"Kloniranje istorije"; "Vreme" br. 762

Promena naziva ove ulice je logičan sled stvari. Zar istoriju nisu već klonirali, silni i bogati, kojima "zakon leži u topuzu". Istorija se mesi i oblikuje kako odgovara trenutnim gospodarima sveta. Ma kako to piscu ovoga članka bizarno izgledalo. Zar Srbiju ne optužuju za nacionalizam, fašizam, hegemonizam, i sve protiv čega se ovaj mali narod vekovima borio? Skoro do biološkog nestanka. Zar nema svakodnevnih članaka po "apsolutno demokratskim medijima" u kojima veoma često osvanu naslovi tipa "fašističke parole u Nišu" pa onda "pojava fašizma u Beogradu", nešto slično u Subotici itd, itd. Srbija je, zahvaljujući svom trenutnom položaju, postala dežurni krivac. Država u kojoj se "oduvek" začinjalo sve zlo ovoga sveta. Ne treba da nas čudi ako uskoro negde ispliva "istorijski" podatak koji će nam otkriti da se i sam Hitler zadajao na izvorima "Niške fašističke doktrine". Ne smemo reći subotičke jer je Subotica blizu evropske, demokratske Mađarske. Ko i gde pominje srpska stradanja u Drugom svetskom ratu? Iako je procentualno po broju stanovnika stradala najviše. Zar Srbiji i Srbima nije bilo najlakše da priđu fašistima baš tog 27. marta 1941. godine? Nemačka je bila sila od koje je drhtala Evropa i ceo svet. Mogli smo da pokupimo kajmak i da ličimo na neku od današnjih demokratskih srednjoevropskih državica. Srbija je i tada, kao i obično, stala u odbranu sloboda i ideala. Pogledajte spomenike danas. Na njima uvek stoji sledeće: Ovde su ginuli: Jevreji, Cigani, antifašisti... Srba nema nigde. Ili se pomenu na kraju. Nekako stidljivo. Svima je ratna šteta isplaćena, jedino Srbima ne. Nju je opraštao u ime, ko zna kojih ciljeva, neko drugi. Zar i danas, u EU-u, kao po pravilu ne ulaze prvo one države koje su bile članice Sila osovine? Postoje, doduše, izuzeci, koji samo potvrđuju pravilo. Ne bih da nabrajam te zemlje, ali to nije teško proveriti. Da li u redosledu postoji neka suštinska veza ili je to samo simbolika, neka prosude sami čitaoci. Zašto bi, konačno, Srbi osećali nostalgiju prema jednom suludom činu, gledano sa današnje tačke gledišta.

Mladen Mladenović, elektronskom poštom