Putin na Bliskom istoku:
Izbegavanje vrućih tema

Ruskom predsedniku ova poseta je krupan diplomatski poen

Težnja Rusije za aktivnijom ulogom na Bliskom istoku došla je do izražaja prilikom trodnevne turneje ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je, kao prvi ruski predsednik koji dolazi u region posle mnogo godina, krajem aprila posetio Egipat i Izrael (uključujući i palestinske teritorije). Dugo i pažljivo pripremana Putinova poseta Egiptu, Izraelu i Palestinskoj upravi otvara novo poglavlje u odnosima Rusije i ovih zemalja.

POŠTA: Putin u Jad Vašimu

Poseta Egiptu je prva Putinova poseta jednoj arapskoj zemlji otkako je postao predsednik Rusije. Odnosi Rusije (i SSSR pre nje) sa Egiptom varirali su od veoma bliskih, u vreme nekadašnjeg predsednika Gamala Abdela Nasera, do loših, kada je Egipat sedamdesetih promenio stranu i prišao Americi, pod rukovodstvom Anvara el Sadata. Od tada je Egipat, uz Izrael, postao najveći primalac američke pomoći u regionu. Kako u poslednje vreme ima izvesnih tenzija na relaciji Egipat–SAD, najviše zbog američkog pritiska u vezi s demokratskim reformama, egipatski predsednik Hosni Mubarak i Vladimir Putin brzo su našli zajednički jezik, jer su obojica izložena istim kritikama. Osim što sa Mubarakom deli sličan pristup u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba, Putin je istakao i da se ’’demokratija ne može izvoziti iz jedne zemlje u drugu, jer tada postaje instrument za mešanje u unutrašnje stvari strane zemlje’’.

SUZDRŽANI: U Izraelu je ruski predsednik dočekan ljubazno, ali i dosta suzdržano, bez obzira na to što je domaćin, izraelski predsednik Moše Kacav, njegovu posetu ocenio kao istorijsku. Takođe, uprkos zahvalnosti koju je dobio od izraelskog premijera Arijela Šarona zbog sovjetskog oslobađanja koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu i zalaganja za stvaranje jevrejske države, bilo je vidljivo da Izrael s negodovanjem gleda na rusku prodaju oružja Siriji i nuklearnu saradnju sa Iranom. Putinova poseta memorijalnom centru Jad Vašim, posvećenom žrtvama holokausta, i obostrano podsećanje na zajedničke borbe u istoriji bio je pokušaj da se istaknu prijateljski ton posete i briga za zajedničke interese.

Nikada od svog nastanka 1948. Izrael nije posetio nijedan ruski (niti sovjetski) predsednik. Krajem četrdesetih godina prošlog veka Sovjetski Savez podržavao je stvaranje Izraela, i dve zemlje su u ranim izraelskim danima bile saveznici. Kasnije su promenile strane, tako da su za vreme hladnog rata Izrael i SSSR bili protivnici. SSSR je podržavao i naoružavao arapske zemlje, koje su ratovale protiv Izraela . Veliki broj Jevreja koji je hteo da napusti zemlju završio je u sovjetskim zatvorima. Među njima je bio i Nation Šaranski, sadašnji ministar za dijasporu koji je Putinovu posetu ocenio kao dobar znak.

Popuštanje hladnoratovske zategnutosti i zajednički neprijatelj u obliku međunarodnog terorizma doprineli su i normalizaciji odnosa između Rusije i Izraela. Posle sloma Sovjetskog Saveza više od milion ruskih Jevreja odselilo se u Izrael. Teško da postoji zemlja, osim nekadašnjih članica SSSR, na koju Rusija može imati toliko uticaja na različitim nivoima. Ipak, konkurencija sa SAD dovela je do toga da mnogi započeti rusko-izraelski projekti, od saradnje vojnih industrija do snabdevanja energijom, tapkaju u mestu.

