"Iz keca u dvojku"; "Vreme" br. 765

Poštovani gospodine Stanojeviću,

redovan sam čitalac lista "Vreme" već godinama i često pratim vaše tekstove vezane za informatiku i sajber tematiku.

Po struci sam profesor informatike i moj sin upravo pohađa u vašem tekstu pomenutu osnovnu školu koja je uvela elektronski dnevnik. Nema bolje osobe od mene za komentar ovog projekta i vašeg članka (roditelj sam, informatičar i nastavnik). Međutim, veoma sam se neprijatno iznenadila kada sam videla da ste negativno obradili ceo projekat, za razliku od drugih medija u zemlji koliko sam ja uspela da ispratim. Pretpostavljam da je to vaš lični stav, ali opet, žao mi je što niste tome prišli "naučnije" i savesnije. Pre svega treba da znate da u svim školama oko 20 do 30 odsto roditelja dolazi na roditeljske sastanke. Zar mislite da će taj broj opasti sa uvođenjem ovog servisa. Varate se, u školi mog sina taj broj je porastao jer softver i internet portal imaju mogućnost da se RODITElj POZOVE u školu ako ne dolazi često ili ako je reč o nekom problemu sa učenikom. Zar to nije odlično rešenje da se pozove onih 80 odsto roditelja što jednom godišnje svrati u školu i često se šokira izostancima i lošim ocenama svog deteta? Žao mi je što ste bili tako kritični i što niste upućeni da slične projekte koriste sve zemlje EU-a. Informatičari ipak moraju stalno da uče, ali i novinari moraju savesnije da istražuju.

Milica Jović, elektronskom poštom