvaljujući kredibilitetu odbora, gradska skupština Čikaga ozbiljno će razmotriti ideju o bratimljenju sa Beogradom. Naš konzulat u Čikagu radio je na ovoj ideji od svog osnivanja, 1. marta 2003. godine, ali su aktivnosti vezane za ovo pitanje obustavljene do daljnjeg nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Posle posete predsednika Borisa Tadića Americi pregovori su obnovljeni. Potpisivanjem povelje o bratimljenju, Beograd će postati 24. grad-pobratim grada Čikaga.

Kartice

Kako je u intervjuu za "Blic" objasnio zamenik tužioca Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu Branko Stamenković, pravosudni organi u poslednje vreme beleže porast broja prevara sa platnim karticama. Najpopularniji metod prevare je tzv. libanska klopka – posebna vrsta štipaljke ("žabice") koja se postavlja u otvor automata za podizanje gotovine. Kada žrtva ubaci karticu u klopku, gde se ona zaglavljuje, pojavljuje se "slučajni prolaznik" tj. prevarant i nudi pomoć. Neoprezni građanin u takvoj situaciji, svesno ili nesvesno, otkriva pin-kod prevarantu. Prevarant potom žrtvu šalje u centralnu banku da prijavi problem, nakon čega vadi karticu iz zamke, ubacuje je u automat i podiže novac. Drugi način zloupotrebe jeste kopiranje podataka sa originalne kartice što se obično događa u restoranima, buticima i prodavnicama. U ovom slučaju krađu podataka izvodi saučesnik "iznutra", koji prilikom naplate karticu provlači kroz poseban uređaj za kopiranje, posle čega se podaci prenose na magnetnu traku. Traka se potom lepi na parče plastike i koristi kao obična kartica. Pravosudni organi trenutno raspolažu vrlo malim brojem operativaca sposobnih za borbu protiv sajber kriminala, ali najavljuju otvaranje posebne službe za ova nedela u okviru MUP-a. Do usvajanja zakona o visokotehnološkom kriminalu, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, žrtve hakera i drugih vidova sajber prevara ostaju slabo zaštićene.

Krađa

Beogradski domovi zdravlja muče muku s pacijentima koji kradu inventar. Kako prenosi "Blic", najviše krađa bilo je u Domu zdravlja "Savski venac". Direktorka ove ustanove dr Mirjana Velimirović objasnila je da je uzrok velikog broja krađa to što je zgrada ovog doma zdravlja nedavno renovirana, pa je sve lepo i novo. Donedavno su na udaru lopova najviše bili službeni automobili i benzin, ali se postavljanjem kamera na ulaze tome stalo na put. Pored uobičajenih krađa tašni, novčanika i mobilnih telefona, pacijenti beogradskih domova zdravlja imaju običaj da "drmnu" i saksije sa cvećem, daske sa klozetskih šolja, vodokotliće, lavaboe, kao i obrasce za izdavanje recepata i lekarske pečate. Poseban problem predstavljaju kradljivci slavina, jer ostavljaju poplavu za sobom. Zabeleženo je i nekoliko krajnje bizarnih krađa. Sredinom aprila, sigurnosne kamere u DZ "Savski venac" snimile su pacijenta koji krade crevo sa hidranta, a nedavno je neko ukrao i zastavu koja se nalazila na ulazu u DZ "Stari grad".

Afirmacija

Urbanistički konkursi u Beogradu neprestano izazivaju kontroverze. Prošlo je deset dana otkako su objavljeni rezultati javnog anketnog konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje područja trga Slavija u Beogradu, izložba nagrađenih radova biće organizovana krajem maja, a već su se u stručnoj javnosti pojavile negativne reakcije. "U poslednjih trideset godina još se nije dogodio konkurs u Beogradu koji nije bio izložen napadima", u izjavi za "Vreme" kaže gradski arhitekta Đorđe Bobić. On ističe kako su kritike poželjne, ali ne opravdava napade na mlade arhitekte koji u poslednje vreme često pobeđuju na konkursima. Na konkurs za rešenje trga Slavija pristiglo je 30 radova, a prvu nagradu u iznosu od 1.200.000 dinara osvojio je rad pod šifrom "40328" Tamare Petrović i Miloša Komlenića. Pored ove, dodeljene su dve druge nagrade i izabrana još tri rada za otkup. "Prvonagrađeni rad je zaista uspeo. On će nam omogućiti da najzad uredimo trg Slavija", kaže Bobić, koji je predsedavao žiriju. On najavljuje da će na osnovu rešenja iz ovog projekta u Urbanističkom zavodu već u junu započeti izrada detaljnog urbanističkog plana, kako bi na jesen otpočelo raspisivanje tendera za građevinske radove. Pored ovog slučaja, prošle nedelje je zbog tehničkih problema odložen najavljeni konkurs "Nova kapija Beograda". Novi početak prijavljivanja zakazan je za 12. maj. Ovaj konkurs je pre par nedelja najavila Italijanska ambasada na velikoj konferenciji za novinare. Konkurs je namenjen mladim arhitektama iz SCG i Italije starosti do 40 godina, a zahteva idejno rešenje za ulicu Kneza Miloša, i to onaj njen deo gde se nalaze ruševine iz NATO bombardovanja. Međutim, ovaj konkurs nema poslovni, već samo anketni karakter, pošto dobijena rešenja verovatno neće biti izgrađena. "To je diskusija o tome kako treba da izgleda Beograd", objašnjava gradski arhitekta, napominjući da je reč o italijanskoj inicijativi. On kaže da je to sjajna prilika za afirmaciju mladih arhitekata i novih ideja koje sa njima dolaze.