Kome treba privatni medicinski fakultet (2):
Školica, sudnica, ludnica...

Zašto neki privatni fakulteti dobijaju dozvole za rad iako ne ispunjavaju ni osnovne prostorne, kadrovske i finansijske kriterijume

ZA SAD JE TU FIRMA: Sportski centar "25. maj", Dorćol, Beograd

"Društvo privatnih lekara i stomatologa Srbije izražava protest protiv odluke ministra zdravlja da zabrani državnim zdravstvenim ustanovama iznajmljivanje slobodnih kapaciteta privatnom medicinskom fakultetu. Društvo upozorava da državne zdravstvene ustanove, kao i sva ostala javna dobra, pripadaju svim građanima, pa i osnivačima i zaposlenim u privatnim medicinskim i stomatološkim fakultetima." U ovom saopštenju se dalje, prilično neakademskim tonom, naglašava da "...ministar zdravlja nije vlasnik državnog resursa već službenik čiji je zadatak da radi u interesu svih građana Srbije, a ne samo uskih birokratskih interesnih grupa. Ovakvo arogantno ponašanje državnog službenika je pokušaj da se zbog privatnih i parcijalnih komercijalnih interesa zadrži i ojača monopol na tržištu univerzitetskih obrazovnih usluga..." U sličnom tonu se oglasilo i Društvo privatnih stomatologa Srbije koje smatra da "...samo u ravnopravnoj utakmici možemo doći do kvalitetnih lekara po prihvatljivim troškovima za celo društvo... U uslovima prave konkurencije biće moguće oceniti korisnost državnih i privatnih fakulteta, i objektivno odrediti broj budućih lekara i stomatologa. Svaki zahtev za administrativnim suzbijanjem konkurencije je kontraproduktivan i vraća nas u vremena kolektivističke ideologije", stoji u saopštenju ovog društva. Da li su ove paušalne ocene, bez argumenata, slika nepoznavanja suštine problema ili svesne zamene teza? "Po ovakvom shvatanju javnog dobra, svako bi mogao da na ‘svom’ kvadratnom metru parka zasadi luk, paradajz ili šta god, ili da poseče ‘svoje drvo’ u tom istom parku. Obrazovanje kao delatnost jeste javno dobro, ali institucije to nisu. U najvećem delu Evrope i visoko obrazovanje se smatra za javno dobro: dužnost je države da omogući svojim građanima da se, ukoliko to žele, školuju i na univerzitetima/fakultetima. Taj stav stoji i u dokumentima koje je Republika Srbija potpisala pristupajući Bolonjskoj konvenciji.

Naravno, potpuno je apsurdno iz toga izvlačiti zaključak da su zgrade fakulteta, klinika i bilo čega drugog na raspolaganju svima nama u smislu korišćenja prostorije u namene koje mi smislimo. Najzad, pozivanje privatnih institucija koje su osnovane radi profita na obrazovanje kao javno dobro više je nego paradoksalno: naprosto, na privatne institucije tog tipa pristup imaju samo oni koji to mogu da plate i ni u kom slučaju svi građani", kaže u izjavi za "Vreme" prof. dr Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.

IZNENAĐENI I UVREĐENI: Prvi privatni medicinski fakultet u Srbiji – Medicinska akademija US medikal skul trebalo je da počne da radi još sredinom oktobra prošle godine. U javnosti se čuo samo glas dr Momčila Babića, iako je bilo obnarodovano da su osnivači prvog privatnog medicinskog fakulteta u našoj zemlji članovi Medicinskog akademskog foruma, udruženja lekara iz Beograda. Ni posle godinu dana zapravo se ne zna ni ko bi bili nastavnici na privatnom medicinskom fakultetu, ni ko bio na čelu ove privatne visokoškolske ustanove koja planira da upiše 80 studenata: prema prvim najavama, US medikal skul trebalo je da ima ovdašnjeg i američkog dekana, rukovodstvo iz Čikaga (!). Na sajtu je pisalo da će studenti imati na raspolaganju materijal biblioteke Univerziteta u Ilinoisu, pete po veličini u SAD. Na kraju studija polagaće se čuveni USMLE ispit, posle koga će se dobijati diploma koja se priznaje u čitavom svetu. Petogodišnja školarina – 35.000 evra. Može i u deset rata. Na sajtu su bila i imena nekih inostranih profesora koji su ovom vešću veoma bili iznenađeni pa i uvređeni. "Vreme" saznaje da su neki odmah zatražili od osnivača dr Momčila Babića da se njihovo ime ukloni sa sajta, što je učinjeno. Očigledno, nisu želeli da se njihovo ime dovodi u vezu sa ovom pro-profit školicom. Od domaćih profesora pominjana su imena, pored dr Babića, i dr Jovana Bukelića, dr Radivoja Papovića, bivšeg rektora Prištinskog univerziteta, a za dekana je, navodno, bio viđen sveprisutni dr Jovan Marić. Saznajemo da je profesor Marić ovu vest i zvanično demantovao. U međuvremenu, izgleda da je nestao i sajt www.medicinaus.com. Takve adrese na internetu trenutno nema?! Ostale su samo tužbe i pretnje tužbama dr Babića i njegovih advokata na račun ministra zdravlja profesora dr Tomice Milosavljevića i dekana Medicinskog fakulteta prof. dr Bogdana Đuričića.

