Pun kufer marketinga:
Ko se pravi Englez

A možda bismo ipak mogli da se ugledamo na njih

Da ne bi povredili osećanja nekadašnjih neprijatelja, a današnjih prijatelja, Englezi su odlučili da istorijsku bitku kod Trafalgara ne prikažu kao borbu zavađenih država, već kao sukob dva tima – crvenog i plavog. Ovakva vrsta političke korektnosti na uštrb realnosti do sada nije korišćena u istorijske i političke svrhe, ali jeste u marketinške. U reklamama za uloške, na primer, u kojima se, zarad uviđavnosti, ne prikazuje crveni nego plavi "sadržaj" koji "tokom onih dana" hoće da procuri. Prikazivanje crvenog sadržaja kao i korišćenje pravog naziva za "one dane" vređalo bi osećanja i crvenog i plavog tima, mada se, s druge strane, u reklamama za plavi tim bez pardona koriste strašne reči iz repertoara tabu tema kao što su: "prostata" i "potencija", jer one, izgleda, ne vređaju ničija osećanja. Kao što ni veličanje četnika i istoimeni stajling ne bi trebalo nikoga da vređa, naročito ne naše susede, jer za tu priču, kao što nam lepo reče predsednik, više nikoga nije briga. Doduše, to je rekao pre nego što smo saznali da su se kod Trafalgara sukobili crveni i plavi tim. Ali, to su vam ipak Englezi, toliko polažu na tradiciju i manire da ih je briga i šta se dešavalo pre nekoliko vekova. Što ne treba da nas čudi od ljudi koji čak i voze pogrešnom stranom.

A možda bismo ipak mogli da se ugledamo na njih? I da preuzmemo tu caku sa bojama – da se i mi elegantno izvučemo iz škakljivih tema. Šta je bilo u Srebrenici? Pa tamo je crveni tim gotovo istrebio zeleni. Čekajte, zašto crveni tim? Kakve su to insinuacije na crveno? A, ne mislite na "sadržaj"? Još gore onda, jer smo se jedva oslobodili petokrake. Zašto ne kažete plavi tim, ne, ne, to nije dobro zbog reprezentativaca, možda bolje: plavo-žuti tim. Zvuči evropskije, samo da se ne shvati da dve boje znače Srbija i Crna Gora, ne bi valjalo sad kad idemo dvostrukim kolosekom u Evropu, možda bolje: beli tim, to je neutralno. S druge strane, belo vuče na crno-belo, a nije dobro da se to sagleda tako, pa, bogamu, ništa nije crno ili belo, istina ponajmanje. Možda da kažemo da je to radio šareni tim? Jeste li normalni? Znate vi vrlo dobro koga zovu Šareni, hoćete sad i njega da upetljate i omalovažite mu svedočenje? Još će da ispadne da je crveni tim sa istoimenim beretkama umešan u nešto pa da treba zatvoriti radnju koju im je žena osnovala? Dobro, ajde vi predložite neku boju, stvarno ne mogu više da se preganjam sa vama. Samo još da je i skupština usvoji pa možemo da pređemo na drugu tačku – ko je po Batajnici zakopavao crveno-crni tim?

A kad Evropa vidi kako smo uspešno primenili njene standarde, ne samo da će odustati od optužbi (pa, molim vas, kakvo etničko čišćenje kad proterujete boju, a ne narod?) nego će još i početi da sledi naš primer. Pa tako neće više bombardovati Irak, nego, na primer, zeleni tim, što uopšte ne zvuči strašno. Sa tržišta će nestati čuvena francuska vina, zameniće ih čuvena vina crvenog tima. Govoriće se: šupalj kao sir ili precizan kao sat plavog tima. Najveće svetske brendove i dalje će proizvoditi žuti tim za bedne nadnice, crveni tim će kopniti po američkim rezervatima, crni tim će kositi sida sve dok potpuno ne nestane sa mape Afrike, koju će onda naseliti beli tim... A nama će i dalje vladati timovi premazani svim bojama.

Nadežda Milenković