Evropska previranja:
Desna skretanja

Prošlonedeljni susret na vrhu evropske dvadesetpetorice, u drevnom britanskom dvorcu Hempton kort, kao da je pokazao zamor i kod najgorljivijih evroentuzijasta. Šefovi država i vlada elegantno su sve suštinske probleme najznačajnije kontinentalne grupacije gurnuli pod tepih i odlučili da o njima ne progovore ni reč. Kako su prokomentarisali razočarani novinari, lideri su ispijali penušava britanska i francuska vina, jeli losose i divljač, ostavljajući raspravu o krupnim pitanjima koja more Uniju, za neku drugu priliku.

Otkako su u prvoj polovini godine najpre Francuzi, a potom i Holanđani referendumskim glasovima stavili na led evropski ustav, Evropska unija kao da sve teže pronalazi odgovore na izazove sa kojima se susreće na svakom koraku. Na primer, da li praviti novi ustav, kako i kojim tempom širiti mnogočlanu evropsku porodicu, kako pomiriti razlike između "starih" i "novih"...? Konačno, možda i najvažnije, kako da ujedinjena Evropa na ekonomskom planu parira ne samo tradicionalnom konkurentu Sjedinjenim Američkim Državama, već i globalnom pohodu, u ovom trenutku dve najdinamičnije azijske privrede – Kine i Indije.

Ako ne želi da izgubi globalnu trku, Evropa mora da unutar sopstvenih, sve širih granica reši ključnu razvojnu dilemu raspetu između dva koncepta: socijalne države blagostanja, što se nekako tradicionalno smatra evropskim idealom, i socijalno surovijeg, ali razvojno efikasnijeg koncepta ekonomskog liberalizma.

Ta aktuelna dilema na svoj je način odredila ishod nedavnih izbora u dve važne evropske zemlje koje su se, jedna više – Poljska, a druga manje, ali ipak, Nemačka, priklonile desnim političkim opcijama. O tom izboru i mogućim, ne samo političkim posledicama, na narednim stranicama "Vremena".