Poštovana redakcijo,

Donedavno sam čitala vaš list sa uživanjem. Od prvog broja ste pisali upravo kao da ste mi čitali misli. Samo nisam imala dara da to tako lepo sročim kao vi. Ne mislim da je to moj minus, jednostavno nisam bila u prilici da svakodnevno pišem, brusim svoj jezik (bavila sam se predano svojim poslom i bila srećna da postoje ljudi koji su maheri u tome). Gledala sam na to i kao na stvar talenta i ako se time bavite svakodnevno (kao ja svojim poslom) postajete sve bolji i bolji, a to je i svrha, da svako radi svoj posao najbolje i tako doprinosi društvu. Još jednom da ponovim, kao da ste mi čitali misli i pretakali ih u rečenice. Nekada sam radila u srednjoj školi. Ta rutina me je dovela da predajem sa lakoćom, da na razumljiv način objašnjavam fenomene prirodnih nauka (Šuvarova reforma), i da iz dečjih očiju vidim da su me razumeli i da mogi da krenem dalje. Najveću satisfakciju doživela sam kada sam prepoznala darovite učenike koji su na putu da me prevaziđu. Uvod je malo predugačak, ali za dalje razumevanje onoga što vam želim reći smatram da je bio neophodan. (Slobodno ga skratite, moja deca već napola odustanu dok ne pređem na stvar.) Elem, danas "Danas" prelistam za par sekundi, zadržim se na člancima koji pomažu da se prevaziđu teškoće u životu, nekom novom receptu, divnim putopisnim reportažama o našoj zemlji, i o egzotičnim zemljama koje postaše "samo sanak pusti" i naravno vremenskoj prognozi. Za proteklih 15godina (ne zamerite na broju ako nije tačan) bili ste mi melem na dušu i nada da nisam sama. A sada. Zar ne vidite da narod stenje pod egzistencijalnim problemima. Da li STVARNO znate kako oni žive i da li ih zanima šta rade vladajuće strukture? Pa oni su izabrani da urede društvo, da predano rade svoj posao. "Ako im se spava, neka idu da spavaju." Da li se pri tom svađaju, teraju inat, pa to nije naš problem. Da li ste svesni da nema mesta gde da nam stane sav taj galimatijas, da smo umorni od iščekivanja i nade. Vladajuća struktura je dobila mandate, i neka radi. Slažem se da mora da postoji kontrola vlasti. Ali ne sa naše strane. Malo ko od nas je završio političku ekonomiju, malo ko od nas se razume u spoljnu i unutrašnju politiku, diplomatiju, ekonomiju. Pustite to stručnim licima, a nas poštedite deprimirajućih naslova. Mi smo običan svet koji uglavnom ima dodira sa prosvetom, zdravstvom, sudovima i u većini slučajeva gubimo energiju rešavajući najbanalnije probleme, pri čemu se nepotrebno iscrpljujemo umesto da se valjano posvetimo deci i porodici, što nam je osnovni zadatak. Da li vam je to cilj? Niste vi Vlada, ali značajno možete da utičete i na njihov rad (konstruktivnom kritikom, ali na neudarnim stranama), a i na javno mnjenje (ali na udarnim stranama). PORODICE SU RASTURENE, ko će da vam drži temelje društva. Ako su ariel i ulošci sa krilcima uspeli da nam se uvuku u mozak, dajte, imate mogućnost i vi da delujete na društvo. To ne ide preko noći, ali neko mora početi. Inače ćemo nestati kao Hazari. Umorni smo od nade i bede. Ne zanima nas da li su oni putovali istim avionom ili svako za sebe. Pa valjda postoji neko ko će to da koordinira, usklađuje i ekonomiše. Pustite da vodimo brigu o deci, porodici, pomozite nam u tome. Pa je l’ ja treba da vam kažem da je to budućnost ovog društva. Ko ne misli tako nije mu mesto ni za čuvara skladišta.

Srdačan pozdrav,

Gordana Parlić-Pajić, Novi Sad