Zajedno sa SAD, EU-om i UN-om, Rusija čini bliskoistočnu mirovnu četvorku, posrednike u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba. U mirovnom procesu koji je ponovo obnovljen posle dolaska na vlast palestinskog predsednika Mahmuda Abasa u januaru, Rusija želi da igra zapaženiju ulogu. Predlog da se u Moskvi održi međunarodna konferencija o Bliskom istoku, koji su Izrael i SAD odbili, dok su ga Egipat i palestinske vlasti odmah prihvatile, bio je probni balon za proveru uticaja Rusije na ovim prostorima. Što se bliskoistočnog mirovnog procesa tiče, Putin smatra da Izrael ne pomaže dovoljno palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, u kome vidi najveću izraelsku šansu za mir sa Palestincima.

BALANSIRANjE: Sve vreme bila je vidljiva Putinova težnja da se Izraelcima predstavi u što boljem svetlu, uz balansiranje odnosa i sa arapskim zemljama. Pokušaj ruske strane da se u Izraelu razgovara o pitanjima od zajedničkog interesa, uz izbegavanje ’’vrućih tema" u međusobnim odnosima, obeležili su Putinovu prvu posetu. Zahvaljujući toj uviđavnosti, nisu, na primer, pokrenuta pitanja poput izručenja nekolicine ruskih oligarha koji su našli utočište u Izraelu, pošto su pobegli iz Rusije. Umesto toga, obe strane su se usredsredile na borbu protiv terorizma, od koje najviše zavisi bezbednost i jednih i drugih, pa su Vladimir Putin i izraelski premijer Arijel Šaron odlučili da pojačaju obaveštajnu saradnju i stvore zajednički ’’antiteroristički mehanizam’’.

Najviše kritika ruski predsednik dobio je zbog prodaje protivavionskih raketa Siriji i pomaganja nuklearnog programa Irana. Čini se da Putin nije uspeo da ubedi sumnjičave izraelske lidere da Rusija nema nameru da ugrozi izraelsku bezbednost i da može da garantuje da to oružje neće pasti u ruke terorista. Što se Irana tiče, veoma je upadljiva promena tona kojim je ruski predsednik govorio o iranskom nuklearnom programu, zbog koga je Rusija ’’zabrinuta isto koliko i Izrael’’. Iako je pre samo dva meseca i sam verovao da je iranski nuklearni program miroljubive prirode, Putin je sada ocenio kako Iran mora da ubedi svet da ne pokušava da napravi atomsko oružje i pozvao ga da ’’odustane od svake tehnologije za formiranje kompletnog nuklearnog ciklusa’’.

Poseta palestinskim teritorijama ostavljena je za kraj. U susretu sa Mahmudom Abasom u njegovoj rezidenciji u Ramali, Putin je ponudio pomoć Palestini u obnovi porušene infrastrukture i u obuci palestinskih snaga bezbednosti. Što se tiče eventualnog naoružavanja Palestinaca, Izrael se usprotivio nameri Rusije da im proda izvestan broj helikoptera i oklopnih vozila. Zanimljivo je bilo Putinovo poređenje Mahmuda Abasa i njegovog prethodnika na mestu palestinskog predsednika, Jasera Arafata. Za razliku od Arafata, koji ’’nije želeo da bude vođa države, već više revolucionar’’, Abas je ocenjen kao ’’vođa države’’. Polaganjem venca na Arafatov grob, Putin je završio svoju bliskoistočnu turneju.

Na kraju su sve strane bile saglasne da je otvorena nova stranica u njihovim međusobnim odnosima: počev od Egipta, gde su Rusi poslednjih godina bili više prisutni kao turisti nego kao trgovci i diplomate, preko Izraela, gde je i pored suzdržanosti bila vidljiva želja za saradnjom. I Putinu je ova poseta dobro došla da zabeleži krupan diplomatski poen.

Marko Savić