Zoran Tanasijević, prvi sajber seljak, republički poslanik DSS-a:
Internet Tasa

Tasa postao načisto poznat kad je počeo, sa tezgom na Kalenić pijaci, da prodaje jaja preko interneta. Kad je doš'o do poslaničke plate privremeno obustavio primanje narudžbina, umrežio se sa Ministarstvom, razmenjuje mejlove sa Vojom, i radi druge projekte

Tasin sajt: http://solair.eunet.yu/~tasa/

Zoran Tanasijević, svima poznat, a i predstavlja se kao Tasa, živi u selu Moravci kod Ljiga. Živi, ili je živeo, od poljoprivrede. Postao poznat kao prvi poljoprivrednik koji je nudio sir, kajmak, jaja preko interneta. Kad su se mediji toga dohvatili, postao prvi sajber seljak. Sajt mu je još na internetu, informacija vazdan, i o svemu, ima slika Koštunice, ima slike za novinare, gde je sa šajkaču, i sa traktor, ima i da je srećno zaljubljen. Isporuku kajmaka i jaja na Kalenić pijaci, gde je imao tezgu, privremeno obustavio, sad je republički poslanik Demokratske stranke Srbije, na stalnom radu u Skupštini Srbije. Posao sa internetom razvio, radi sajtove srpskih banja, zaokupljen prezentacijom seoskog turizma, napisao knjigu Internet za seljake, većinu projekata, a ima ih još, pomaže Ministarstvo poljoprivrede. U goste, u Moravce, u seoski internet klub dolazili Aleksandar Pravdić i Dragan Jočić, Tasini partijski drugovi. I Koštunica mu bio kući, a tek on kod Voje, kad god stigne, i kad god je Voja u Belanovici.

Tasa, utisak, nekako nepoverljiv, pitamo za biografiju, i srodne stvari. Rođen 1960. u Moravcima, na Dan zaljubljenih, osnovna škola, Peta beogradska gimnazija, Geografski fakultet, srednju školu i fakultet završio vanredno, iz sela, upisao magistarske studije, odustao zbog neslaganja sa sistemom školstva, i tome slično, do 1998. radio u Istraživačkoj stanici Petnica, kod Valjeva, vodio programe geografije i astronomije, i to napustio, zbog neslaganja, oko finansiranja, uticaja, i tako to, vratio se kući, bio čist poljoprivrednik, sad na stalnom radu u Skupštini Srbije, još se bavi poljoprivredom, ali sve redukov'o.

Sa internetom počeo da se zanima početkom devedesetih, u Petnici, pojavom komercijalnih provajdera prvi se u Ljigu i okolini kači na EUnet, i odmah kreće sa elektronskom ponudom svojih proizvoda. To doznali mediji, i počelo ko ludo. Im'o tezgu na Kalenić pijaci, ko naruči do srede, subotom dobijao kajmak, jaja, udvostručio broj mušterija, video koliko je to moćno. Javljala se i dijaspora, iz Kanade, Čikaga, tražili da šalje rakiju, onu našu staru dobru brlju.

Osnovao internet klubove u Ljigu, Moravcima, Belanovici, u komšiluku kod Voje Koštunice, napisao knjigu o promociji turističke ponude, radi, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, na projektu promocije seoskog turizma, svaki seljak može da uđe u bazu i ažurira svoju ponudu.

Lično smanjio proizvodnju, na minimalno, ne stiže, sad ima dve krave i junicu, kad dođe mlada, pa srećno zaljubljen, videće. Pitamo ga za novo povrće koje promoviše na sajtu, to je špargla, javio mu se čovek iz Zaječara i pitao za tržište, mnogo dobro povrće, liči na šargarepu, a belo, gore kao luk, tri godine se gaji, petnaest rađa, delikates, Evropa polude za tim, ne zna šta je dalje bilo, sa šparglom i tim iz Zaječara.

