Bombe u Gradu mira:
Teroristički napadi i posledice

Pored mnogo pitanja koja traže odgovor nakon eksplozija u Egiptu, dva se čine najvažnijim. Ko je odgovoran i zašto baš Egipat? U izveštajima i analizama najviše pažnje poklanja se organizaciji Brigade Abdulaha Azama, dok su gotovo svi saglasni da iza napada stoji neka od organizacija povezanih sa Al kaidom. Bilo je i analiza koje napade pripisuju palestinskim organizacijama, ali je Hamas među prvima osudio napade

Terorističke organizacije pokazale su ponovo da mogu da udare gde žele i kad god misle da je potrebno. Napadi u Londonu 7. jula kao da su najavili da će ovaj mesec biti paklen, što se i potvrdilo i udarom na najelitnije egipatsko turističko mesto, Šarm el Šeik, gde je u noći između petka i subote u tri odvojene i gotovo istovremene eksplozije poginulo 88 ljudi, dok je više od 200 ranjeno. Prva eksplozija dogodila se kada je automobil uleteo u ekskluzivni hotel Gazala gardens i eksplodirao u predvorju, da bi nekoliko minuta kasnije eksplodirala bomba postavljena na drugom kraju grada, na staroj pijaci, kao i još jedan automobil. Među žrtvama osim egipatskih građana ima i stranih turista, Britanaca, Italijana, Rusa, Ukrajinaca, Holanđana, čiji će ukupan broj biti poznat tek posle konačne identifikacije.

Osim bilansa napada, koji je u Egiptu najveći u poslednjih deset godina, gotovo se ništa drugo ne zna. Do utorka (dan nastanka ovog teksta) tri terorističke grupe, povezane sa Al kaidom, preuzele su odgovornost, ali još ništa nije zvanično potvrđeno. Motivi i povod (ako ih uopšte treba tražiti) još nisu poznati. Teroristi su napad izveli 23. jula, na dan Naserove revolucije iz 1952, što se u Egiptu slavi kao nacionalni praznik, a u mestu koje zovu Gradom mira po istoimenom autoputu koji prolazi pored Šarm el Šeika i po mirovnim pregovorima između Izraelaca i Palestinaca. Naravno, Šarm el Šeik je bio verovatno najbolje obezbeđeno letovalište na obali Crvenog mora, gde se, pored najpoznatijih svetskih hotela nalazi i vila egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.

OSUDA: U izjavi posle napada Mubarak je poručio da će Egipat nastaviti borbu protiv terorizma, bez kompromisa i "koristeći silu, odlučnost i snažnu volju". U mnogobrojnim izjavama povodom napada svetski lideri su osudili terorističke napade. Osim već uobičajenih izjava da je reč o "varvarskom činu" i ponuda za pomoć u borbi protiv terorizma, britanski ministar inostranih poslova Džek Stro, čija je zemlja i dalje u šoku posle udara u Londonu, poručio je da "borba protiv terorizma ima međunarodni karakter" i da je "borba Egipta i naša borba".

PRINUDNI ODLAZAK: Gužva na aerodromu u Šarm el Šeiku

Egipatska policija je ubrzo posle eksplozija potpuno blokirala Šarm el Šeik, privela više od 90 ljudi u okviru istrage i objavila fotografije osumnjičenih. Objavljeno je da policija traga za trojicom mladića za koje se sumnja da su postavili bombu na pijaci i ispod jednog od automobila. Na kraju je sumnja pala i na šestoricu Pakistanaca, čije su fotografije objavljene i koji su nestali neposredno posle napada. Istražuje se i moguća povezanost ovog napada sa napadima u letovalištu Taba, u oktobru prošle godine, kada su poginule 34 osobe, uglavnom izraelski turisti. Jedan od trojice mladića za kojima se traga osumnjičen je za napade u Tabi. Takođe, u toku je i suđenje osumnjičenima za taj napad, pa se pretpostavlja da bi i to mogao biti razlog za bombe u Šarm el Šeiku.

Prva organizacija koja je preuzela odgovornost za napad, Brigade Abdulaha Azama, jedna je od dve koje su preuzele odgovornost i za napad u Tabi. Ova organizacija deluje u Egiptu i Siriji i dobila je ime po Abdulahu Azamu, borcu džihada koji se zajedno sa Bin Ladenom borio u Avganistanu protiv sovjetske okupacije. Iako je on ubijen 1989, organizacija koja deluje pod njegovim imenom nastavila je da širi njegovu ideologiju, koja propoveda borbu protiv "jevrejske i zapadne civilizacije" džihadom i oružjem.

Osim nje, odgovornost su preuzele i organizacije Mudžahedini Egipta i nepoznata organizacija pod imenom Tavhidi i džihad grupa u Egiptu, koja tvrdi da je počinila i napade u Tabi prošle godine da bi, kako je u saopštenju preko interneta napisano, "osvetili našu braću u Iraku i Avganistanu ... i odgovorili ratu protiv terorizma".

