"Poslovno ili strateško partnerstvo"; "Vreme" br. 759

Gospodin Boarov još jednom demonstrira lep diplomatski jezik, pravu odliku korumpiranih novinara koji su spremni, naravno, da za jedno putovanje i nekoliko večera, možda neki gadžet usput, prodaju srbijanskom javnom mnjenju m... za bubrege. Ovaj reklamni tekst je morao da bude uokviren, kao i neki ranije: na primer, tekstovi Miše Brkića o dobrom Gorenju i još boljem kupcu "Knjaza Miloša" ili raniji tekstovi Mite Boarova o velelepnim postrojenjima Ist pointa u Rumuniji. Boarov, školovan u najboljim komunističkim novinarskim radionicama, ulepšan modernom autonomaškom idejom, davno je prestao da bude, ako je ikad bio, zapravo, novinar, i neprestano završava lične poslove preko javnog prostora. Šta znače cifre o poslovanju Lukojla ako se ne uporede s nekim drugim brojkama, iz iste ili srodne oblasti. Pa onda formulacije o tome kako dinamika investicija nije ostvarena, ali će zato biti sklopljen dogovor o strateškom partnerstvu sa NIS-om! Kakav apsurd! Dakle, poruka je,

kupiš preduzeće, radiš loše i to ti otvara vrata za nove poslove! A što su proširivali pumpe nezakonito i bez dozvole, o tome nećemo čitati ništa jer bi to podrazumevalo da se "ekonomski novinar" izvuče sa večera i promuva malo po Srbiji, a to ne može jer može cipele da isprlja. Ovako stradaju samo ruke, a "umazane ruke brzo se peru".

Milan Čavić, elektronskom poštom