Na osnovu dogovora postignutog na pomirbenom ročištu pred Opštinskim sudom u Subotici 15. aprila 2005, redakcija "Vremena" objavljuje

Gospodinu Dragoljubu Markoviću iz Surčina, vlasniku nekadašnjeg Krmivoprodukta.

U broju "Vremena" od 15. maja 2003, a pod naslovom "Šta je bilo sa surčinskim klanom" objavljen je članak u čijem se manjem, sporednom delu pominje i g. Marković. Glavnina članka bavi se Surčinom kao naseljenim mestom i posledicama koje su po Surčin imali poznati događaji od 2000. do maja 2003. Između ostalog, u članku se pominje i g. Marković kao čovek poznat i uspešan, ali u kontekstu u kome se navode neke privremene poslovne neprilike u kojima se bio našao. G. Marković doveden je u vezu sa izvesnim aspektima Generalnog urbanističkog plana Beograda koji se tiču namene zemljišta i zaštite izvora pijaće vode, kao i sa žalbama stanovnika određenih delova Novog Beograda (Jurija Gagarina i Tošinog bunara) na smrad koji izvesni periodični vetrovi donose sa njegovih farmi živine.

G. Dragoljub Marković s pravom se osetio povređen naslovom teksta u kome se i on pominje, mada u sasvim drugačijem kontekstu. "Vreme" se izvinjava g. Markoviću zbog nesrećne formulacije naslova, iz koje bi neko mogao izvući zaključak da mi g. Markovića svrstavamo u surčinski klan. Iz okolnosti da je g. Dragoljub Marković išao u školu sa g. Ljubišom Buhom, svedokom saradnikom u suđenjima pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, nikako se ne može izvesti takav zaključak i mi verujemo da ga niko i nije izvukao.

Naprotiv: iz dosadašnjeg toka istrage i suđenja po predmetu atentata na premijera Zorana Đinđića jasno je da je poznanstvo iz detinjstva g. Markovića i g. Buhe u velikoj meri doprinelo da g. Buha pristane da svedoči protiv zaverenika i razjasni ključne detalje njihove zločinačke aktivnosti. Kao posrednik u kontaktima g. Buhe sa predstavnicima Vlade i njenih organa, g. Marković je jasno pokazao da nije deo nikakve zločinačke organizacije – naprotiv.

Što se tiče okolnosti vezanih za Generalni urbanistički plan, namenu zemljišta i zaštitu izvora pijaće vode, to je stvar još nedovoljno ispitana i pitanje na koje će budući događaji odgovoriti. "Vreme" je smatralo za svoju profesionalnu i građansku obavezu da te okolnosti pomene, jer je javni interes u pitanju, a ne bilo kakva želja da se g. Markoviću nanese šteta. Ako se pokaže da nema mesta zebnjama koje smo izrazili, rado ćemo se i za to izviniti g. Markoviću.

"Vreme" se zahvaljuje g. Dragoljubu Markoviću na spremnosti da ovaj spor rešimo mirnim putem i bez dugotrajne parnice koja bi nepotrebno opteretila i stranke i poreske obveznike.