Kušadasi: Teroristički napad

Pet osoba je poginulo, dok ih je 13 povređeno u eksploziji u turističkom minibusu u turskom letovalištu Kušadasi. Turske vlasti saopštile su da je u pitanju teroristički napad, za koji je odgovornost preuzela organizacija Sokolovi kurdistanskog oslobođenja (TAK), povezana sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK). Ista organizacija preuzela je odgovornost i za teroristički napad u mestu Češme početkom meseca, kada je povređena 21 osoba, kao i za seriju napada prošle godine. PKK je osudio napad i objavio da nema veze s njim. U saopštenju turskih vlasti, izdatom odmah posle napada, objavljeno je da je napad izvela devojka samoubica, da bi potom, posle prikupljenih dokaza, ta verzija bila promenjena, tako da se sada kaže da je verovatnije da je eksploziv bio podmetnut u vozilu. U turskim medijima od početka su postojale sumnje da je TAK izvršio napad, jer do sada nije delovao na taj način. Među poginulima su dvoje Iraca i dve Turkinje, dok je šestoro Britanaca povređeno, od čega četvoro teško. Troje ljudi još uvek se nalazi u životnoj opasnosti, tako da bi broj žrtava mogao biti i veći. Gradonačelnik Kušadasija Ahmed Ali Bariš izjavio je da se nada da napadi neće uticati na turističku sezonu.

Vašington: Ebersu 25 godina zatvora

Bernard Ebers, osnivač i nekadašnji izvršni direktor WorldComa, jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija u svetu, osuđen je u petak na 25 godina zatvora, dok je njegova imovina konfiskovana. Sud je otkrio da je Ebers kriv za prikazivanje lažnog finansijskog stanja kompanije. Time je stavljena tačka na aferu koja traje od kada je, jula 2002, WorldCom bankrotirao, sa gubitkom od 107 milijardi dolara, što je najveće bankrotstvo u istoriji SAD. Falsifikovanje finansijskih izveštaja, kao i utaja poreza smatraju se u SAD ozbiljnim kriminalnim delom protiv države, za koje je predviđena čak i doživotna robija. Sud je, prilikom izricanja presude Ebersu, kao olakšavajuće okolnosti uzeo njegovo loše zdravstveno stanje i dobrotvorne aktivnosti. Ebers, koji potiče iz siromašne kanadske porodice, bavio se telekomunikacijama od početka osamdesetih, kada su američke vlasti počele da demonopolizuju nacionalnu telefonsku mrežu. On je 1981. kupio 50 lokalnih telefonskih operatera, i stvorio kompaniju koja će devedesetih postati jedna od 500 najvećih u svetu. Na kraju prošlog veka, WorldCom je imao 75.000 radnika širom sveta i 40 miliona klijenata, koji su donosili oko 40 milijardi dolara godišnjeg profita. Sam Ebers je, sa bogatstvom od 1,4 milijarde dolara, bio 376. na listi najbogatijih ljudi na svetu. U to vreme WorldCom je smatran jednom od najprosperitetnijih kompanija u Americi. U stvarnosti, sve to bila je iluzija, koja je postojala samo u finansijskim izveštajima koje je Ebers prikazivao akcionarima i berzanskim organima. Kompanija se nalazila pred bankrotom, dok je na papiru stajala izvrsno. Rukovodstvo WorldComa je godinama kupovalo manje kompanije, zahvaljujući čemu su njegove akcije rasle, i verovatno mislilo da to može postati stalan izvor prihoda. Kreditna piramida je na kraju srušila korporaciju. Problemi su počeli 2000, kada je objavljeno da se očekuje niži profit nego ranijih godina – za 40 odsto. Korporacija je prestala da preuzima manje kompanije i počela da stagnira, dok su računi koji su pristizali na kraju uništili WorldCom i 2002. proglasio je bankrot. Akcionari su izgubili gotovo sav imetak, dok su radnici ostali bez svojih penzionih fondova. Ukupan gubitak iznosio je oko 180 milijardi dolara. Ebersu su poverioci oduzeli gotovo sve što je imao, ostala mu je samo skromna kućica i oko 50.000 dolara.

Bogota: Izmena Pinočeovog ustava

Čileanski Senat odlučio je prošle nedelje da izmeni osnovne elemente ustava, koji je nastao u vreme diktatora, generala Augusta Pinočea (89). Ta odluka je veliki iskorak u nastojanju da se nekadašnji diktatorski ustav preobrazi u modernu povelju, bližu demokratskom sistemu koji danas postoji u Čileu. Senatori su izglasali brojne reformske izmene, koje će biti potvrđene na završnom glasanju 16. avgusta. Desničarske partije, koje su podržavale Pinočeov režim, glasale su protiv izmena.

Najznačajnija izmena je obnavljanje predsednikovog prava da otpušta visoke oficire. Pinoče je svojevremeno ukinuo to ovlašćenje kako bi osigurao svoju vojnu diktaturu. Posle izmene ustava vojska će konačno biti pod direktnom kontrolom državnih organa. Istom klauzulom ukinuto je i pravo bivšeg diktatora na doživotno mesto u parlamentu, koje mu je obezbeđivalo imunitet od domaće jurisdikcije. Protiv Pinočea, koji se još uvek nalazi na slobodi, pokrenuto je više procesa za zločine protiv čovečnosti, korupciju, a optužen je i za mnoge druge prekršaje. Posle izglasanih izmena ustava predsednik Čilea Rikardo Lagos izjavio je da je "tranzicija zemlje od vojne uprave ka demokratiji konačno završena".

Moskva: "Kum" oslobođen

Vjačeslav Ivankov, poznatiji kao Mali Japanac, oslobođen je posle odluke suda da nije kriv za učešće u pucnjavi 1992. u jednom moskovskom restoranu, kada je poginulo troje turskih državljana, dok je jedan teško ranjen. Svih pet svedoka koje je sud saslušao izjavili su da "nikada u životu nisu videli Ivankova". Ivankov (65) izručen je prošle godine iz SAD, gde je služio kaznu od deset godina zatvora, za iznuđivanje novca od ruskih emigranata i lažan brak. U SAD je smatran jednim od glavnih bosova ruske mafije. Ivankov je bio poznati kriminalac i u vreme bivšeg Sovjetskog Saveza, gde je bio osuđen takođe na deset godina zatvora za učešće u kriminalnim aktivnostima i vođenje kriminalnih bandi. Posle odležane kazne obreo se u SAD, gde je za tri godine oteo preko 3,5 miliona dolara od ruskih emigranata.

(priredio) M. Savić