Poslanik post'o u ovaj saziv skupštine, glavni problem mu stići na sednice, mora kroz šume i livade, u čizmama, nekoliko seljaka zaorali 300 metara puta i naplaćuju drumarinu, ne daju, nadao se da će to rešiti ova vlada, ali jok, još mora da se probija, prezuva. U partiji od 1993, od osnivanja DSS-a, uš'o tako, Voja mu bio komšija, ajde da uradi nešto, i tako uleti, DSS mu bio najbliži. Odbornik u SO-u Ljig post'o 2000, i prvi u Srbiji napustio DOS, nije moglo da funkcioniše, sve to bilo sa ulice, preš'o u opoziciji, i posle Koštunica i DSS, u Ljigu, napravili najbolji rezultat u Srbiji. Postao odbornik i posle poslednjih lokalnih izbora, izabran za predsednika skupštine, ali sam dao ostavku, ne funkcioniše, ne liči ni na šta, predsednik opštine, koji je izabran kao kandidat grupe građana, prešao kod Karića. U skupštini paraliza, sad je u pregovorima oko formiranja skupštinske većine.

NEMA SE KUD: A kako ocenjuje republički parlament, vladajuću koaliciju, ima li tamo mesta za pravdu, lično reagovanje... Ima, kaže, stvari koje su dobre, koje su dobro radili, zakoni, rezolucije, ali, glavna mu primedba nedisciplina. U deset sati u sali skupštine su samo on, iz Moravaca, nekolicina iz DSS-a i pola iz G17 plus, oko pola 11 ulaze Beograđani, mamurni i dremljivi, moraju na kafu, da doručkuju, u 12 počinje skupština, pola sata se radi, neko nekome kaže da je lopov, i replike do 14 sati, ručak. Restoran zauzeli gosti i novinari, čekaj red, neki moraju da prošetaju, ponovo se radi od 16, pola sata, opet neko lopov, replike, u 18 se prestaje sa radom. Onda dođe zakon koji mora da se uskladi sa EU-om, i radi se noću. Inače, nekoliko puta glasao protiv predloga Vlade, ali ništa suštinski, samo na zakone koji se tiču lokalne problematike, takva politika. Poslanici su takvi kakvi su, boljih nema, partije su iznedrile najbolje, mogu ljudi da se ne slažu, ali, to je to, nema se kud...

Sa Koštunicom komšija, šest kilometara od njega, juče bio s njim, učlanio se zbog Voje, i zbog politike, važno ko je vođa. Nije Voja ko što se priča, prirodan tip, potpuno prosečan, sedneš s njim, pričaš o svemu, prosto pleni. Bio mu u poseti, ali najčešće odlazi on kod njega, redovno se viđaju, u Belanovici, na Glavnom odboru, u Vladi, ali najčešće preko interneta, šalje mu informacije. Malo je poznato, ali Voja je prvi političar koji je počeo da koristi internet, odavno ima svoj mejl, vrlo je ažuran, odmah odgovara, čak četuje, ima internet i u Belanovici...

Po Tasi, glavni problem malih sredina je nedostatak kadrova, dođe se na vlast i nema kadrova, trebaće vreme da se to popravi, mnogi ljudi neće u politiku, strašni su to problemi, u Ljigu muku muče s tim. Pitamo, je l’ isto i gore, u Republici, u vrhu stranke, ma kakvi, veli, ni prići, stranke imaju kadrove. Navodimo DSS vedete, Šormaza, Bakareca. Pita, gde nađosmo njih, situacija gore je, mnogo, mnogo, bolja. A plata, plata bila sramno mala, sad sramno velika. Pola prve plate, koja je bila nešto preko 20.000, dao da okopa hektar kukuruza, upitao se, šta je to, onda povećali plate, iz dva puta, sad bije preko sto hiljada, mnogo, bilo bi dosta i četrdeset...

Vraćamo se na temu, pitamo za šajkaču, kaže, nije samo za slikanje, nije samo za sajt, nosi je na skupštinske odbore, voli, u skupštini skida, takav običaj. A prodaja jaja preko interneta, besne gliste, ili realnost, ovo je, kaže, vek informacija, to je neminovnost, ko se tome prilagodi biće na tržištu, i u svetu. Zato internet za seljake nije deplasiran, to je budućnost. Kod nas je druga priča, tapkamo, ali ima nekih pomaka, mora da se radi. Na kraju pozdrav, Vidimo se, šampione.

Dragan Todorović