LICENCE I PRITISCI: Ministar prosvete dr Slobodan Vuksanović ne izjašnjava se ovim povodom, ali zato prof. dr Aleksandar Lipkovski, član Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja i prorektor Beogradskog univerziteta ukazuje da alarmantno raste broj privatnih fakulteteta: "Privatni fakulteti dobijaju dozvole za rad iako ne ispunjavaju ni osnovne prostorne, kadrovske i finansijske kriterijume. Na članove Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja vrši se pritisak da daju licence. Ministar prosvete i predsednik Saveta Slobodan Vuksanović promenio je Poslovnik o radu Saveta, tako da sada pri glasanju o dozvolama za rad fakulteta ne mora da bude prisutna većina članova, rekao je dr Lipkovski u intervjuu „Blicu". Po njegovim rečima, broj privatnih fakulteta se drastično povećao, tako da će uskoro broj njihovih predstavnika u Republičkom savetu nadmašiti broj članova sa državnih univerziteta. Osnivači vrše pritisak da dobiju licence što pre, dok novi zakon o visokom obrazovanju ne stupi na snagu, jer će onda teže doći do dozvole. Na poslednjoj sednici Republičkog saveta 10. juna ove godine usvojen je Pravilnik o kriterijumima za osnivanje i obavljanje delatnosti visokoškolskih ustanova. On određuje minimum uslova koje osnivač mora da ispuni da bi fakultet dobio dozvolu za rad, međutim, to se u praksi ne poštuje, naglašava dr Lipkovski.

"LEGALISTI": Na poslednjoj sednici Republičkog saveta prošlo je čak osam novih fakulteta, mnogi od njih ne ispunjavaju ni osnovne uslove: ne navodi se ni koliko će imati nastavnika koji će raditi puno radno vreme, nema ni finansijskog plana, ni bankarske garancije. Pojedini garantuju imovinom, ali ne navode kojom, a neki nemaju dokaze da imaju prostor u kojem će se nastava odvijati!? Bivši ministar prosvete i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Gašo Knežević upozorava da je opasno davanje dozvola za rad fakultetima koji ne ispunjavaju standarde: "Ako hoćemo da budemo deo Bolonjskog procesa onda to zahteva određeni kvalitet studija i njegovu konstantnu proveru. Mislim da ovo Ministarstvo ne shvata značaj kvaliteta obrazovanja i svoju ulogu njegovog zaštitnika. Srbija je mala zemlja za toliki broj fakulteta, a nemamo ni dovoljno kvalitetnih profesora za sve njih", navodi Knežević. Ministar prosvete i predsednik Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja dr Slobodan Vuksanović se ne oglašava. Posle usvajanja novog zakona o visokom obrazovanju, koji precizno definiše ovu oblast, svi fakulteti, i privatni i državni, moraće da prođu ponovo kroz postupak akreditacije. Na pitanje zašto je toliko elaborata prošlo na poslednjoj sednici Saveta iako nemaju ispunjene sve neophodne uslove, u Ministarstvu odgovaraju da je većina elaborata koja je razmatrana na poslednjoj sednici Republičkog saveta čekala na to nekoliko godina, pa je, navodno, postojala opasnost da podnosioci elaborata, ukoliko uskoro njihovi predlozi ne budu razmatrani, potraže zadovoljenje sudskim putem. Čak i da je tako, zar su "legalisti" bili prisiljeni da im daju zeleno svetlo? Ili je opet reč o velikim interesima i – velikim pritiscima?

Slobodanka Ast