OGROMNA ŠTETA: Izvesno je da će eksplozije u Šarm el Šeiku naneti veliku štetu egipatskom turizmu, najkomercijalnijoj privrednoj grani koja godišnje donese oko 6,6 milijardi dolara prihoda. Bombe koje su eksplodirale u jeku turističke sezone jasno poručuju da turisti više nisu bezbedni. Velik broj turista odlučio je da se vrati kući a mnogi aranžmani su otkazani. Egipatski zvaničnici pokušavaju da smire situaciju izjavama da teroristički napadi neće mnogo štetiti Egiptu, dok egipatski građani mirno demonstriraju protiv terorizma. Prema rečima očevidaca, policijsko prisustvo je gotovo neprimetno u drugim egipatskim letovalištima, dok se čine veliki napori da se u Šarm el Šeiku vrati normalan život. Ubrzano se obnavljaju saobraćajne veze a prisustvo policije polako se smanjuje.

Pored mnogo pitanja koja traže odgovor nakon eksplozija u Egiptu, dva se čine najvažnijim. Ko je odgovoran i zašto baš Egipat? U izveštajima i analizama najviše pažnje poklanja se organizaciji Brigade Abdulaha Azama, dok su gotovo svi saglasni da iza napada stoji neka od organizacija povezanih sa Al kaidom. Bilo je i analiza koje napade pripisuju palestinskim organizacijama, ali je Hamas među prvima osudio napade.

Na meti Al kaide do sada su se nalazili sekularni režimi u islamskim zemljama koje podržavaju američki "rat protiv terorizma". Egipat, sa Hosnijem Mubarakom na čelu, spada u glavne saveznike. Još od Naserove revolucije, egipatski vladari vode borbu protiv verskih organizacija koje zagovaraju povratak islamskim vrednostima. U početku su na primer u, Muslimanskoj braći, najstarijoj od takvih organizacija, videli opoziciju, čije su lidere hapsili, dok su organizacije stavljene van zakona i proglašene ilegalnim. Egipat se u poslednje vreme nalazi na udaru kritika američke administracije zbog kršenja ljudskih prava, političkih sloboda i pritvaranja intelektualaca i političkih neistomišljenika. U poslednjem pokušaju sprovođenja minimalnih političkih reformi donet je zakon koji prvi put dozvoljava da se na predsedničkim izborima kandiduje više od jednog kandidata. Da li je teroristički napad poruka Mubaraku uoči predstojećih izbora u septembru da još nije stao na put sa islamistima? S druge strane, kao jedna od kulturno i politički najuticajnijih zemalja na Bliskom istoku, Egipat je i ključni saveznik i najveći primalac američke pomoći među muslimanskim državama. Aktivno je učestvovao u prvom zalivskom ratu, podržao i rat protiv Avganistana 2001, a pokušavao je da zadrži neutralnu poziciju u poslednjem ratu protiv Iraka 2003. Egipatski lideri su često bili posrednici u pregovorima između Izraelaca i Palestinaca, poslednji put na pregovorima u februaru, baš u Šarm el Šeiku. Prilikom nedavne posete Bliskom istoku, nekoliko dana uoči napada, američki državni sekretar Kondoliza Rajs zamerila je egipatskim vlastima što više ne ohrabruju palestinske organizacije, poput Hamasa, da ne ometaju predstojeće izraelsko povlačenje iz Gaze. Iz ove izjave se jasno vidi da Egipat igra veoma veliku ulogu u bliskoistočnom mirovnom procesu.

RASADNIK: Egipat se pokazao kao plodno tle za nastanak terorističkih organizacija. Represivni režimi prvo Nasera, zatim Anvara el Sadata i na kraju Hosnija Mubaraka (koji već 24 godine vlada Egiptom) izgleda da su pogodovali nastanku terorističkih grupa, tako da se Egipat u poslednjih desetak godina često nalazi na udaru terorista. Iako se činilo da je Mubarak uspeo da slomi organizacije poput Game Islamije i Egipatskog islamskog džihada, krajem devedesetih, one su našle sigurno sklonište uz Bin Ladena u Avganistanu. Veze egipatskih islamista sa Al kaidom samo su ojačale poslednjih godina. Smatra se da su na desetine Egipćana prošle kroz kampove za obuku Al kaide. Muhamed Atef i Ajman al Zavahiri su poznati teroristi, Egipćani po nacionalnosti i najbliži saradnici Osame bin Ladena. Muhamed Ata, jedan od pilota koji su upravljali avionima prilikom napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, takođe je Egipćanin.

Teroristički napadi širom planete u poslednih mesec dana liče na pravu ofanzivu. Posle pojačanih akcija terorista u Iraku, Londonu i Šarm el Šeiku čini se da je samo pitanje ko je sledeći na udaru.

Marko Savić